Do Napalm Death-a sam stigao preko Heresy (tachnije split izdanje MOSH 002 – Concrete Sox / Heresy ) To je bio i moj prvi susret sa Earache records – Dedicated to extreme music, primarily but not exclusively extreme metal.
Heresy su mi vec uveliko bili velika hard-core ljubav i gulio sam Face Up To It! album a kako nije bilo puno njihovih izdanja i radova jurio sam svaki moguci song i singl tako da sam posle 13 Rocking Anthems navatao i ovaj split LP.
Uglavnom preko njih sam nacuo da se valja jos nesto vece i ludje od brzine kojom oni piche a ona nije bila nimalo mala… Onda je vec neko ispostavio plocu vrlo suludog omota (prvi utisak dok jos nisam cuo sound unutra) koja pricha komplexnu i vrlo zajebanu prichu…
Od prvih taktova i songa “Multinational Corporations” bilo mi je jasno da ovi momci hoce da rade neshto drugo, neshto tvrdje i jache od Metala, Punka i HardCore. Ubrzo je neko tome nadenuo ime Grind!
Iza naizgled surovog krshenja instrumenata i pukog urlanja krije se strahovita prorochka plocha koja sada 30 godina kasnije zvuchi mnogo jasnije i razloznije nego onih dana kad je tek izasla. Da – Korporacije su unishtile sve shto su mogle i sva ta ljutnja, agresija i nihilizam koju oni pominju i sviraju/pevaju o njoj Da tu je! Porasla. Povecala se. Trajno se nastanila! Zivimo TO !!! Sve je postalo SCUM svi ne samo Vuchic, ne samo Trump. Skoro sve je sjebano i to bas onako kako su oni ljutito i agresivno upozoravali onih dana. Inache pesma “You Suffer” traje 1.316 sekundi najkraca pesma na svetu
Kako mi je plocha stigla sa zakasnjenjem jos se nisu slegli utisci od tog prvog debi albuma 1987 god vec je usledio drugi u kome dalje odmotavaju klupko “From Enslavement To Obliteration” 1988 god
trebalo je vremena svariti jos i ovo – pocev od samog naslova ploche, dugog i visheznachnog. Ali momci i ovaj put pucaju u samo srce stvari ne okolishaju – nego jako pljuju, prozivaju i prorochki upozoravaju. Civilzacija je varka sve je puko Ropstvo a dali lanci ili TV sa stotinu kanala. Prva stvar “Evolved as One” dosta drugachije od Scum ploche – spora i bolna dugachka… Ustabiljuju postavu i sad imamo trajne chlanove koje i polako pochinjem da razaznajem peva – Lee Dorrian, na bubnju suludi najbrzi na svetu – Mick Harris, gitaru cepa – Bill Steer i na bassu nishta manje vazni – Shane Embury
ispred videa dosta jasno upozorenje o shtetnosti sadrzaja i poruka da se sklone deca od televizora
Poshto su uspeshno pomeshali i izbrkali sve tradicionalne veze izmedju Metala, Punka i HardCore-a taj njihov “nusproizvod” krece da ima svoj uticaj i da se shiri. Najpre ga zapazaju ljudi sa Death Metal i krecu da ga inkorporiraju u svoj zvuk. Paralelno sa Napalm Death gitarista Bill Steer vodi i svoj death (grind) band Carcass i prenosi elemente koje je patentirao u ND
Same teme su dosta drugacije – razne medicinske patologije, truljenje lesheva i razijvanje infekcija je dosta zastupljeno u Carcassu i jedno vreme je kruzila prica da su studenti medecine. Naravno u pitanju je mala glupa urbana legdenda. Dosta dobro mi je legao album “Symphonies Of Sickness” i prilichno se dugo zadrzao na mom gramofonu.
Pesme su duze, komplexnije imaju solaze ali sve zajedno nisu toliko inovativni. Delove ovakve muzike sam vec odavno cuo kod ranih thrash i death metal bendova Sodom, Kreator ili Death. Sve zajedno su u prosto u paketu sa Morbid Angel da ne ne pominjem neke znatno shugavije bendove poput Bolth Thrower i slichna smeca a bilo ih na Earache nekolicina
Ako cemo iskreno najvishe tih dana mi je legao album Entombed – Left Hand Path koji je iako samo chisitiji death metal ali nekako razigraniji i drugchije melodichniji sa par nekih simfonijskih momenata (sto tih dana nije nije bilo chesta pojava, pre inovacija)…
Sva sreca nije sve od uticaja N.D zavrshavalo na metalu – bilo je i ljudi i ekipa koji su usvajali od njih chist Grind momenat koji se poceo rasprostirati na raznim geografskim duzinama i shirinama – poput ekipe Terrorizer sa Floride
Mick Harris bubnjar Napalma je napravio svoj projekat Defecation sa Righteous Pigs gitaristom Mitchom Harrisom…
Da se vratim na sam Napalm Death koji se polako blize kraju (u ovoj svojoj inkarnaciji) kao chetvorka Dorian/Embury/Steer/Harris Zelja za death-metaliziranjem je uradila svoje…
tako da je Mentally Murdered Ep nekakav tezi meshanac ova dva – oslabljene teznje za grindom i prevage ka smrth-metalu, pa je to zapravo i logichan kraj za ovu ekipu…
Ali mesta za tugu nije bilo, em sam ja bio jako mlad a svako je od njih nastavio na svoju stranu a bilo je josh par splitova sa S.O.B i Peel Sessiona da se slusha u zalihi. Bill Steer cepa dalje sa Carcassom na slicnoj metalnoj liniji. Par ih je ostalo u Napalm Deathu i pozvali su Barny-a glupog lika iz Benediction da peva, jako slabo i osrednje probao sam naravno da saslusham Harmony Corruption (1990). Tu kapira i Mick Harris da je cela stvar pukla i odlazi…
Prvo veliko iznenadjenje je priredio Lee Dorrian sa novim bandom Cathedral i to ne malo zbunjenje Dosta sam ocekivao od njegovog nove ekipa a stiglo je nesto sasvim neocekivano Spori metal koji je pun elemenata hard rocka i psihodelije… Nije mi bas odmah legla ova njegova tranzicija – 1991 godina prvi singl
Sledece zanimljivo i chudno iznenadjenje pravi bivshi bubnjar Mick 1992 god svojim electro projektom Scorn iako sam tih dana vec uveliko gulio Godflesh nije mi bilo odmah jasno kakvim tendencijama i namerama se vodi, iako mu chak i gitarse svira Justin Broadrick
Sve u svemu Napalm Death me je odveo i dalje me vodi na razna zanimljiva a i chudna mesta. Tako da sada na 30 godina od izlaska prvog albuma Scum moze da se kaze da su oni slutili u kom pravcu ce se odvijati civilizacijski tokovi i da ce glavnica dogadjaja biti vrlo losha po obichne ljude. Evo jednog dokumentarca koji razmatra ovu istorijsku pojavu i njene implikacije
ivanmilke 