Category Archives: Ples

NE Kanonski Teatri, Performansi i Audio-Vizuelne Forme koje sam pogledao u zadnjih par godina…

Standard

Nakupilo se dosta toga u zadnjih par godina da pochnem sa jednim mojim snimkom od pre par godina:

IMG_5397

“Otpadnik – muzička stereodrama za čoveka i mašinu”
multimedijalni muzički performans Autor: Primož Oberžan
SKC Aprilski Susreti 2014

„Znate li što nam se desilo u poslednjih 20 godina? Desilo nam se smeće! Ljudi su prodali svoje živote za gomile bezvrednog smeća na kredit! I sve ovo smeće kamioni dan za danom voze na moj otpad. Proučavanje otpadaka je arheologija ljudske gluposti modernog doba…”
Priča „Otpadnika” formirala se kroz život Primoža Oberžana koji već dve decenije stupa neobičnim stvaralačkim putem kao muzičar, filozof, pedagog i vođa kolektiva The Stroj. Otpadnik je njegov prvi pozorišno-muzički projekt koga je, kako sam kaže, pisao, konstruisao i komponovao poslednje dve godine.

Protagonista „Otpadnika”, profesor Franz Spielmann, kao bezposlen filozof naseli se na otpadu, gde počne da traga za neobičnim predmetima i otpadnim mašinama iz kojih izrađuje metamašine, odnosno strojeve za proizvodnju smisla.
„Otpadnik” je originalna kritika i refleksija potrošačkog društva, nabijena energičnim muzičkim kompozicijama na specialno izrađenih instrumentih autora, koji kroz predstavu u ulozi prof. Spielmanna na duhovit i beskompromisan način izlaže vlastitu životnu filozofiju – metamehaniku.

Tekst, muzika, performance, instrumentarij i svetlo: Primož Oberžan
Inace je clan i industrial kolektiva The Stroj https://en.wikipedia.org/wiki/The_Stroj

Dodacu jos jedan video Primoza Obrezana jer se ovde bolje vidi ta otpadna komponenta od koje je sastavio astavio svoj uredjaj za smisao 🙂 Vrlo zanimljiv mix analognog i digitalnog, nekako krece od post-apokaliptichnog steampunka ka nekim predelim industrial performansa poput konstrukcija i dekontrukcija Einsturzende Neubauten npr

Iste godine 2014e samo najesen (u okviru Festivala Novog Filma i Videa @ DKSG http://www.alternativefilmvideo.org) pogledao sam hrvatsku ekipu koja izvodi audio vizuelni performans tom prilikom nazvan “343rd DAY OF THE YEAR” by ALEN SINKAUZ – bass, low freq. noises, objects, fx NENAD SINKAUZ – guitar, knives, piezo pick ups, objects, vocals, fx IVAN MARUŠIĆ KLIF – live video act MIROSLAV PIŠKULIĆ – sound design

5016364

Day of the Year audiovizualni je projekt glazbenika Alena i Nenada Sinkauza, multimedijalnog umjetnika Ivana Marušića Klifa i oblikovatelja zvuka Miroslava Piškulića u kojem kroz improvizaciju istražuju i predstavljaju proces instantnog stvaranja jednosatne audio-vizualne kompozicije. Audio i video materijali su u stalnoj korelaciji. Video slike se dijelom generiraju iz zvučnih signala glazbenika, dok procesirani video signali povremeno postaju dio zvučne slike. Kontinuirana gradnja i nadogradnja glazbenog i vizualnog materijala na licu mjesta daje performansu dramatske obrise, a audiovizualne strukture poprimaju s vremenom neočekivane, u svakoj novoj izvedbi drugačije oblike.

Arhitektura prostora svojim izgledom i akustičkim karakteristikama uvelike uvjetuje ishod svake pojedine izvedbe. Zbog kompleksnog procesiranja gitara, mikrofona i pickupa, kao osnovnih izvora zvuka, svojstva razglasa i rezonantnost prostora postaju bitan segment ukupne zvučne slike. Video se bazira isključivo na živom materijalu s video kamera i audio reaktivnih analognih uređaja, pa izgled scene i dvorane postaju sastavni element ukupnog ugođaja.

S obzirom na jedinstvenost svakog performansa i ime projekta varira: redni broj u nazivu ukazuje na dan u godini kada se desila izvedba pojedinog performansa http://www.dayoftheyear.org

Moj snimak starim BlackBerry telefonom je skroman pa cu ulinkovati bolji

Na istoj manifestaciji, na Festivalu Novog Filma i Videa pogledao sam premijerno Expanded Cinema performans domaceg, beogradskog umetnika Incredible Boba “Peoplemetar” uz dodatni light, lasere i muzichki improve uzivo…

Beogradski medijski umetnik Izvanredni Bob završio je dugoočekivani eksperimentalni film “Peoplemeter” kojim predstavlja unutrašnji svet signala, frekvencija i impulsa koji pokreću digitalne medije. Sniman je video mikroskopom, endoskopom i drugim tehnikama. Direktor fotografije je Mikša Anđelić, montažer Nemanja Babić, dramaturg Nemanja Nikolić, dizajner zvuka Danijel Milošević, a dizajner robota Stefan Bočvarski.

PEOPLEMETER (Official Trailer) from Incredible Bob on Vimeo.

Boba kao fenomen sam posle dodatno dopunjavao na manifestaciji „Soft Control – umetnost, nauka i tehnološki nesvesno“ gde sam ponovo gledao Peoplemetar i njegove ranije radove fascinaciju glitchom i sl.

Osvrnucu se jos LIMIT – Live art festival izvođačkih umetnosti, koji predstavlja inovativne umetničke izraze koji pomeraju granice…
LIMIT FESTIVAL bira najbolje, nove, neobične, ali ne samo radikalne predstave, već one koje predstavljaju jednu školu, stil, umetnički pogled i princip. U fokusu našeg interesovanja je kako da srpskoj omladini pokazemo i priblizimo način razmišljanja, rada i stvaranja najmladjih izvodjačkih trupa iz čitavog sveta, ono što njihovi vršnjaci rade i ono što mogu i sami da stvaraju.

Nazalost posle treceg izdanja se ugasio kao inicijativa iako bi Beogradu bas trebalo da ima ovakav zimiski hepening Ukacio sam LIMIT na drugom izdanju gledao sam “Lutku na naduvavanje” i deo koncerta brace Sinakuz ali sam tek 3. LIMITu dolazio planirano i birao dogadjaje:

3 LIMIT će 23. novembra ugostiti Teatar Maska iz ljubljane koji će izvesti predstavu “Idemo svi!” (Gremo Vsi!) – muzičko-pozorišni projekat, u kojem su muzičari zapravo glumci, a na samom početku reditelj suočava saradnike sa sledećim obrascem: država je muzička grupa, stanovnik te države je muzičar, a migracija iz jedne zemlje u drugu je kao prelazak člana jednog benda u drugi.

LIMIT-Gremo-vsi

Dosta solidna lucidna predstava muzicki nastup koja mozda malo previshe secka i cepka narativni tok kad se ponovo upale svetla i opet krenu kreaciju iz pocetka…
Iznnad predivna slika dve zenske koje su vokali u predstavi nastupu, jedna je teshka punkerica napuklog glasa, dok je druga shkolovana operska pevachica 🙂

„Idemo svi” je angažovana muzička predstava koja govori o dilemi otići ili ostati u zemlji. Ona reflektira sve što su promene donele i nudi izbor između pasivnog posmatranja ili akcije. Predstava obiluje muzikom i ima harizmu rok koncerta, namenjena je prvenstveno mladima koji su zagledani u budućnost, ali i svima ostalima.

Kratka istorija plakanja predstavlja istraživanje u fenomenologiju suza koje se dotiče tema sećanja, emigracije i smrti. Kroz istoriju plakanje je povezivano za kulturnim koncepcijama roda, starosnog doba i društvene klase, i doživljavano kao zajednički neverbalni jezik preko koga komuniciramo složene i često protivurečne emocije. U zapadnim kulturama plakanje se uglavnom smatra intimnim i privatnim činom. Pokazivanje emocija u javnosti poseduje anti-socijalni karakter i označava slabost i nedostatak samokontrole.

Tek relativno skoro, sa pojavom reality televizije i kulture ispovedanja, privatna patnja postaje javni spektakl. Deljenje emocija sa milionima drugih ljudi je danas ne samo dozvoljeno, već se i podstiče kao oblik terapije i unosna masovna zabava.
U njenoj predstavi Kratka istorija plakanja Sanja Mitrović preispituje društvene i kulturne mehanizme povezane sa ispoljavanjem emocija. Suprotstavljajući lične iskaze sa ikoničnim scenama plakanja iz savremene kulture, i predstavljajući material prikupljen tokom istrazivačkih putovanja koz Balkan i Holandiju, ova ‘stand-up’ tragedija istražuje kako se emocije manifestuju u različitim situacijama, i zašto ih javno ispoljavamo.

Ova zena Sanja je bukvalno konstruisala zanr i preradila uobicajene stand up komedisjashke nastupe u stand up tragedy sa osvrtom na lichno pa na opshte na geografsko na medijsko Jedno veliko i lichno i savremeno, situaciono istrazivanje je napravila http://sanjamitrovic.com/?cat=4

Kako sam sedeo u prvom redu ovog eventa u jednom trenutku Sanja me je ponudila chashicom kajsijevache koju tokom performansa pije, pa smo nazdravili Prilichno jaka zestina ali kad se tok dalje razvijao ukap;irao sam da je to sredstvo potpuno opravdano! Zimus sam gledao jos jednu predstavu performans iz kuhinje Sanje Mitrovic “Ja se moje komunistichke proshlosti ne stidim” o odrastanju u rodnom Zrenjaninu tokom SFRJ kao i kasnije raspadanje ovog gradica u tranziciji…

Par mojih foki sa Kratke Istorije Plakanja za kraj

BLAM! na Beogradskom Festivalu Igre (2016)

Standard

Najava za ovu hmmm predstavu me je odmah zaintrigirala :

13-bdf-tras-blam_0

“Kompanija Kristijana Ingimarsona iz Kopenhagena izvešće predstavu “Tras!” (Blam!) koja spaja fizički teatar i komediju, pretvarajuci svakodnevnicu radnog mesta u svet nastanjen vanzemaljcima, super-herojima i klasičnim negativcima iz filmskih blokbastera…”

Iz kratkog trailer se pokazalo da je predstava surovo cak imbecilno duhovita u najavi!
…dešava se u jednoj tipičnoj kancelariji u kojoj su ljudi zarobljeni od 9 do 5 i, poput robota, ponavljaju iste radnje. Da bi razbili dosadu, započinju igru – parafraze scena iz akcionih i S/F filmova, naravno, krišom od šefa. Šef ih ipak otkrije, ali mu se igra svidi, pa se i sam uključuje, a ispostavi se da je odličan u likovima najvećih negativaca.

Nije mi ostalo puno izbora osim da namaknem pare za karte (povukao sam i moju zenu znajuci za njenu ljubav prema crnom humoru, a poucno je i da vidi humor vezan za kancelarije jer u njima je provela (i provodi) znatno vise vremena nego ja…) Karte nabavljen par nedelja pre event ali mi ostalo da mi se vrzmaju ideje i pitanja poput :

Shta je to BLAM! ?

blam-820-x-390-1

Medjutim ovako sulud fenomen od show-a koji se sprda sa najsvetijim tekovinama raznih “izama” (svih vidova/faza kapitalizama, te proizvodno-robno orijentisanih socijalizama) vredi posvetiti i dodatnu paznju! Jedno detaljno uputstvo za proizvodnju BLAM!-a dato pred nastup u Londonskom teatru:

Onda su me zaskocile druge ideje ljudi dogadjaji i obaveze pa sam malo smanjio elan i bavljenje ovim neobicnim hibridom akcionog fizickog teatra umiksovanog sa grotesknim humorom preterivanja u gestikulaciji i mimici kako je to radjeno u slapsticku Priblizio se BFI i usred uobicajen jurnjave i obavljanju akcija po gradu jednog prelepog suncanog dana zateknem sledecu ekipu kako kulira van ofisa u Skadarliji i to u restoranu “Putujuci glumac” !!! Prosto nisam mogao da im ne pridjem i da slikam i kazem da mi je zao shto nemam olovku da ih gadjam 🙂

blam-u-skadarliji

Sutradan sam ih gledao (na drugom danu) nastupa u Pozorishtu na Terazijama, znaci kod mene u kraju vrhunsko ludilo krshenje svih pravila od lepog ponashanja do prkoshenja klasichnom savijanju kichme i ponishtavanje Gravitacije! To veche sam snimio ovaj kratki klip:

Hmmm meni deluje da shef (koji se kasnije ukljuchio u BLAM!) nije bash najbolje shvatio pravila igre i promenio je nivo akcije ali sva sreca inache ne bi usledio kreshendo u kome sve polome i skrshe i okrenu na glavachke TOTALNO SUROVI BESKOMRPOMISNI BLAM NAD BLAMOVIMA!!!  Nindza kornjache !!! Slikao sam par slika ovog pokolja 🙂

i to nije kraj – iako se uz zvuke AC/DC i njihove “Highway to Hell” kao zakljuchka polako oprashtamo od BLAM!a i zadnjih tekovina  skromne (kancelarijske) Civilizacije koja nije dogurala dalje od uspeha poput Korporativnog kanibalizma (veci jede manje) Usput cisto sumnjam da ce nas spasiti Digitalni Nomadi i sav taj Freelance…

Momci http://BlamtheShow.com su zadali Nove Standarde i pustili Poruku a onda se nashlo i par drugih ludjaka spremnih na BLAM! u svojoj kancelariji sa svim pratecim traumama i sindromima koji takav chin nosi 🙂
Stvar ide dalje !

Pozorishne predstave kao konverzije

Standard

Tokom perioda 2010 – 2013 god sam pogledao tri domace predstave koje su originalno bile zapakovane u drugom mediju (potpuno drugom zanru) pa su intervencijom tj. konverzijom pretvorene u nesto drugo. Izabrao sam poznate komade jer su vec priznati i usvojeni a njihove vrednosti su testirane i prosle ispit publike, kritike pa su sada zgodne za neke dalje manipulacije…

Radi se o jako poznatim filmovima koji su preneseni na “pozorisne daske” nabarajacu ih redom kako sam ih i gledao u pitanju su sledeci naslovi : “Maratonci” u Pozoristu na Terazijama, “Decko koji obecava” u pozoristu Boshko Buha i “Ko to tamo peva” kao baletska predstava u Narodnom pozoristu

Nego pre daljeg pisanja o samim predstavama osvrnuo bih se na mnogoznacni pojam koji se krije pod imenom konverzija:

» konverzija • ženski rod (lat. conversio) Okretanje, obrtanje, promena, pretvaranje; trg. promena interesne stope, pretvaranje jednog duga u drugi sa povoljnijim uslovima; preobraćanje; preobraćanje u veru, preveravanje, preverenje; fil. logička konverzija, obrtanje jednog suda, tj. kad subjekat i predikat promene svoja mesta (up. kontrapozicija); prav. pretvaranje jednog pravnog odnosa u drukčiji, npr. zakupa u najam. (lat.)

» konverzija • ženski rod (računari) Promena iz jednog formata u drugi. Postoje različite vrste pretvaranja, softverska, hardverska, sistemska, za datoteke, za podatke i za medije.

» konverzija • U logici, oblik izvođenja koji se dobije zamjenom subjekata i predikata.

convert-pdf-adobe-religion.jpg

» konverzija • Šta je obraćenje ili konverzija? Bilo je mnogobrojnih i raznovrsnih pokušaja da se dâ definicija religijske konverzije, ali do sada nije predložena ni jedna koja bi bila sveobuhvatna i pokrila sve bitne elemente ove pojave, a u isto vreme bila kratka, jasna i svima shvatljiva. Dugogodišnje proučavanje tipova religijskih konverzija i dugo traganje za univerzalnom definicijom pomenutog fenomena nije urodilo opšte prihvaćenim naučnim koncenzusom. Na ovom mestu želim da govorim o biblijsko-teološkim aspektima obraćenja, zato će moja pažnja biti usmerena na svetopisamsku paradigmu obraćenje i teološke implikacije iste, te stoga neću ulaziti u područje psihologije i sociologije religije  Konverzija ili obraćenje je dinamičan proces u kome čovek prihvata versku, filosofsku ili političku doktrinu koja menja njegov dotadašnji pogled na svet. Hrišćansko obraćenje jasno i nedvosmisleno predstavlja konstantan proces promene i transformacije čovekovog sveukupnog bića (conversio continuata). Ono je ujedno život jer život je promena, ostvarivanje – beskonačan proces.
http://metanoia.blog.rs/blog/metanoia/teoloski-radovi/2008/01/31/koinonia-as-main-characteristic-of-ekklesia-koinonia-instead-of-xenophobia

Posle prigodnog kraceg osvrta i rekalamnog bloka – bacimo se na same predstave:

MARATONCI TRČE POČASNI KRUG
Prvu sam pogledao drama/komediju Duska Kovacevica “Maratonci”koja je za izvodjenje u Pozoristu na Terazijama pretvorena u mjuzikl u režiji Kokana Mladenovića Jako mi je drago da sam ovog (kasnije silno pominjanog a nepotrebno izvikanog) rezisera sreo pre silne fame na rutinskom zadatku bez neke vece dubioze – ceo mjuzikl je puko rekreiranje i prepricavanje svima poznate drame/filma odavno uradjenih majstorskom rukom.

Nova podela uloga je iznedrila par bisera ali nista specijalno mada je donekle lucidnije nego vecina poskocio Marko Živić kao (novi) Đenka Đavo – evo ga strchi i u ovoj masovnoj sceni:

cod0198Pored ove solidne uolge i igre dobra je i scena gde se Bili Piton (koga ovde igra Ivan Jeftović) tokom jedne grobljanske scene kaci na kabl i krece da vitla po sceni gore dole/ levo desno, simpa kasakaderski momenata – malo prosiruje humor na neku burulesku i izvlaci osmeh…

cod0253Veliki ansambl igra plese svira, sto je ugodno samo pozoriste tehnicki funkcionise maksimalno i sve je kako treba ali mnogi od ovih glumaca su losiji od svojih filmskih “parnjaka” a silno se dernjaju i glumataju – pomencu maltene glavnog Bosiljcica kao mladog Mirka Topalovića. Mislim da je ipak sama predstava solidno presla iz crno humoristicne drame u jedan klasicna donekle plesni, starinski mjuzikl koji se gaji i neguje u ovom pozorostu od renoviranja naovamo…

Dok sam pisao priču o jednom mladom čoveku koji živi u porodici metuzalema – grobara, želeći da iz tog mraka (smrti) izađe i ode negde u neki bolji, lepši i životniji svet, a sve (to) kao metaforu o vladavini „pogrebnika“ u jednoj komunističkoj državi – preduzeću za proizvodnju pogrebne opreme, sa sopstvenim osećanjem nepodnošljive klaustrofobije, nisam ni slutio tad– početkom sedamdesetih godina prošlog veka, prvo– da će se ta moja lična „drama“ pretočiti (posle pozorišta) u film, pa, zatim, u mjuzikl 2008. godine, vreme koje je tih sedamdesetih godina bilo daleko kao danas razmišljanje o letu na Veneru…

Nadam se, i verujem, da bi mjuzikl na sceni Terazija mogao biti uspešan kao što je (onih godina) bila uspešna predstava u Ateljeu, ili film koji i danas gledaju generacije (ne) rođenih dok sam pisao ovu crnohumornu (samo) ispovest.

U svakom slučaju, biće ovo jedno novo i zanimljivo pevanje životopisa „najstarije balkanske familije“; toliko stare da joj ni smrt ne može ništa.

I u nadi, da bi ovo izvođenje moglo biti jedan od ozbiljnijih pokušaja u pronalaženju puta ka „domaćem mjuziklu“, sačekaću premijeru zakazanu za 25.maj – rođendan druga Tita – Pantelije, čoveka koji mi je bio velika inspiracija dok sam kao mlad (i neobavešten) mislio da jedan pozorišni tekst može da promeni svet.

Dušan Kovačević, Beograd 5. maj 2008.
Sledece sam pogledao “Dečka koji obećava” u trenutno zatvoremom pozoristu Boško Buha:
Decko

Film koji od detinjstva gledam na TV pa onda na raznim Divx i slicnim piratskim kopijama je postao pozorisna predstava koju u sebi ima i bukvalno koncertni nastup sa mnogim novotalasnim hitovima i sireg opsega nego sto se culo u samom filmu (koji je neka vrsta osvrta kroz BG scenu i likove) Ovde se culo pesama i od Parafa i raznih drugi heroja punka i new wave-a

…naš prvi crnotalasni film u kome je glavni junak ondašnji urbani Beograd. Iz današnje perspektive, kada takvog Beograda više nema i kada je ostalo samo par njegovih odanih vernika, imao sam želju da se pozabavim pitanjem gde su nestali svi ti ljudi koji su bili deo njega. Želeo sam da, ako ništa drugo, onda bar za te malobrojne ljude u Buhi napravim bastion sa koga branimo pozicije tog urbanog, svežeg, provokativnog, ali i uvek zapitanog, radoznalog Beograda – objašnjava reditelj

Bio sam fan Dečka koji obećava, ali više od samog filma sam bio fan njegove teme, odnosno svih onih mladih ljudi koji su puno obećavali a koje je ova naša kratkoročna istorija samlela. Oni su bili slika urbanog, crnotalasnog Beograda i nosili su u sebi buntovni izraz kakav je imao Slobodan iz filma. Za potrebe predstave, glumci su oformili bend pod nazivom Pitina zeljanica koji na sceni uživo izvodi prepoznatljive numere iz filma. Zato na bini imamo dva nivoa scene – gornji sa koga se, kao sa krovova beogradskih zgrada, svira soundtrack iz tog novotalasnog registra i donji, na kome se odvijaju scene kojih ima u filmu, ali i one koje su bile cenzurisane i neke koje smo mi sami uneli. Priča se kreće linijom kojom je išao i film, ali na drugačiji način. Naša predstava za poentu ima protok vremena. Ona je kao jedna vremenska mašina, uz pomoć koje se iz početka osamdesetih godina preselimo u 2009. Kraj predstave i jeste to da, iz današnje perspektive, sagledamo ono što nam se dogodilo.

progon2__140__490139432

Vlalukinu je uloga Slobodana Milosevica legla odlicno – nekako uz njegovu naizgled flegmatichnost kao i cele ove generacije (odlicna slicna uloga u filmu Who the fuck is Miloš Brankovic iz 2008) , bolje odjekne kad krene da pizdi i bude agresivan, nije ocekivano Posto smo bez Berceka ostali (iako je ziv), nije matora legenda vec ispumpano puvalo potrosheno i pohabano po politici i truloj estradi. Otuda bas dobro da je neko svez i pomalo nadrkan dobio da obnovi Pajkicevog “Slobodana Milosevica”

progon2__91__957941200

Kaja Zutic je vecim delom odsvirala ulogu Pita (zamenivsi pol Koji iz Discipline iz filma!) a to joj je toliko prijalo da je u nastavku pokrenula i svoj bend Kamikaze gde je pokusala da dalje svira i nastavi sa akcijom nakon ove predstave. Nazlost to je bilo kratkog daha video sam nastup u SKCu na Aprilskim danima, posle toga se pojavio video klip za Himnu a nakon toga se dalje nisu oglasavali…


Za kraj, zadnje pogledana a i najlosija od konverzija “Ko to tamo peva” – baletska predstava
ko_to_tamo_peva_baner.jpg

Koristeci muzicki lajt motiv iz filma u ovaj balet je ubaceno pomalo zbrda zdola neki delovi iz filma u slobodno-plesnoj zombi varijanti. Dodato je ponesto gde se isto plese i raduje i tuguje. Ali nisam specijalno uocio neku nadgradnju baleta nad filmom, nema pukog prepricavanja sto je OK ali ima dosta neke slobodumne inspiracije, koja mislim da tesko moze da funkcionise ako gledalac pre toga nije video film i tako poznaje pricu. Junaci su neke grupe i hrpe plesaca (u pokusaju da nema glavne uloge) i to nije tako lose, al nije ni previse zanimljivo, samo po sebi. A svakako da je slabo narativno tek tako samo od sebe, jer price nema – ima scena i pokreta na poznatu temu U poneko zimsko dosadno vece moze da bude dovoljno ali ne uvek…

Poveca ekipa ali rezultat samo skroman, prija na prvu loptu ali ponavljam bez nekih dubljih otkrica u samom tekstu, bez istrazivanja neke skrivene teritorije i dopune neceg nedorecenog – zapocetog…

 

Scenska igra – novo pozoriste, cirkus bez zivotinja, art-performans…

Video
onda pre par godina mi se formirala i jasno ukazala potreba za pracenjem i gledanjem ucenjem o scenskoj igri
novo pozoriste, cirkus bez zivotinja, art-performans – sve to sa svojim audio-vizuelnim elementima
2009 sam gledao  Antagon Theater AKTion “Ginkgo”

http://www.antagon.de/en/_produktionen/ginkgo.htm

http://www.antagon.de/productions/ginkgo/gingko-logo_rot.gif

https://i.vimeocdn.com/video/458012858_640.jpg
http://www.antagon.de/stage/wp-content/uploads/2013/03/+2011-2012-Ginkgo-Holger-Greiner-04-Kopie.jpg

U futurističkoj predstavi koju će izvesti na Belefu izvođači se bave aktuelnim problemima mogućnosti nuklearnog rata i njegovim potencijalnim katastrofalnim posledicama. Predstava problematizuje pitanje da li nečiji egoizam i destrukcija, kao deo šireg plana, mogu da se postave iznad afirmacije života i digniteta čovečnosti i poštovanja prirodnog okruženja svakog od živih bića, a posebno čoveka.
Ginkgo je produkcija na otvorenom, brzog tempa, sa prostorom za pesničke i senzibilne momente, ali i sa vatrom, visećim performansima, živom muzikom. Antagon Theateraktion rade sa izvođačima iz celog sveta, aktivirajući čula publike svojim glasovima i telima, kroz muziku, akrobacije i improvizaciju, igrajući na štulama, sa vatrom, sve umotano u skulpturne bine koje se prave na samom mestu.

 

jedno domace iznenadjenje su mi Cirkusfera mali domaci ansambl performera zonglera

“S.O.S. Planeta zemlja zove!”
poveo sam stariju klinku jer je to kao decija predstava u Dusko Radoviuc pre renoviranja.

 

kad ono live muzika bubanj, sempler luda koreografija isekli smo se i on i ja 🙂

 


Onda sam gledao jedan od najboljih svetskih novi cirkusa kad su dolazili u BG pre par godina

 

Cirque du Soleil Saltimbanco
Saltimbanco

Muzika ideu uzivo 10ak ljudi svira peva i par desetina performera video sam 10ak kamiona sa opremom pored Beogradske Arene, znaci spektakl, imaju deo trupe stalno u Las Vegasu igra

 

pa sam pre par godina krenuo da idem na Beogradski festival Igre

prosle godine 2014 sam u aprilu gledao sam

Zimmermann & de Perrot – “Hans was Heiri”

evo par mojih slika koje sam uvatio bez blica Pozoriste na Terazijama je ugostilo ove ludake znaci ovo kad sam video ovu scenu koja se rotira na nekoj hidraulici, pa onda ove ludakeartiste – cirkusante akrobate pantomimicare klovnove bez shatre, znaci fizicki teatar komedija buruleska – ludnica komplet

 a ove godine sad par dana pre nego sto smo otisli na Kop na ovogodisnjem

Belgrade Dance Festival 2015 sam pogledao Boxe Boxe

 

Fantasticni artisti (igraci i muzicari) iz Compagnie Käfig su veceras izveli predstavu Boxe Boxe – Vrhunski koreografski spoj: borilachkih veshtina (box, kick-box, capoeira…) sa plesom i break-dance elementima !?! 4-oclani gudacki orkestar sve vreme svira, u nekim delovima ide matrica sa elektronikom…

 

Nazalost ovakih stvari uopste nema puno u BG jednom u neko vreme pa sam poceo da gledam i okolo sta gde ima da se vidi

Domace produkcije su retkost da valja i da je tehnichka scenska
i glumachka izvedba na nivoJu al desi se ponekad,
Najvishe idem u Bitef teatar – tu mi je blizu na 10min peshke i imao sam
cesto varijantu da ulazim za dzabaka, sezona 2013-2014 narocito
PATRIOTIC HYPERMARKET., odlicna srpsko-shiptarska koprodukcija post-dramski tekst i zanimljivo koncipirana predstava

ima titlove na jednom delu platna kad pricaju druge jezike, snimaju se kamerom idu snimci u pozadini itd

bend rokerski prashi sound uzivo sa njima pored na bini

http://2011.desirefestival.eu/wp-content/gallery/patriotic-hypermarket/patriotic-foto-jelena-jankovic-2_resize.jpg

Postmodern theater, Albanians and Serbs :: Balkan Insight


The performance is a part of an artist-run research project “Views: Personal Histories of Serbs and Albanians”, which was carried out in collaboration of Kulturanova and Qendra Multimedia during 2010. Within the framework of the project, 40 individuals of Serbian and Albanian ethnic origin from Kosovo were interviewed about their personal memories of Serbo-Albanian conflicts, their versions of the future and the possibilities of Serbo-Albanian co-habitation. Based on these materials, MILENA BOGAVAC, a dramaturge from Belgrade, and JETON NEZIRAJ, a dramaturge from Prishtina, worked in collaboration to write a documentary post-dramatic text. DINO MUSTAFIĆ, a director from Sarajevo, worked with the actors and actresses from Belgrade, Prishtina, Skopje and Tirana to set up this play for the Bitef Theatre