Monthly Archives: April 2016

World Music nastupi u BG tokom rane 2016-este godine…

Standard

Odavno nisam bio tako prijatno iznenadjen kao u martu i aprilu ove godine! U mom gradu koji najcesece zvrji prazan od shupljine (da ne korisitim neke teže reći) sam pogledao za kratko vreme cak tri dobra nastupa! Reklo bi se – igrom slucaja, ali ustvari zaslugom par ljudi, organizatora tih festivala i koncerata koji su se krvavo pomucili da to sve organizuju i pokrenu

Krenimo redom u martu sam pogledao nastup legendarnog veena-gitariste Vishwa Mohan Bhatt-a na prigodnom Gitar Art Festu-u. Ovog neverovatnog autora sam imao prilike da cujem jos pre 20ak godina i to legendarni rad “A Meeting By The River” koji je snimio sa Ry Cooder-om davne 1993 godine, ovaj culture-clash je teshko prepricati mozda je nabolje izdvojiti par minuta vremena da se oseti ovaj susret i prožimanja koja se cuju kroz dve škole i dva stila koji plivaju kao jedan, jer i jesu ista stvar

izdavajam meni dragu pesmu, himnu, ragu, bluz-deltu “Ganges Delta Blues” a o njoj može da se napiše 10 strana texta…

Kada sam u januaru video ranu najavu programa Gitar Art Fest-a krenuo sam da se derem po kuci, pa me je žena umirila da svakako idemo da gledamo nastup 09 marta i da nas niko i nista nece spreciti… Malo je reci da je to legenda klaiscne indijske muzike, to je jedan od nekoliko autora tog kalibra (uz Ravi Shankara, Zakir Hussaina, Hariprasad Chaurasiu i nedavno preminulog  mandolinistu  U. Shrinivas-a) koje(g) sam uspeo da izbistrim i odslusam sa ovog sub-kontinenta i da ih trajno  uvrstim u svoj životni jukebox.

12828930_1219879604707421_1487029227419296122_o

Sam nastup nas je oduvao pao sam na dupe, iako sam sedeo – poceli su u 22h, zadnji nastup za to vece festivala, sreda radni dan, svirali si do ponoći a leteli smo (nismo zaspali) do 2 te noci od uzbudjenja i dobre energije  Odlicne energicne rage ( “tonal framework for composition and improvisation.”) i par pojasnjenja kako sviraju kako se prate tabla i veena gitara Mali isecak kratki klip koji sam snimio :

Ubrzo potom se osmehnula sledeca srecna okolnost, mesec i po dana kasnije sam pogledao na Resonate festivalu koji je vise electro i experimentalno žanrovski orijentisan (kod njih sam na ranijim izdanjima isao par puta na Blixu Bargelda sa Alva Notom i solo nastup prosle sezone, bio je i Fennesz sa Lillevanom) Uglavnom ovaj put su pored ostalih imena doveli Omar Soleymana koji je apsolutni hit medju hipsterima celog sveta zadnjih par sezona, inace dabke svadbarski muzicar iz Sirije pre nego sto je napustio zemlju i krenuo put zapada…

Zapazio sam ga pre 3 godine kada mu je izasla prva hmm zapadna ploca sa hitom “Warni Warni”. Inace pre toga je snimio na destine albuma dabke svadbarske muzike koja se posle prodaje kao kasete na trafici. Doziveo sam zanimljiv i neobican ugodjaj – sound je skoro pa Južni Vetar, doduse malo zabavnije a on je krut ali video je pun humora… Nisam bio nacisto odma skinuo sam album i tek onda skapirao blagu electro patinu koja ide pored sve tradicionale, to me je finalo dobilo i polako sam se zarazio…

2015 godine mu je izasao drugi prozapadni album “Bahdeni Nami”, malo pojacane electro matrice i duze pesme sa malo vise repeticije i donekle jace monotonije Svaka slicnost klipa sa nekim “kuca poso” je vise u vasoj glavi jer Omar nije neki truli (sada vec i mrtvi) lik iz losih reality emisija, manite me tih poredjenja. On uopste ne potencira da je izbeglica iz Sirije!

Omar uzivo je neobicno extatican i sa tih par obichnih a carobnih pokreta rukama on deli svoju veliku radost i srdacnost Muzike i zato sto je tako autentican i egzotican doslo je do tog cudnog spoja da se slusa i u New Yorku i na Glastonberiju, na dodeli Nobelove nagrade a evo i na Resonate 2016 u Beogradu Mali klip koji sam snimio te veceri

i par slika da malo dodatno prenesem atmosferu, cvece po podu su bacili prethodni momci iz  Ninos Du Brasil

12963818_1253176358044412_5837786407388725327_n
13012800_1253176401377741_975143628717113659_n

I pre neki dan na jedinom unapred definisanom festivalu kao predstavniku Muzike Celog Sveta (pre par godina prvi put gledao Baba Zulu u BG) na  5-om World Music Festivalu “Todo Mundo” sam pogledao Madame Baheux, Söndörgő, Praed – vrlo zanimljiva i sharena ekipa ljudi iz Becha, Budimpeshte i Bejruta… Da prica ne bi bila predugacka preskocicu predivne  dame iz Beca (zapravo su predvodnice iz Bosne i Srbije ) koje odlicno obradjuju Balkanske tradicionale dodajuci im poneku rock i jazzy notu. Takodje se uzdržavama ali necu da davim ni sa ludim tamburašima iz Madjarske, koji se bave srpskim i hrvatskim tj Balkanskim folklorom. Ludaci, imali su 17 instrumenata na bini i za sat i po su ih sve svirali Oni su fenomen koji dolazi bice o njima reči…

Skoncentrisacu se na ludjake iz Libana, Praed dvojac bez kormilara, koji su se pojavili kao meni totalna nepoznanica – cuo sam ih prvi put par nedelja pred nastup i osvojili su me egzoticnim i neobicnim mixevima electro-live actom i uopste nekom shashavom atmosferom kojom zrace:

Bliski Istok i njegova muzika su za mene jos uvek velika nepoznanica u svakom smislu, ali postoji osnova po kojoj se vodim dali mi prija ili ne ta egzotika? Tek onda idem dalje u neka razjasnjenja Npr kad sam inicijalno preslusao Praed i svidelo mi se u nekom trenutku sam krenuo da proshiruje – iscitao intervju da oni mesaju “Shaabi” ulicnu muziku sa “Mouled”  koja se izvodi tokom religijskih rituala odakle pozajmljuju hipnotichnu repeticju a za ritmove pominju meni nepoznatu “Tarab” komponentu …

13100803_1260209020674479_8503362711317758232_n
Te veceri u Domu Omladine su nastupali kao treci posle puna tri sata svirke i sala je ostala prilicno prazna, nazalost – ali nas nekoliko koji smo ostali su uživali i u svirci i u dobrom humoru 🙂 Zabeležio sam ovaj isečak