Category Archives: Knjige

O izdavackim kucama knjiga koje volim…

Standard

Nisam siguran kad sam tacno poceo da ozbiljnije citam, ali krajem osnovne i pocetkom srednje su (sem lektire) krenuli da kruze u drustvu razni naslovi, uglavnom popularni u to vreme iz nekog banalnog razloga…

originalslika_POST-OFFICE-CARLS-BUKOVSKI-96155537

Jedna od prvih knjiga koja je na mene ostavila jak utisak je “Post Office” od Bukovskog koju mi je dobacio stariji brat, toliko sam se smejao uz ovo delo da sam se utisavao da uvece ne probudim matorce. Bilo je to legendarno narandzasto izdanje “Rec i Misao” prepuno crnog humora i lucidnih opazanja pijanog majstora. Nisam kasnije postao prevelik ljubitelj – povremeno bih citao jos poneko delo, ali ova knjiga me je odusevila…

Sistematicnije pocinjem da citam SF i Fantastiku (sa sve Horrorom) krajem srednje skole i kasnije  (okvirno 1991-1995 god) Upravo tad se poklapaju karte okupilo se tri dobra izavaca koji su redovno izbacivali nove naslove i taj period mi je obelezen  izdanjima “Znaka Sagite” Bobana Knezevica, “Polarisom” Zorana Zivkovica i “Kosmarom” Goran Skrobonje. Svaka od ovih kuca je imala svoj specifican spektar tema i autora i davali su mogucnost jednog shireg dijapazona za nas ljubitelje Trebalo je samo namaknuti koji dinar i trk u knjizaru Bata u JDP-u ili direktno od izdavaca na sastancima grupe Lazar Komarcic…

Medju prvim naslovima sam procitao dve knjige Filip K Dika: “Tri Stigmate Palmera Eldrica” i “Tecite suze moje rece policajac” ! Malo je reci da su me ove knjige odushevile, prvo one su me shokirale i odradile kao retko sta do tada sto sam citao u zivotu. Realno pre su mogle da se porede sa nekim toxichnim iskustvima sa supstancama, imale su i naknadni tezak mamurluk i laganu prikradajucu paranoju

Jos jedan od autora prevedenih i izdatih u Znaku Sagite cije su me knjige pukle u glavu je Robert Silverberg, autor koji nikad nije dobio zasluzeno mesto u svetskom SF panteonu ali jos ima nade – jer jos uvek je ziv i stvara. Elem dva dela, dva bisera su “Knjiga Lobanja” epska pseudo-kastanedanska avantura cetiri mlada drugara, vrlo razlicitih po svemu i jedna od zajebanijih prica ikada “Umiranje iznutra” o telepati koji gubi svoju sposobnost…

Veliki poduhvata mi je bio da procitam mnogobrojne knjige serijala “Hronike Ambera” Rodzera Zelaznija – bilo je tu cak 9 knjiga (od kojih je jedna bila dvotomna), ali sam se vrlo brzo uziveo u ovaj epski svet Korvina + ekipe i progutao sve to u roku od par meseci. Zanimljiv autor koji je toliko slabo pominjan da je mene prosto sramota a neki drugi su opet toliko prenaglaseni i dosadni u medijima, npr Dzord R Rv martin ali sta da se radi Znak Sagite i dalje objavljuje nove (za srpsko trziste) romane ovog autora

Boban je hrabro iskoracio u izdavanje horor prica Klajva Barkera i njegovih suludih “Knjiga Krvi” delo koje je stvarno teshko prepricati… Mozda reci da nakon ovih prica nema toga sto se lako moze nazvati odvratnim i ligavim U svakom slucaju prosirio je opseg svog izdavastva ovim zaokretom ! Pomenuo bih od izdanja koje sam dosta cenio i citao casopis “Alef” koji je Boban uredjivao i legendarni alamanah “Monolit” koji je izborom ali i velicinom bio vrlo zanimljiva pojava i domacim knjizarama…

272-thickbox_default

Polaris Zorana Zivkovica je izdao jako mnogo naslova (za nase uslove i jednog privatnog izdavaca) Meni je paznju privukao izdanjima Vilijema Gibsona, sa kime sam vec bio upoznat, poceo sam sa kratkim pricam u Sirusu, a Neuromansera sam iscitao u izdanju Zoroaster, jako tezak i los hrvatski prevod koji ovo komplexno delo cini jos zeznutijim za razumevanje Oodmah sam procitao i drugi put da bi bolje razumeo i uz mnogo truda sam bio odusevljen! Svakako cenim ovo izdanje zbog ludog omota Igora Kordeja

5509973_neuromanser

Medjutim za potpuno zadovoljstvo se postarao Polaris koji je u kratkom roku objavio celu “Spawl” triologiju, evo kako idu redni brojevi ovih  izdanja 🙂
99. Vilijem Gibson, NEUROMANSER
100. Vilijem Gibson, GROF NULA
106. Vilijem Gibson, MONALIZIN NATPOGON

Kako kratko ispricati ovu triologiju – to je nemoguce Tolika voznja, toliki likovi toliko gradova mesta pa prostori koji su unutar cyber-svemira koji onih dana nije bio nista nego konstrukt upravo tih knjiga, nije bilo maila SMS nicega tako da je bilo neobicno zamisliti jedan takav svet koji je danas dokumentarna drama svakodnevice. Deo o Vestackim Intelgencijama lako moze da bude prorocki i da se desi u nekoj narednoj sezoni. Pisao sam neki mini esej na temu Gibsona… Polaris izdaje i sledecu Gibsonovu trologiju ali tek pre neku godinu uspevam da se dokopam zadnjeg segemnta tj trece knjige dok sam Virtuelnu Svetlost i Idoru citao onih dana 1994,5 godine

utkani-svet-klajv-barker-sf-dark-fantasy-slika-42765175

Knjiga Klajva Barkera “Utkani svet” otvara mi Polarsovu pod-ediciju Rune Ovo je mozda najbolja mrachna bajka za odrasle nekog savremenog autora koju sam procitao, nije moj omiljeni zanr nisam mozda previse istrazivao ali onih dana pre 20ak i nesto godina me je bas odradila…

Otkrivam Den Simonsa i njegov neverovatni “Hiperion” uz koji je odmah izdat i “Pad Hiperiona” prica koja svojom formom sa brdom raznih pripovedaca otvara mnoge dimenzije potpuno se odusevljavam autorom i jedno vreme sedim i pratim svako njegovo sledece delo koje je izaslo za Polaris


“Shuplji covek” direktna posveta Silverbergovom “Umiranju iznutra”, “Ljubav i Smrt” je odlicna kolekcija od 5 prica vrlo raznolike po pitanju zanra
Medjutim potpuno me unakazava relatvno kratki roman “Pesme boginje Kali” o zapadnjacima koji odlaze u ruralnu Indiju – duboku, blatnjavu, kaljavu…

PESMA-BOGINJE-KALI-Den-Simons_slika_O_44603617

Ubrzo se pojavljuju i dalji segemnti serijala Hiperion – dvotomni nastavci Endemion i Uspon Endemiona, ali Simons ovde vec krece da malo presipa iz shupljeg u prazno pa se malo zasicujem njegovim radom…

Nesto drugacijim putem sam se sreo sa Goranom Skrobonjom izdavacem i prevodicem kuce “Koshmar” Prvo sam 1993 god naisao na njegov horor roman “Nakot” koji je izdat za Znak Sagite. Prilicno lucidna knjiga sa bizarnim desavanjim u Beogradu, secam se da mi je to bilo neobicno da citam pricu koja je u mom gradu i okruzenju

nakot

Za razliku od Bobana i Zoran on svoja izdanja i prevodi, takodje preveo je i Hiperion za Polaris pa je to zapravo sustinski prvi susret s njegovim radom. Dopunjava dela Klajva Barkera i prevodom Kabala, ciju ekranizaciju odmah potom gledam na VHS-u iz lokalnog video kluba

KLAJV-BARKER-KABAL_slika_O_47821229

Kapitalno je delo dvotomni prevod i izdanja Stivena Kinga “To” jedna knjiga ima oko 600 strana a druga preko 400 prilicno velikog formata i tada da sam se prvi put zatekao da hipnotisan citam danima a pa onda nedeljama knjizevno delo koje ne mogu da ostavim zbog uzbudjenja koje sam raste, price koja se stalno upetljava i komplikuje a kraj je neizvesan i ne budi previse nade. Majstorski prevod velikog americkog pisca !

knjigeobradovic_00021

U drugom kolu svojih izdanja Skrobonja krece da prevodi epsku avantur Stivena Kinga “Mrachna Kula” delo koje je autor onda rekao da ce pisati do kraja zivota – vrlo zanimljiva meshavina zanrova vasterna sa epskom fantastikom sa hororom i dramom jedna velika voznja po svetovima i dimenzijama Nazalost za nas Koshmar je stigao tada do trece dela tako da sam procitao Revolverasa, Tri Tarot Karte i Pustare posle toga doslo je do poteskoca i Kosmar se prigasio dok ga Goran Skrobonja nije reinkarnirao kroz svoj novi poduhvat Paladin, gde je postao jedna od edicija

Vanredno pominjemdve knjige izdavaca Dnevnik, Novi Sad koji je slucajnim slucajem izbacio dva vrhunska dela Orsona Skot Karda – “Enderova igra” i “Govornik za mrtve”


Zakljucak:
Polaris je potpuno redovno izbacivao nove naslove uprkos ratnim godinama, sankcijama i sve to ne utice na njihov kontinuite izdavastva Tako da su faktor normalnosti i ozdravljenja u tim burnim vremenima. Ostali izdavaci nisu tako dobro stajali sa kapitalom i reputacijom pa je bilo shtucanja – ali bila su toliko usrana vremena za knjigu i knjizevnost da su trebali divovski napori da se bilo sta uradi ! Prisecam se da se Znaku sagite desavalo da knjige kasne jer su u stampariji pustili samo 2 faze struje a noz za secenje radi na trecoj – cekali smo Knjigu Krvi 4, 5 i 6 Kosmar se pojavlju je na samom kraju ove price i sa manjim brojem probranih izdanja celu pricu cini dodatno raznovrsnijom i punijom, ali imali su odredjene probleme u radu i kontinuitetu izdavanja pa su jednom vreme bili ugasheni…

 

10 godina kako je otisao Aleksa + izdavanje njegove knjige

Standard

Povod za pisanje posta o starom drugaru Aleksi su dve stvari:

evo vec je deset godina kako je resio da napustio ovu nasu skromnu dimenziju postojanja (o ovome cu kasnije) te drugo neki dan se posthumno pojavio njegov roman u izdanju kuce LOM Veliki razlog za slavlje zar ne?  Dogodio se kao niz veoma srecnih okolnosti – da je Iva Vrtaric koja je sa Flaviom Rigonatom, vlasnikom LOM-a radila na objavljivanju svog romana-prvenca “Paranoja u Nju Delhiju” te je manje vise slucajno preporucila da pogleda Aleksino delo pisano jos davne 2005 god (koje sam joj ranije prosledio u nasoj obimnoj e-mail prepisci posvecenoj knjizevnosti, ali i shire zivotu i radu…) i BINGO !!!

13241194_1277161718979209_736255336207843767_n

predivni Basquiat-ov crtez izabran je za koricu roman

Ipak da kazem koju o davnim danima koji su i tema ovog mladalackog dela:
Aleksa i ja smo poceli da se intezivnije druzimo tokom 1993 godine, do tad se vec solidan broj ljudi iz neke moje prethodne ekipe pokupio i zapalio u Amsterdam, poneki i u Atinu. Igrom slucaja smo poceli da se nalazimo u centru (kod Konja) i da se spustamo do dorcolskog kanca kojeg su imali roditelji od Debelog, pored Alekse je tu cesto bio i Talijan – pa je rolanje moglo da pochne (koristicu ove knjizevne nickove koje nam je Aleksa dodelio u svojom romanu (u njegovom skromnom opusu se pojavljujem kao lik/nick  -“Bradonja”) a nudim za predjelo onima koji roman nsiu citali ovu kratku pricu iz “istog svemira” koji se bavim zivotom pod Sankcijama 90ih te nasim svakodnevnim “Tehnologijama Prezivljavanja”

Flaviu se dopao Aleksin roman koji se bavim jebenim 90im i mladalackim tumaranjem kroz Beograd i okolinu (Iva mi je kasnije pomenula da ima fetish na ovaj deo nase mrachne istorije i da smatra da nije dovoljno pisano i da nisu tumachene). Odmah mi je rekao da bi (iako je po njegovim recima ne dovrshen) objavio Aleksinu Lektiru u nekom malom tirazu, jer moze da bude “pouchnan generacijama koje dolaze”. Bilo mi je jednostavno da se slozim i krenuo sam da se bavim tehnickim stvarima da nadjem roditelje da daju saglasnost i prepisu LOMu autorska prava Uz malo cimanja sam nasao njegovu majku i povezao je sa izdavacem za dogovore

Dopunio je sam roman “Lektira za Osnovnu Skolu” nekim delovima Alexinog blog koji je vodio do 20ak dana pred skok s mosta, takodje tu su i probrane pesme kao zadnji treci segment knjige – cime je dobijena zanimljiva, unikatna celina koja je i neki finalni presek samog autora, u svakom od njegovih smislova…

Finalni Rezultat se pojavio vrlo brzo, posle par nedelja – slika stola u Beopolisu

unnamed

Malo je reci da sam bio iznenadjen + odusevljen ovako rapidno brzim dogadjajima, jer 5-6 godina ranije (kasne 2009 i 2010 god) sam pokusao koristeci se blagodetima Mreza malo sam delio i pokusao da izdam ovu Aleksinu knjigu uz prilicno jadnu reakciju ljudi koje sam zvao na saradnju – neki koji su roman procitali imali su pozitivne kritike, ali nije im se spustala ruka u novcanik… Drugi koji su takodje akteri i knjizevni junaci ovog biografskog romana, hronike jednog odrastanja su bili duboko uvredjeni (i shta ti ga ja znam) kako su prikazani u delu. Bas tu imam da kazem da je Aleksin rukopis iako mladalacki, sirov bez nekog posebno brushenog stila zacudjujuce realistican, secanja su dobra ocuvana, nije preterano Ponesto je naravno i promasio ima i dosta tupljenja ali 90-este su uslikane sa merom i vrlo verodostojno postavljene Ta neka zajednica prica sa muzikom i drogom je pogodjena, to beskonacno blejanje, jurenje shema, pa posle kljucanje i tupljenje jeste bio neki stil kojim smo prezivljavali totalno raspadanje svega oko nas…

Kao dobar posmatrac daje i shire slike zivota pod “pod nepravednim sankcijama” jake su scene iz gradskog prevoza,  pokazuje besmisao svog skolovanja, huk bratoubilackog rata koji besni iza treceg brda i mnogo zanimljivih podataka o medijima koji su tada korisceni, cigareta koje su pusene Uopste ceo taj kvalitet je uslikan i stavljen u pravi kontext. Pomenucu ovde po mom vidjenju najrazradjenijeg lika kog je Alexa napisao u delu romana u kojem se pojavljujem i sam (zadnja trecina romana), kao i zajednicko drushtvo. Radi se o liku Dilera s Brace Jerkovic (inace je u pitanju pokojni Vojin Veljkovic koji je umro od overdose-a) To je bila prva ovakva situacija u gradskoj ekipi, svojevrstan shok i opomena, naravno za veliku vecinu potpuno uzaludna… Opet krecem sa kraja price tj lika –  Aleksa ga lepo nijansira i opisuje iz vremena kada je bio vatreni ljubitelj hard-core muzike, bas sa gostovanja i putovanja po drugim gradovima na koncerte ga i ja znam. Radio je svoj fanzin bio aktivan na HCBG sceni pisao drugim fanzinima kontaktirao ljudi… Nazalost u tom nekom periodu tokom ranih devedesetih skrece u navijacke vodei  postaje vatreni Radovac, sto donosi i neke desnije elemente u njegovom sklopu (za razliku od samih hard-core idela gde se tuce baklje i divljanje po stadionima slabije vrednuju…). Jos tuznije od svega toga je pad u kavez zvani dop i to kontinulano jurenje gudre, to je finale auto-destrukcije i on nekako postane kao pojedinacni (mikro) prikaz celog tog makro sloma 90ih koji nam se svima desio, njemu nekako skoro pa totalno Odlicno je prikazana i njegova porodica razvedeni majka i otac, ona u siromasnom predgradju koje postaje jedno od najcrnjih bukvalno tih dana a otac, poznati jazz bubnjar u velikom neurednom saloncu u centru grada, takodje tu je i babin stan na NBG gde su se odigravale razne zurke…

Sa smrti na smrt  – Aleksa je svoj zivot prekinuo skokom s Brankovog mosta 3 maja 2006 godine, sa nepunih 30 godina. Besmisao je bio prevelik i nije mogao i zeleo da se hvata nekog sledeceg kruga trazenja nove svrhe i prestao je da zeli da bavi Stvaranjem i okrenuo se Auto-destrukciji i to potpunoj Dosta dugo sam lupao glavu i sam i sa nekim od zajedncikih prijatelja na ovim njegovim cinom, tada prvim medju svim mojim ljudima koji je otisao na ovaj nacin Svi razlozi su samo njegovi i koliko god smo mislili pricali i predpostavljali, i dalje ne razume taj akt, ne samo njegov! Ukupno ne razume samoubice
Ali ni nemoram bas sve da razumem…

Zato je najbolje da slavimo izdavanje ove knjige i secanje na ono sto je Aleksa bio. Droge nisu ni izdaleka bile sve sto smo radili zajedno – vec sredinom 90ih malo zreliji i iskusniji smo jedan za drugim upisali fax, posle mog prijemnog 1995 god i ulaska na Filozofski F, smer Antropologija/Etnologija vec sledece sezone se on bacio na FPN i upisao na Politikoloski smer, a za razliku od mene on je svoj i zavrsio… Dosta smo zajednicki citali, menjali se za knjige, u to vreme sam jos bio zainteresovan za poeziju kako za citanja ali i za pisanje, dosta smo bistrili i svoje poezije kao i dobre autore koje smo tih dana otkrivali. Isli smo zajedno da vidimo Ljubomira Simovica, na promociji Svetislava Basare ali i na koncerte secam se kad je nabavio karte za King Ferusa…

Najbolje da ovde lagano stajem jer ovaj ciklus je zavrsen, u tome su mi pomogli Aleksina majka Dankica koja je sve dobro i pravilno shvatila i sa Flaviom Rigonatom odradila sve sta treba, njemu dugujem prepoznavanje tog jednog duha koji ovo delo nosi i koje ima vrednost i poruku i takdoje Ivi koja je u svemu bila nista manje bitni vezni igrac koja je pomogla da se kockice finalno sklope i daju ovaj rezultat:

13310343_1288775277817853_5625616186101223199_n

Dupla porcija radosti – ovako mi je Iva isporucila Aleksinu i svoju knjigu !!!

pisac David Albahari u mojim ocima i rukama

Standard

Prva knjiga koju sam dobio na citanja od Davida Albaharija je roman Gec i Majer
delfi_gec_i_majer_david_albahari

Dobio sam sa je od moje knjizevne prijateljice Mire, koja mi je delo izrazito pohvalila al to nisam uzimao toliko u obzir jer su nam se ukusi prilicno razlikovali Deo te “relacije” je bila i razmena iskustava razlicitih od uobicajene lichne sheme pa sam preko nje saznao za par zanimljivi stvari u knjizevnosti i napravio kontakt za pisanje u E-zine, (gde je ona vec pisala FLIPside rubliku) ona me je upoznala i najavila Mikiju Marijanovicu pa smo stupili u saradnjuO prirodi nekog naseg “odnosa” najbolje svedoci kratak rewiv koji je napisala o knjizi beograskog zubara koju sam joj ja dobacio, a i meni je stigla nekako prilicno slucajno…


FLIPside (uredjuje Mira Ljubojevic) – Likovi i pisci

(klik na sliku za uvecanje ili link ispod)
unnamed
https://web.archive.org/web/20001018090008/http://www.e-zine.co.yu/Flip/flip01.htm

Da se vratim na Albaharija tj na  delo “Gec i Majer”  autor me je izuo i odusevio tom malom klackalicom u radnji i realtivizacijom krivice vozaca dusegupke. Te je Gec te je Majer  – zlocinac nema lice ima ime(na) ali i onako slusa komandu koju mu izdaje neko nadredjeno lice, koje opet slusa sledeceg u hijerarhiji O tome da oboje imaju neku bazicnu ljudskost govori scena kad deci dele bombone (prilicno standardna cak klishe) ali ih odaljava od bezdusnih zivotinja koji gushe ljude u kamionu specijalne namene… Moram da ponovo procitam ovo delo jer proslo je najmanje 20 godina od tada

Sledeci Albahari kojeg sam nabavio je zbirka prica sa fotkama “Fras u Shupi” necu toliko detaljno da gnjavim sa Bokijem Nakalamom od koga sam ovu knjigu uzeo jer je prilcno nebitan za ovaj tekst a i inace…

FRAS-U-ŠUPI-proze-DAVID-ALBAHARI

Ovo su albaharijeve kratke price bogato ilustrovane slikama starih kuca u Zemunu i skrivenih mesta, same price su kratke minmalisticke sa jakom senkom i duhom ali nisu nimalo klasicne i iako imaju subjekta kao da su ga lisene, iako je tu neka radnja upitanju je zastoj zaglavljenje ili su to neka mala, mikro desavanja poput padanja prasine na pod… Zanimljivo i eksperimentalno

“Fras se shiri” je pokret nastao usled ove knjige ali i nekog sireg kruga ljudi koji su se povezali i zajedno dejstvovali postoji istoimena pesma od Elektricnog Orgazma

Albaharijeva knjiga Fras u šupi – zapravo zamišljena kao dio šire multimedijalne “konceptualne akcije”; naslov Fras u šupi nosi i neke projekte pesnika Miloša Komadine, jedan song rock-grupe Električni orgazam, jedna emisija lokalnog beogradskog radio-programa…Sklonost integriranju iskustva drugih medija Albahari je i ranije pokazivao, posebno u knjizi Opis smrti. Ne radi se samo o preuzimanju topike filma ili tekstova za rok-muziku, već o imitiranju nekih specifičkih oblikovnih postupaka, primjerice filmske montaže ili čak kadriranja. To je, uostalom, u tijesnoj vezi s jednom načelnom poetičkom intencijom koju je Albahari obrazlagao u svojim esejističkim tekstovima…
Velimir Visković

Posle duze pauze sam pre neki sajam knjiga uzeo “Svake noci u drugom gradu”
2512215766612745565ce69b1526
ali me nije toliko fascinirala U pitanju je knjiga prica sa slicnim slabim subjektom junakom koji se necka i pita dali da dali ne? Nije mi bila sezona za ovakvu literaturu a mozda sam dovoljno donekle slicnih momenata dobija kroz knjige Slobe Tisme i sve u svemu nije mi bas legla

Onda  sam dosao do iznenadne dobitne kombinacija u vezi sa Albaharijem – malo su mi nekako postale kratke ili nedorecene neomedjene sivkaste ili sta vec njegove kratke price (kojih je velika vecina njegovog opusa) ali mi zato jako leze njegovi romani koji jesu kratki ali nisu toliko fragmentarni ili iako jesu imaju neku solidnu razradu i vecu zaokruzenost krenimo redom

Bas kad su u Beograd nagrnule velike kolicnine izbeglica iz Sirije (proslo leto 2015) zatekao sam se kako citam “Kontrolni Punkt”

kontrolni punkt

Albahari me je iznenadio ratnom pricom i vojnom tematikom. Ponekad u nekim svojim delima ume previse da smlaci i nekako luta u nedoumici i magli dok ovde imamo vrlo konkretne komandanta i vojnu jedinicu (tokom romana jos par junaka dobije ime i posebne detalje, npr. vojnik Mladen koji poznaje shumu bude definisan) Doduse nejasan je sam taj rat u kome su, kao i svrha njihovog zadatka (cuvanje i nadgledanje kontrolnog punkta, koji je nigde i nema neki promet…)

Vrhunac romana mi je deo u kome se zbiva apsurna situacija sa izbeglicama, u tom delu price mi se sve zarivalo poput noza u mozak (verovatno zbog aktuelne situacije sa Sirijom, sa zatvorenim/otvorenim granicama prema Madjarskoj, Hrvatskoj itd) Kolicina besmisla rata dovodi do naprsnuca, ali nema nekog nihilizma stvar se dovede do nekog “logicnog” kraja – Tu je cak i poruka…

U jednom novinskom intervju pominje da je osnovnu inspiraciju za Kontrolni punkt crpeo iz Tatarske pustinje Dina Buzzatija…

Kao krunu citanja zimus sam procitao zadnje njegovo delo iz “Životinjsko carstvo”

12628626_1186598564702192_7858621827928072612_ovrlo lucidno konstruisan i gusto nabijen kratki roman o studenskim protestima 68 godine i o komplikovanosti zivota mimo proseka socijalizam u SFRJ sada vec uveliko zaboravljenih i duboko idealizovanih Albahari nemilosrdno skida tu korenu s ociju i usiju i baca nas u glib JNA gde se nas anti-junak zatekao jer je morao ali pored toga otvara mu se nesto nalik na Pakao u kome placa cenu svojih mladalackih iluzija i pseudo-ideala Vrlo crno ali potpuno razlozno, zivot u SFRJ nije bio bajka, bio je naporan i ruzan, cesto kratak i tragican, suzen i suspendovan, zabranjivan, proterivan, tamnicen…

Jako mi se svidja epilog romana u Kanadi potpuno je nadrealan i daje dasak nekog ikakvog srecnog kraja ili slatke osvete na koji su nas navikli neki filmovi…

12540875_1186598478035534_3778861433408480950_n“Šta tu ima da se objašnjava? Želeti slobodu od služenja vojnog roka bilo je
normalna pojava, pogotovo ako je neko bio urban, mnogo putovao i bavio se
umetnošću, bilo kao pisac, slikar, dizajner ili kompozitor. Već sama pomisao da će ti neko oduzeti godinu dana života, pravdajući to višom silom ili potrebom da se služi narodu, bila je užasna. Jedini način da se čovek oslobodi te bede sastojao se u tome da dobije lekarski nalaz o lošem zdravstvenom ili mentalnom stanju. Ali za to je bilo potrebno imati veze i glumiti da ti nešto doista fali. To je, naravno, moglo da ima negativne posledice i znao sam nekoliko osoba koje su gotovo neprimetno zamenile svoj glumljeni status onim stvarnim, u kojem više nisu morale da se pretvaraju.

Na suprotnoj strani skale nalazili su se oni koji su po svaku cenu hteli da služe svoj vojni rok. To su uglavnom bili stanovnici malih mesta, zemljoradnici i zanatlije, kojima je odsluženi vojni rok donosio ugled ili davao prednost u nekim situacijama, a bilo je i onih kojima je vreme provedeno u vojsci predstavljalo najviši nivo koji su mogli da dosegnu u životu. Naša želja da se oslobodimo vojne obaveze bila je za njih nerazumljiva ludorija, glupost bez premca, nešto što su jedino mogli da pripišu lošem uticaju života u velikim gradovima.”

Literarni Kralj – Stephen King

Standard

Literararni Kralj – Stephen King (mini portret iz 1999 god…)

We-Never-Sleep
Izdavanje prvog romana Carrie (1974) i njegova filmska adaptacija Briana de Palme (1976) pripremila je teren za njegovu sadasnju poziciju. King je jedan od najprodavanijih autora sveta. Zaradjuje oko 2 miliona dolara mesecno od knjiga i prodatih prava za ekranizaciju. Rodjen je u Portland-u americka drzava Maine (gde se vecina njegovih dela odvija, ili po slicnim zabitim americkim gradicima) 1947 godine. Poceo je da pise price jos kao skolarac. Nastavio je i u zrelom dobu, dok je radio kao ucitelj. Tada je prodao Carrie, a ostalo je vec poznato, njegova dela su  broj jedan medju bestselerima.

originalslika_KERI-Stiven-King-79419137Carrieposter

Jedan je od najekranizovanijih pisaca. Njegova dela su pogodna i zahvalna za prenos na filmsko platno, rec mu je jasna i precizna, svaki opis odise slikom, a karakteri likova su fino psiho-tipoloski obradjeni. Stoga ne cudi sto su Kingova dela ekranizivona od strane cuvenih rezisera i igrana od poznatih glumaca. Kao prvi Brian de Palma, autor koji poput King-a ne zazire od krvi, stoga je film i drama i horor, gde se realno granici sa uzasnim omedjeno labavim vratnicama. Sjajna Sissy Spacek kao Carrie.1980 godine Stanley Kubrick ekranizuje Shining sa Jack Nicholson-om, godine 1983 John Carpenter adaptira Christine, dok Cronenberg ekranizuje Dead Zone sa Christoper Walken-om. Pominjem najpoznatije rezisere danasnjice i filmove koji su najmanje izgubili  prenosom sa originalnog medija. Jos jedan od razloga zasto posle biograskih podataka prelazim na filmske adaptacije je taj sto sam prve svoje susrete sa King-om imao putem filma.

stephen-king
Ali literarni King je stvarni kralj – film ga je ucinio samo rasprostranjenim, ali zato kao medvedju uslugu privukao je veliki broj osrednjih autora da sakati i razblazuje njegova dela u odvratnim ekranizacijama i da ne pominjem nastavke ili nastavke nastavaka…

Prvi moj susret sa knjigama Stephena King-a datira nekoliko godina kasnije od gledanja filmova u detinjstvu. Tek citanjem knjiga shvatio sam magneticnost njegovog dela. Ona se ne ispustaju do kraja, pitate se sta sledi, automatski ste identifikovani sa junacima (negativnim ili poztivnim, najcesce sadrze elemente od obe strane) stil pisanja vas osvaja. U vecini njegovih romana radnja je “realna” – to je isti ovaj svet tzv. stvarni svet, koji ima iste vrednost, teznje, ali prljavstina i zlo koja potkopava osnovnu ruzicastost dolaze iz dubokih ljudskih strahova i polovicnosi licnosti likova. Oni su pravi ljudi, psuju, pate imaju prohteve zelje. Da bi slavili srecu cekaju ih iskusenja, prepreke. Nekad su to demoni, mracne slike proslosti ili nesto jos gore. Ponekad neko odande ni ne pronadje izlaz. No ni tad to nije sakacenje, brutalnost. Kod King-a se krv ne proliva bez valjanog razloga. Boljku “horora kao zanra” – tupeve kasapnice, sluzavi pirovi sa 100 bezrazlozno mrtvih i pobijenih, skoro neunistivi zlikovci, posasti, nemani on glatko prevazilazi. U njegom delu smrt to jaki kresendo, jer krv nije cilj njegovog strasenja, ona je opravdano sredstvo. U tom je posten koliko i stvarni zivot. Koliko da je prepuna nerealnog njegova fikcija ne laze. Autor navija za svoje junake, on takodje nista nema od trijumfa zla. Iako zvuci nelogicno za pisca horora, Stephen King je duboki humanista. A pritom nije licemer – ako je neko pohlepan zeljan moci, na bilo koji nacin prljav i lazan, mora ce da se suociti s tim i plati. Neki junaci prolaze kroz pravi pakao (neki iz njega dolaze), ali samo zato sto je zlo u njima uzelo maha.Losi karakteri u njegovim knjigama stradaju od svoje strasti , cak i pozitivci prolaze kroz okajavanja svojih grehova. To je za njih ociscenje, samo takvi imaju smisla kada opstanu. Tada je bitka zivota dobijena.

knjigeobradovic_00021-254x300

Preskocio bih detalje o King-ovom izrugavanju americkih ideala i laznog drustvenog morala, no oni su svugde prisutni, kao okvir ili podloga delovanja njegovih karaktera. To je civilizacija, kultura u kojoj se formirala pocetna deformacija (ili nije primecena ili je pak precutno odobrena), koja dovodi skrnavljenja zivota, do greha i napokon do bola. King je s te strane sociolog i antropolog savremenog americkog dru{tva. On zna kako stvari stoje ispod povrsine “normalnosti Amerike”.

King-ovi junaci cesto su i sami pisci. U tim delima (Dark half, Misery, Ballad of the flexibile bullet itd) se preispituju same osnove pisanja. Iskusenja stvaranja dela, sacinjavanja junaka kao “ljudi od krvi i mesa”, tj radjanje i umiranje lika, njihovo pravo na zivot kojim ih je osudio autor. King tu ide duboko u sebe saopstavajuci nam moralne padove i ustupke pisca, tezinu odrzavanja granice izmedju maste i stvarnosti. Pokazuje se najogoljeniji kakav jeste, pise o teskoci slave. Neka od ovakvih dela presudno uticu na moj izbor King-a jer retko koji autor toliko daje sebe kroz svoja dela, jer nije to autobiografija, to su psiho-analize samog cina stvaranja dela, uslova kreiranja . King  takvim nacinom pisanja (introspektivnim) saznaje i leci samog sebe.

King-u odgovaraju sve forme pripovedanja – bilo da je to kratka prica, roman ili delo iz nastavaka on svuda  briljantno gradi radnju i nama je saopstava. Kratko, a jezgrovito opise lika ili dogadjaj, kao jednostavnom skicom, ali ako oseti potrebu da govori opsirnije misao mu se ne gubi u suvoparnom razglabanju detalja. U njegovim duzim delima (It, Dark tower npr) radnja pociva na obilju likova, desava se u uporednim vremenima  ili paralelnim svetovima u kojima ne vaze isti zakoni i principi .
index3812_13813_1

Sapstio bih jos jedan detalj vezan za Stephen King-a i neka to bude kraj ovom prilikom. Dotakao bih se jos mnogobrojnosti zanrova i unutar njih – stilova koji se provlace kroz opus S. King-a. Tu mozemo pronaci dela koja su klasika horora : demoni, vampiri, vukodlaci i likantropija, duhovi, posednutost, parapsiholoski fenomeni, dok su neka druga dela su cisti SF sa svim elementima : svemirski brodovi, intergalakticka putovanja, brzine svetlosti, ka savremenijim hi-tech temama kompjuteri, kiborzi, tehnoloska drustva sve do utopija. King krstari SF-om i hororom sa jakim poznavanje istorije samog zanra i velikih dela drugih autora. Iako i sam vrhunski pisac i sam je fan, sto je u ovim zanrovima koji su na tom principu i sagradili i odrzali veliki plus.

On pise i dela koja bi smo mogli okarakterisati i kao klasicne drame ili triluere – bez toliko iracionanog u njima ali sa prepoznatljivim stilom pisanja. Ovim on se dopunjava i izlazi iz okvira zanrova i tipskog pisanja. Mislim da upravo zbog svoje raznorodnosti on uziva slavu koju danas ima.
(pisao sam ovaj mini-portret toko 1999 godine i obajvio ga na http://www.E-zine.co.yu u rublici I-racia koju sam vodio i uredjivao…)

b683f7509ec792c3e481ead332940cdc
https://twitter.com/stephenking

Nekoliko (paralelnih) susreta sa radom/delom Mladena Jakovljevica…

Standard

Prvi put sam nabasao na Mladena (tj. njegov doktorat) trazeci po Netu neku referencu na cuveno pitanje koje su postavljali Williamu Gibsonu o uticaju Philipa K Dicka na njegov rad, gde on na iznenadjenje mnogih navodi da je slabo citao Dika i da je zadovoljavajucu kolicine literarne paranoje nasao kod Thomasa Pynchona…
gibsontweet

Malo sam pretresao Internetom ovu vezu i Google pogodak koji je “obecavao” me je odvukao na link ka „Paralelni svetovi: odnos postmoderne proze prema fantastičnoj i naučnofantastičnoj književnosti“ ispostavlja se da je to doktorska disertacija u tom trenutku vec odbranjena (mislim da je bila kasna 2012 ili rana 2013 god) ali to nije mali size ili preview, NE to je cela disertacija 🙂 na preko 300 stranica koja obradjuje ova tri gore autora (izabrane delove njihovih opusa sa detaljnom analizom) pa zar ima bolje? BINGO !!!

Ostao je da se potrudim da iz kataloga Carobne Knjige (izdavaca) pribavim bar dva dostupna Pynchonova naslova prevdena na srpski koja nisu rasprodata, posto druga dva autora citam jos od ranih 90ih, izdavani su u nekoliko kuca…
1364763035_V-158x0-0000086250109
1364758349_Skrivena-mana-158x0-0000086250110

Disertaciju sam povremeno listao i odredjena poglavlja citao – bas u to vreme su u mnogim domacim medijima bili aktuelni lazni doktorati ljigavih politicara (da im ne pominjem imena) i bio sam zadovoljan sto na uvidu imam jedan suprotan maltene neverovatan doktorat na tako zanimljivu a opet opskurnu temu iz domena Fantastike, Naucne Fantastike tj CyberPunka !!! Retkost u nasem malom okruzenju

U oktobru na Sajmu Knjiga 2013 god sam se snabdeo hrpom izabranih dela i autora !
1399514_709214759107244_8900883_o

Jedan od svezijih naslova koje sam uzeo je bilo Bobanovo izdanje: “Simulakrumi” Philipa K Dicka
Izdavač: PARAMECIJUM, 2011 Edicija: ZNAK SAGITE, knjiga 55
za koju je prevod radio pa ko bi drugi nego Mladen Jakovljevic !
118-thickbox_default
Nije me mrzelo da dalje prelistam ceo katalog Cudne Knjizare te da naidjem na objavljeni magistarski rad vec vise pomenutog Mladena u kome se bavi odlicnim autorom cije delo se (nazalost) dosta  zadnjih godina manje cita jer se popularizuje neki autori poput George R R Martina i njemu slicni a serijal “Hronike Ambera” zasluzuje mnogo bolju poziciju koja bi po mom skromnom misljenju donekle trebala da redefinise cak i neprikosnovenu Tolkinovu poziciju u stvaranju ovakvih fantasticnih svetova…

Mit i tehnologija Rodžera Zelaznija
Mit i tehnologija su dva pojma koja su naizgled u opoziciji. Naučna fantastika je žanr koji demonstrira njihovu komplementarnost, te pokazuje da njihova fuzija, kombinovanje, korišćenje motiva, elemenata i obrazaca jednog u kontekstu drugog, kao i transformacija iz mitskog u tehnološko i iz tehnološkog u mitsko, ne predstavlja neprirodni spoj. Mit se manifestuje u brojnim i raznovrsnim oblicima, a stvaralaštvo Rodžera Zelaznija pokazuje da tehnološko okruženje nema uticaja na univerzalnost mita.
Layout 1
primetim da je u pitanju i nova Paradox edicija u okviru Everesta koja ce se izgleda baviti vise teoretskim radovima, pored Znaka Sagite rezervisanog za beletristku

Nedugo potom se na Art Animi pojavila ova vest:
Izdavač “Everest Medija” objavio je 68. knjigu u ediciji “Znak Sagite” – roman prvenac Mladena Jakovljevića “Vrata sumraka“.
Layout 1
Mladen pored teorije pise i roman (oni koji su ga citali i recenzirali etiketiraju ga kao “epska fantastika”), naravno to zvuci interesantno, stavljam ga u “listu zelja” a postaje mi jasno o tome da je srpska fantastika dobila jednog kompleksnog stvaraoca koji ima kapaciteta za raznorodne aktivnosti i kao takav utice na obogacenje “ovog svemira” (mislim na skromni srbski fandom)  a mozda i vodjenje na neko nova zanimljiva mesta jer covek je sveza krv ima neki ludi entuzijazam  da stvari pogura i odradjuje ih od pocetka do kraja, bez zabusavanja…
Mladen-Jakovljevic

i za samo finale mojih paralelnih susreta s Mladenom je njegovo zadnje pisanije “Alternativne stvarnosti Filipa K. Dika
koje sam odmah zapazio na malom srbskom izdavackom nebu

SAŽETAK: Naučnofantastična proza Filipa K. Dika bavi se problematikom autentičnosti
stvarnosti i ontološkog pluralizma kroz jedinstvene teorije i mehanizme funkcionisanja, koje je Dik
razvio na osnovu ličnih saznanja o alternativnim stvarnostima, toku vremena, simulacijama i kognitivnim
procesima, koji imaju veoma značajnu ulogu u percepciji stvarnosti. Dikovo stvaralaštvo
opisuje potragu za istinom i ukazuje na potencijalnu lažnost stvarnosti, koja može da predstavlja samo
konstrukt, iluziju u brojnim nivoima neautentičnog, a koji se mogu prozreti tek kada se zanemare
opšteprihvaćene kategorije iskustva prostora i vremena, čime se otvara mogućnost da se stekne uvid
u pravu stvarnost, skrivenu iza vela obmana, iluzija i snova. U procesu traganja za istinom, Dik pokazuje
da celokupna struktura na kojoj je izgrađena poznata, objektivna stvarnost, ne počiva na čvrstim
osnovama, već na simulacijama, simulakrumima, paranoji, neizvesnosti, korporativnim uticajima,
potrošačkoj kulturi, masovnoj proizvodnji i ontološkom pluralizmu.

11539207_1074557912572925_665276797569666286_o

Izdvojen iz doktorata dodatno “uglacan i doteran” Dik je dobio svoju prvu teoretsku knjigu na srpskom u okviru edicije Paradox (Boban u Znaku Sagite izdaje jos dva nova naslova posle Simulakruma, “Deus Irae” koju Dik pise sa Zelaznijem i zadnji je “Lavirint Smrti”) Knjigu dobijam na nagradnoj igri Giveaway sekciji drustvene mreze za ljubitelje citanja i pisanja Goodreads (Mladen spada u retke pisce koji su ovu opciju aktivirali…) naravno i da se nije desila ova srecna okolnost knjigu bih kupio, vrlo pristojna cena za ovakvo delo Izdanje vrlo solidno u donekle atipicnom formatu, lepo opremljena a sama sadrzina perfektna – Mladen je napravio osvrt kroz najpoznatija i na srpskom jeziku dostupna Dikova dela (izdavaci Kentaur, Znak Sagite kasnije i mnoge druge kuce koje su radile bolje i losije reprinte…) pored toga probrane momente iz njegove uvrnute biografije, razne citate i prevode iz teoretskih radova i predavanja Filpa K Dika, posebno poglavlje osvrta na vezu sa kiberpunkom?! (∞ loop koja vraca na pocetak ove price) i kao najveci Mladenov trud poredjenje Dikove proze sa naucno-teoretskim modelima entropije gde smo dobili sazetak jednom mnogo veceg istrazivanja koje je sproveo za ovu priliku…

Ima tu jos mnogo vise stvari,  za nekoliko citanja, ova Mladenova studija poziva na ponovna citanja starih klasika i otkrivanje novih. Ona slavi velicinu i postojanje jednog takvog nekonvencionalno autora  koji ima mnogobrojna lica/nalicja, cija su dela poptuno prevazisla autore savremenike koji su titularno i nagradama onih dana bili hvaljeni dok je Dik tavorio sa strane (mada i medju njegovim pisanjem ima dosta petparacke i slabih romana pisanih po za novac u zurbi, bez motivacije)
Moja ideja nekog vrhunca u radu Filipa K Dika je mozda faza u kojoj je pisao je zadnje delo “Valis” triologija, koju nazalost nije stigao da dovrsi. Planiram da se nekada uhvatim u koshtac sa ovim radom kada za to skupim snagu…

Pocetkom septembra zakazana je beogradska promocija ove studije koju sam posetio ali zbog dodatnih obaveza nisam bio u prilici da ispratim u celosti, tih sat i 10-15 min sam uzivao u prezentaciji i dijalogu raznolikih gostiju promocije koji su vrlo zanimljivo probrani a cinili su odlicnu pratnju studije svako sa svoje pozicije :
prof. dr Vladislava Gordić Petković, prof. dr Zorica Đergović Joksimović, prof. dr Milan M. Ćirković i izdavač Boban Knežević, moderator Dragoljub Igrošanac

COaVDkRUEAAagHh.jpg large
jedna moja nabrzinska slika iz telefona  sa promocije u Plato knjizari u Knezu…

Chuck Palahniuk – Nevidljiva čudovišta

Standard

Mali osvrt na autora i delo i neku moju citalacku istoriju s njim

procitao sam neki dan Nevidljiva cudovista, jun 2015
17908429

Nisam seo na dupe ali sam prilicno zadovoljan, ocena je 4+ od 5

To je cetvrta knjiga ovog autora koju sam procitao (doduse Prezivelog i Zagrcnut sam citao prilicno davno – 2005 god)
Jedno vreme sam se nadao da ce se nastaviti zapoceto oko ekranizacije Prezivelog ali od toga nema nista

ali Rant/Rigotina sam citao pre sezonu dve (i to kao ebook) u Srbiji je prevedena kao Bljuc
preziveli-cak_palahnjuk_v zagrcnut-cak_palahnjuk_v Chuck-Palahniuk-Rigotina

Autor ima svoj stil kako vodi ovo delo – na premotavanje “malo napred, pa onda nazad” pripovedanje (ovom prilikom)
Od ranije sam naviknut sam na te njegove nestabilnosti i trusnosti u narativnom toku, ipak prica je prilicno solidna, puna a junaci suludi i sto je najvise novo u ovom delu – glavni junak je zena, tacnije manekenka sa sve pratecim folkorom i asesarom te prozapadne alfa-diva top-model price

Veliko ludilo i satira se provlace kroz mnoge rodne, seksualne pojave i navike i uopste testira brutalno smisaone i egzistencijalne probleme svih junaka. Svi budu samleveni i razvaljeni na najsitnije komade, da se mozda ponovo sastave jedva zivi ali eventualno kao malo bolji ljudi…
8759992

Trenutno u svetu su sve vise su zastupljeni (u medijima) transsekualci – osobe koje menjaju pol Kod Chucka su (jos onih dana 1999 god) dobili vrlo zanimljiv i zasluzen prostor. prikazano kao hir i ludilo, kao potreba usled besmisla zivota a pritom imanje i para za rasipanje

Najaca scena je snimanje u klanici pored trake sveze zaklanih i tek ociscenih svinja koje idu na beskonacnoj traci i problema fotografa i hladnoce koja stipa goluzdrave gologuze manekenke…

na polici mi je vec pripremljen Pygmy u bosanskom prevodu i izdanju to je Kepec
nadam se da su bar solidno odradili svoj posao
Prijevod : Dragana Divkovic
Izdavac: Sahinpasic ; Sarajevo, BiH; august 2012.

v_9789958414664

 

 

Clive Barker – umetnik uzasa…

Standard

clivebarker-620x400

Roden je u Liverpoolu 1952 godine. Pocetci njegovog stvaralastva su u pozoristu, u Londonu gde osniva pozorisnu trupu. Pise, rezira (pa cak i glumi, ali ubrzo se povlaci sa ovog zadatka jer samokriticno uvida da nema dara). Izvodi nekoliko svojih predstava : “Frankenstein in Love”, “History of the Devil”. Barkerovo pozoriste je minimalisticno i moderno ali je kroz njega protkana klasicna dramska radnja, iako zanimljivo i kvalitetno sve u svemu tih dana njegova umetnost nije isplativa. No njegov duh ne pada , on pocinje da pise kratke horor price, za uzak krug prijatelja. Kasnije (1984) ih objavlju pod imenom “ The Books of Blood” u nastavcima i postaje svetski poznat autor horora.
barker knjiga krvi 1-3

Sta je toliko bombasticno u Knjigama Krvi ?

Price koje se deavaju na stranicama te knjige su na prvi pogled nasilne, jos bolja rec je brutalne, krvi ima preko kolena, Smrt nije epizodna uloga, naprotiv. U pocetku mi se cinilo da ovaj momak preteruje, a onda sam se navikao na njegov stil. Osecaj koji Barker pruza realan na taj nacin kao kad se zadesite u velikoj saobracajnoj buci. U pocetku se cini da je buka neizdrziva, gluvi ste, no vremenom se naviknete. Ohladen i zadubljen u dalje citanje, osetio sam da je njegov uzas razlozan. Ustuknu sam pred tolikom otvorenoscu, ako treba nesto (dobro ili lose) da se desi u Barker-ovoj prici videce se sve. Do gole koze, cak i ispod nje.

Nije samo to veliko u Knjigama Krvi, ima tu neke srcanosti i vere u to sto se pise. Ni na jednom mestu Barkeru ne drhti ruka.Iz svake licnosti progovaraju definisani stavovi, predrasude, ideali. Tu je susret sa mnogo razlicitih obrazaca zivljenja. Ima tu ljudi (i zena) iz potpunih vukojebina, te iz velegrada, uspesnih, propalih, plementih (doduse retko), crnaca, belaca. Iz toga se vidi koliko je autor, iako mlad po godinama, veoma prozivljena (i izivljena) licnost, oseca se analiticnost za osecanje a, i za ljude. Takode se vide uticaji obrazovanja, putovanja, informisanost. No, to se sto se mene tice i ocekuje od modernog umetnika – multimedijalnost i miltikulturalnost.
tumblr_m4kak86dAo1qfkt5qo1_500
Ono sto je stvarno fascinantno u Knjigama Krvi je ta slozenost i razum, nacin funkcionisanja i ustrojstva Zla, Demona ili ponekad Pakla, kod Barkera. Zapis je kodiran moderno i drevno u isto vreme. Nekada kao da ne pise fikciju vec samo javlja stanje stvari sa mesta koje mnogi zaobilaze u sebi. Barker ide duboko u podrum (podsvest) svoga bica, odakle izlazi puno toga. U razgolicenosti na svetlu dana oblici koji opstaju u mraku, izgledaju ponekad groteskno. Tada na pozornicu stupa iluzija kao meda izmedu svetova. Ona svedoci o ogranicenju, laznosti naseg i drugog sveta, nesavrsenost zivljenja. Uvek nekom nesto fali. Nekad su to cudovista koja traze, otimaju, zahtevaju nazad. Ponekad ljudi. U igri su moci, vlast, srce. Za Barkera se ne moze reci na cijoj strani, on samo pripoveda, a ishod ponekad bude u korist cudovista, a nekad ljudi. A nekad su monstrumi ljudi, i obrnuto.

445x247xnightbreed-david-cronenberg-445x247.jpg.pagespeed.ic.Ullc7hOFyy

U “Cabal”-u (1988) cudovista su ta koja su ugrozena od coveka. Prikazan je Midian, mesto gde postoji poslednje utociste za progonjene. Nocni soj u svom rezervatu, ceo spektar deformisanosti (ili formiranosti po drugim obrascima) u punom koloru. Tada Barker dopusta relativnosti (izmedu dobra i zla) da se poigra na najneocekivanijim mestima, glavni junak Aron Bun prolazi pun krug ljubavi i mrznje i pred ljudima, kao i pred Nocnim sojem. Posle svog ludila, usput biva ubijen (od strane vecih krvozdernika), prolazi kroz ispit svoje ljubavi sa devojkom Bobby, dovrsava odnos sa najvecim cudovistem u filmu svojim psihijatrom, i postaje voda soja.

Format ove price je roman, gde Clive briljira, svaki lik je svrhovit, razrada junaka je jaka, likovi su visestrani i duboki, iznenadenja su prisutna, prica je puna obrta i kraj ima pravi kresendo. 1990 Barker po knjizi snima film imenom “Nightbreed”. Ukupna atmosfera celuloidne verzije u potpunosti prenosi knjigu. Kao retko koji reziser Barker u svi svojim filmovima potpuno vlada dramaturgijom i u prostoru kadra nema lutanja. Scenografija, lokacije, kostimi, efekti sve obogacuje njegov izraz. Dramaturgija se povezuje sa Clive-ovim vizulnim delom, on svoje junake crta a, onda ih zgusnjava za filmsko platno. Iz spektra filmskih Barkerovih junaka izdvojio bih Pinhead-a, glavnog emisara Pakla u “Hellraiser”-u (1987) Njegova patnja prikazana je u obliku bodypiercing-a kakav jos niste videli. Od novijh filmskih dela 1995 izvanredno rezira “Lord of Illusion”, po prici iz “Books of Blood”.

Kao i obicno rezije drugih autora po njegovim predlozcima su tanke, pomenucu “Candymena” i njegov nastavak ”Farewell to the Flesh” deluju neuhranjeno i slabo, ima tu dosta propust i popustanja od tezine originalne ideje. “Hellbound: Hellraiser II” i nije toliko crn, koliko “Hell on Eatrh” gde se cela tema, etika i estetika dovodi do klonirane blutavosti serijskog proizvoda.
UTKANI-SVET-Klajv-Barker_slika_XL_5603345

Pored punokrvnog horora, Barker pise i jednu malo drugaciju zanrovsku formu, koji bih otprilike mogli smestiti u bajkovite predele fantastike sa ponekim vrednostima horora. Takvo je delo “Weaveworld” gde je ostatak jednog sveta utkan u cilim, nebi li bio skriven od ljudi, i sacuvan od progonitelja. Glavni junaci su stanovnici Fuge, kukavice (ljudi), otpadnik iz Fuge Imakolata, i Bic ili zaboravljeni Uriel; svi oni dolaze iz svojih dimenzija. Doticanje drugog sveta ih izmenjuje, njihov put traje u neprestanom uzbudljivom temu kroz 500 stranica ovog romana. Od slicne velicine i forme je “ The Great and Secret Show”koji je samo segment vece celine. Kroz oba romana prolaze desetine likova u stotinama situacija u paralelnim vremenima, sve je tako Barker- ovski sveze i originalno. Cak i kad se ponavlja, ili kad citira klasike on to pakuje svojim osobenim stilom, spaja nemoguce savove koji tvore njegov narativni milje. U njegovim vecim delim postoji specifican sloj nebitnih likova, na usputnim postajama, koji su ponekad i opis atmosfere nekog mesta, nelogicnost nekog dogadaja.Oni koji ostaju tu gde su jer nisu kljucni za ishodiste romana. Njegov pristup je “on the road”, sa mnogo malih scena unutar dogadaja.Velike celine sa masom detalja, price unutar price, Clive-ov svemir.
images

Pomenuo bih jos jednu stranu stvaralacke licnost Clive Barker-a.On crta stripove i ilustracije (opremio je svoju bajku za decu “The Thief of Always” sa 27 ilustracija, po njoj je snimljen i animirani film).

ovaj portret je radjen 1999 godine i prvobitno je objavljen na http://www.e-zine.co.yu stranicama
www-e-zine-co-yu-crop