Category Archives: Film

kako sam se ludo zagrejao za filmove i festivale tokom 90ih…

Standard

kinoteka-kosovska
u Kinoteku sam poceo da idem redovno tokom 1993 godine. Pogledao sam sa prijateljima The Exorcist (1973) u krcatoj sali (u Kosovskoj) odlicna kopija vrlo malo iskrzana. Na izlazu sam pokupio mesecni program (cena kao jedna karta, na dva lista kartonski) i odusevljeno ukapirao da u 3×3 projekcije dnevno ima mogucnost da struktuirano pogledam neke klasike kako novije, tako i sa samog pocetka Kinematografije…

the-exorcist-cover

Poceo sam studiozno da idem par puta nedeljno – gledao sam majstore: Bunjuela, Bergmana, tih dana je umro Felini (oktobar 1993god) pa je njegov ciklus bio narocito obiman Dopunjavao sam ranog De Nira kog sam vec besomucno gledao na VHSu iz video klubova i cak smo nas nekoliko organizovano snimali sa TV neke redje filmove pa studioznije to gledali (eh mladosti…) Bilo je stvarno solidnog izbora Herzog ceo dan tri filma – pa za par nedelja tako naidje Wendersov dan sa nekim starim radovima iz 70ih tipa “Die Angst des Tormanns beim Elfmeter” Gledao sam istocno-evrposke majstore Formana i nevidjene rane redove u domovini “Horí, má panenko” pa onda sam dalje gledao istochnjake Wajdu, Krzysztof Kieslowskog. Polanskog rane radove sam totalno otkinuo bas na prvi dugometrazni poljski rad “Nóż w wodzie” (nisu me toliko uradili neki kratki studenski radovi snimani pre njega) ali zato Cul-de-sac (1966) pa uskoro za njim pogledah i The Tenant (1976) teturajuci sam se izvukao iz podzemlja kinotechke sale i isparanojisan zapalio bez ikakvog zastajkivanja, pozdravljanja i druzenja sa ekipom poznatih likova (vec ih je bila citava galerija likova, neki su u medjuvremenu postali filmadzije) U to neko vreme sam razvio i gledalacki mazohizam – naime ostajao sam na projekcijama filmova do kraja kakvi god da su bili, poceo sam da idem na duze projekcije tipa “Novecento”  Bernarda Bertoluccija u trajanju od 317 minuta…

man_bites_dog_-_censored_poster
Retka premijera novog filma u Kinoteci  tokom 1993 god je bila projekcija belgijske crne komedije “C’est arrivé près de chez vous” Film se nekako provukao (kroz nicim izazvane i nepravedne sankcije) i na kasno vecernjoj projekciji (od 22h) izazvao salve smeha i blage nelagodnost od brutalnosti i zezanja ali sa svime mogucim i postojecim stvarima (to je prvi pseudo-dokumentarac koji sam video) Tek sad kapiram koliko je ta ekipa iskocila unapred zezanjem i mockumentiranjem buducih emisija na TV i reality show-a

Onih dana odlazim da gledam i poneki film i u SKCu (u ledenoj sali gore na spratu uz glasne zvuke tramvaja koji kloparaju General Zdanovom). Takodje idem u Sava Centar na besplatne projekcije u znak secanja na FEST koji se ne odrzava 1993 i 1994 godine i onda se naizgled nitkuda pojavljuje Festival Autorskog Filma (FAF)

faf-1994-god

Zamisljen da nekako (uprkos nestanku FESTa) omoguci zahtevnijem gledaocu da pogleda neki presek svetske umetnicke produkcije, krece i super praksom pustanja jacih (tezih/explicitnijih) filmova u kasnim vecernjim projekcijama 22-23h. I vec na prvom izdanju nasao sam svog favorita novozelandski film Once Were Warriors (1994)

Solidan ali ne toliko otkacen i radikalan kao Lee Tamahorijev maori film bio i kanadski Exotica u reziji Atom Egoyana, drama neobicnog ritma…

exotica

u svakom slucaju jedno veliko osvezenje novijim taze filmovima sa vrlo raznih meridijana i popunjavanje zjapece celuloidne “rupe” Dok su se tek stidljivo vracali filmovi “velikih” USA studija imali smo najnovije svetske art ludake. Mozda malo zameram preveliku napaljenost FAFa (u sledecim godinama) na Wong Kar-waia, mada je i mene sharmirao svojim jarumushevsko hong-kongshkim prichama/junacima

fest-1995

U to vreme 1995 se vraca i FEST na scenu i ima svoju staru snagu, prilicno izbora i tu pocinjem da jurim nova dela starih majstora poput Wendersove Lisbon Story Nisam do kraja siguran (morao bih da se dograbim festivalskog programa) ali za mislim naredno izdanje FESTa 1996 god kupujem karte za 12 filmova i dolazim danima na projekcije,do iznurenosti i dalje Projekcija koja zahteva sendvice je TV serijal “Riget” Lars von Triera
koji je za ovakva prikazivanja skracen u petosatni film Inace to je bio uvod (LvT je imao citavu sekciju u programu te godine) u premijerni mu “Breaking the Waves” kojeg je te godine rezirao Dosta mracan i lud film Tu mi ga pomalo postaje pomalo dosta i pitam se dali zelim dalje da pratim njegov crnilo… Poceo da ga gledam sa posleratnim radom “Europa/Zentropa” iz 1991 godine (bilo je na VHS da se iznajmi iz video kluba regularno tih dana) i zanimljiva stvar sa njim je neki radovi me oduseve poput “Idioterne” iz 1998 god tipican lucidni predstavnik”Dogme 95″

I kad sam vec poceo sa ovim jako modernim pa postmodernim  i sada vec izfuranim hipsterskim reduteljem dugujem i da prichu zavrshim: Finalno me je smorio sa Bjork i njihovim mjuzikl kenjanjem iz 2000 god Dancer in The Dark” tako da njegove novije radove nisam jos gledao odmaram se i cekam da se oporavi

Vremena imam a i pun lager/kofer ovaj nekoliko hard-diskova…

 

 

“Strange Days” Kathryn Bigelow (+ Beocon 99)

Standard

kathryn-bigelow-e1383061637534

Jedan od jacih filmova u SF 1995 godini. Rezirala ga je jedna od najzanimljivijh reziserki savremenog americkog filma – Kathryn Bigelow.Pre filma uspesno se bavila slikarstvom. Za razliku od vecine reditelja slicnog kalibra, (koji u svom opusu imaju akcione filmove i trilere sa elementima fantastike ili horora) ona ne radi konfekcijske filmove. U njenim delima postoji autentican autorski pecat. Iako iz filma u film izlazi iz okvira jednog zanra, njen rad odise jednakom punocom.

Pre nego sto predjemo na gore pomenuto delo, osvrnuo bih se na jedan njen prethodni film (a, da se ipak drzim okvira I-Racie); u pitanju je “Near Dark” iz 1987 godine. Ovaj rafinirani horor govori o grupi vampira koji u savremenoj Americi putuje organizovana u copor i utoljava svoje nadsusne potrebe u krvi i dnevnom spavanju. Odlicna glumci sa 3 clana iz ekipe “Aliens”-a Henriksen, Paxton i Goldstein, odlicna muzika Tangerine Dream.Vratimo se Cudnim Danima.

Radnja se odvija zadnjih dana ovog milenijuma (znaci ne tako daleka buducnost), pratimo zivot jednog malog coveka izgubljenog u velikoj masi. Lenny Nero je ime naseg anti-heroja (tumaci ga Ralph Fiennes), on je diler piratskog softvera (cak ni softver nije vise tako daleko od stvarnih dostignuca moderne kompjuterske tehnologije, ako se promeni pravac interesovanja sadasnjih konzumenata softvera iz oblika igrica, enciklopedija, ili programa, ovaj film izgubice SF element i verujem da bi se uskoro otvorio neki mutant od firme koji stancuje “isecke”). Leni je covek koji zivi u proslosti. Vezan je za svoju bivsu devojku Faith (Juliette Lewis). Ona je sada na putu da postane slavna pevacica. Ima vezu sa poznatim promoterom i menadzerom Philo-om (Michael Wincot) i odbija da vidi Lenija. U njegovom zivotu tu je jos i stari prijatelj iz policijskih dana Max (Tom Sizemore), ah da Leni je pre nego sto je postao on sto je sada bio pandur, izbacen je s posla upravo zbog piratovanja. Jedini pravi prijatelj koga ima je Mace (Angela Bassett), ona je neka taksista koji pruza i usluge zastite klijentima njene kompanije. Ta vrsta hibridnog posla je nastala kao odgovor na stanje u gradu gde svakog casa mogu da vas prepadnu bande anarhista, stoga je auto otporan na metke, a njena fizicka snaga i spremnost je negde izmedu ninje i terminatora (ni ovo nije SF setimo se samo raznih Tigar Security-a i slicnih firmi kod nas). Ona je Lenijev duznik iz proslosti i jako voli, on to naravno obilato koristi.

tumblr_niuke4zFRT1tus777o2_1280

Sve u svemu Leni u sadasnjosti jedino sto ima je trgovina softverom. O cemu se tu zapravo radi ? To su “isecci”, snimak iz tudeg zivota koji moze da se reprodukuje sa malog CD-a. Snimljeni su tehnikom SKVID – superprovodni uredaj za kvantnu interferencu; receptori prikaceni za glavu salju signale rekorderu i tako nastaje softver. Najtrazeniji je naravno sex, slede pljacke i ostale nezakonite avanture. U principu mozete naruciti sve. Leni je ljubazniji od prodavca iz TV-sopova, on je pravi guru za prodaju isecaka, i to zato jer je i on sam korisnik; neprestano vrti svoje isecke koje je nekad snimao zajedno sa Fejt. To je vrsta ozivljavanja starih trenutaka nesto kao citanje dnevnika, pretpotavljam da Leni to radi non-stop kada je tuzan, setan.

strange_days_-_squid_helmet

Zaticemo ga u razgovoru sa musterijom koja je tzv “nevini mozak” covek koji jos nije probao upadne u tudi zivot i iskustava. Leni ga sisa kao ovcu, ali ga ne vara; kaze mu da nije u pitanju nesto kao TV samo bolje, vec neciji stvaran zivot. Sve stize cisto iz korteksa – vidis, cujes, osecas. Objasnjavajuci mu sirinu ponude kaze mu da moze bude sa devojkom a da ne uprljas burmu, moze da bude sa DVE devojke, MOZES DA BUDE DEVOJKA! Leni jos malo podgreva musteriju pricajuci da mu je on svestenik i psihijatar, glavna spona sa prekidacem duse,i da bude iskren sa njim kad mu trazi softver, jer on je njegov carobnjak i Deda Mraz podsvesti. Onda predlaze musteriji koja je zagrejana i polako se pregrejava, da proba softver da se ukljuci i upadne u neciji komadic zivota.

Leni je diler i ovisnik u isto vreme, stoga kod njega postoji zarazni entuzijazam u vezi samog posla, nije to samo novac, za njega je to umetnost, svrha zivljenja; kada narucuje latinskom ljubavniku sexi isecke on ga uvodi proceduru snimanja sa potpunom zaljubljenoscu. Kritikujuci vec snimljenu robu kaze devojci (koja je snimala sa partnerom i partnerkom) da ubuduce sporije pomera oci. Pravi expert. Postoji cela klika ljudi koji se bave isecima, Leni je u kontaktu, on je kraj lanca.

días-extraños

Mejs nikada nije bila prikljucena, ona smatra da su sve to samo snimci puni prljavstine raznih vrsta. U raspravi izmedu Lenija i nje cujemo ga kako on objasnjava da prodaje snove, jer dilujuci tuda iskustva on spasava zivote. Ljudi koji hoce malo adrenalina ne moraju da stvarno rizikuju zivot, mogu sve dobiti na CD-ovima. Njegova filozofija je jos dublja jer na iseccima se mogu sacuvati stvari koje su prosle, one ne moraju biti izgubljene. Proslost za Lenija moze biti ozivljena, i zato se on nalazi u bespucu. Fajlo ga prilikom jednog od mnogobrojnih susreta kada pokusava da se priblizi Fejt vreda recima da mnogo predpostavlja; predpostavlja da ima nesto (jos uvek) izmedu Fejt i njega, a niceg nema. “Mislis da imas zivot a ustvari dilujes samo komadice tudeg, i polomljene svog sopstvenog zivota”. I stvarno granica izmedu realnog i virtualnog za njega je opasno pomerena, on je gubitnik koji nema vise sta da izgubi. Mejs mu lepo kaze da su secanja napravljena da blede, time mu predlaze stvarniji zivot. On je tada odbija,sto mu oprastam jer ko jos lako pravi razliku izmedu lazi i istine ? Potrebna mu je citava jedna odiseja u kojo se preplice zivot i smrt da bi oljustio slojeve laznog i iskorisecenog sa sebe.

79646-4882-strange-days-1995-4882-68145822-jpg-620x0-1

Zaplet pocinje ubistvom Jerika I, poznatog crnackog pevaca koji je jako popularan, On radi za Fajla, koji ga pomocu SKVID-a, spijunira. Devojka koja je snimila CD Iris bezi sa mesta dogadaja i trazi od Lenija pomoc dok on organizuje da pomogne ona nestaje. Kad bude ubijena Leni pocinje da prima anonimne CD-ove sa groznim sadrzajem njenog ubistva, pa snimak sebe dok spava a ubica ga miluje skalelom (snimci su delo ludaka, ali one vrste koji je uzivljen u svoju bolest, cak stavise u svom nasilju trazi nesto sto ce poci nivo njegovog zadovoljstva, umetnicki zlocin). Krece igra, doduse to je jedan od nivoa filma, jer prate ga i dva pobesnela pandura koji su ubice Jerika. Leni ima na svojoj strani Mejsi i nailzgled Maxa.

Moze se reci da film ovde govori o potpuno bolesnom pojedincu (Max) koji je prekoracio sve granice, o izlecivom ali poljuljanom Leniju koji je pomeren dogadanjima bira promenu i odvezuje se od svoje fiks ideje, a isto tako radi se i o bolesti na nivou drustva kroz pricu o podivljalim policajcima naspram predstavnika stare skole stroge discipline i pravde u liku sefa Palmera, koji ipak poveruje Leniju, tj Mejsi koja mu u novogodisnjoj noci koja cini rasplet i kulminaciju filma preda CD sa snimkom poginule Iris.

still-of-kathryn-bigelow-in-strange-days-(1995)

Scenario za ovaj film napisao je James Cameron, koji je bivsi muz od rediteljke ovog filma.

Jedna beogradska SF vest : drustvo ljubitelja SF “Lazar Komarcic” organizovalo je u saradnji sa Kinotekom od ponedeljka 18 do nedelje 24 januara dane naucne fantastike “Beocon 99”. Moglo se pogledati dosta starih i novijih filmova iz zanra i moram priznati da je raspon bio prilicno sirok. Od epske fantastike sve do horor poput “Teksaski masakr…”, za svakog po nesto. Jedina zalba jako velika guzva (sto znaci da je reklama bila dobra) na filmovima Teri Gilijama. Odrzano je i niz predavanja i promocija sa vec poznatim akterima u domacoj sceni. U foajeu Kinoteke odrzana je i izlozba novih strip dostignuca u SF.

Puno pohvala organizatorima i nada da ce se nesto poput ovog hepeninga cesce desavati.

 

recenziju sam obavio tokom 1999 godine na http://www.e-zine.co.yu gde sam bio urednik rublike I-racia koja se bavila SF i Horrorom na filmu i knjizevnosti

www.e-zine.co.yu - CROP

Paul Verhoeven i njegov SF opus

Standard

Paul Verhoeven je stvaralac koji se ne bavi samo SF filmovima, u njegovom opusu nalazi se za sada samo tri takva ostvarenja, ali svako od njih je ostvarilo poprilicno talasanje u samom zanru.
paul-verhoeven

“Robocap” je snimljen 1987 godine to je u osnovi policijski film koji u koji se desava u bliskoj buducnosti u Detroitu. Poginuli policajac biva prikacen na mehanicko telo, i od njega se uz pomoc nauke i tehnologije pravi kiborg cija je svrha zavodenje reda. Poput nekog frankenstajnovskog cudovista i Robocap (igra ga Piter Weller) ima svoje kosmare. Progone ga secanja (i osecanja) na porodicu koju je imao, kao i na ubicu (njegovog tela). Ziv je i funkcionalan i njegov policijski instikt i vestina. Njegova partnerka (pre smrti) prepoznaje nesto poznato unutar celicnog odela, ali ovo je jedini odnos u filmu koji mi je nejasan i cinim se da plitak. “Robocap” se ne da prepricati jer funkcionise na nekoliko nivoa, ali relacije pojedinac-drustvo, ili jednostavna, a efikasna podela vecine junaka filma na pozitivne i negativne su ono sto je izvuceno iz prasine starih SF klise ali kod Verhoevena je to sve obogaceno jednim zdravim nasiljem koje je i strasno, ali i groteskno, potpuno prezrivim stavom prema medijima (sto me necudi znajuci da je Paul koji je poreklom iz Holandije u Americi otkriva potpunu izlaziranost slika (mediji, TV) i prilika (dnevni zivot) pa o tome i prica alegoricno kroz svoje filmove).U ovom filmu covek je stavljen u poziciju da zavisi od velikih korporacija koje su vece od zivota, izdizu se iznad dobra i zla, vazan im je samo novac.

paul-verhoeven5

Nesto u ovom filmu ima svoju magicnost, jer pored Supermana i Batmana (iz A lige americkog pseudo-mitolskog panteona) roden je jos jedan super-heroj – Robokap. Da bi zaziveo snimljeno je nekoliko nastavaka, svaki sve losiji. Uradena je i animirana serija.

“Total Recall” snimljen je 1990 godine. Prica je smestena na Mars u 21. Vek. Uradena je po kratkoj prici Philip K. Dick-a. Ovoj jedini film koji po mom misljenju prenosi pravu dikovsku atmosferu (Blade Runner je nekako mnogo omeksan za tu nesigurnost tako tipicnu u njegovim romanima, ali nije uopste los film, mozda je malo previse lirski nastrojen). Glavni junak je Doug Quaid (izvanredno ga tumaci Schwarcenegger)koji sve vreme nije bas siguran sta se desava. Sta je istinito a sta nije. On je heroj ali nema stvari pod kontrolom, tokom filma on gresi nekoliko puta, naseda na zamku odvodi neprijatelja (ili bivse prijatelje zavisno od percepcije) tacno do neuhvatljivog vode pobune na Marsu. U ovom filmu moze se reci da postoji stvarno i stvarnije. Bas kao i u najboljim Dick-ovim delima – realnost unutar halucinacija, ili obrnuto halucinacije unutar stvarnosti. Gledajuci film osecate se kao da se otvaraju babuske. Nabolji od takvih momenata meni je kada Quiad-u vec u debelo odmaklom filmu, u sobu ulaze zena sa doktorom i obovestavaju da je on jos uvek na Zemlji. I to zarobljen unutar masine u agenciji koja nudi uslugu virtualnog putovanja sa izabranom patrnerkom (crnka, plavusa, smedokosa izbor je vas!), od kog se osecate kao da ste stvarno bili na izabranoj destinacij i radili ono sto se nalazi u scenariju (masine koja vam pere mozak po vasem izboru). Quiad ima snove o Marsu, tako da kada stvarno odlazi u pomenutu agenciju (sam pocetak filma), nastaje mali problem prilikom sudar stvarnog sa virtualnim u njegovim secanjima, od tog trenutka sve se menja on postaje samom sebi nepoznat, dolazi kuci rodena zena pokusava da ga ubije, progone ga neciji placenici, nailazi na poruku koju je ostavio sam sebi sa priborom koji ce ga prosvercovati na Mars, pozivnicu za bar u kome ga svi poznaju i imaju neko secanje na njega, a on je jako izgubljen u svim tim dogadajima koji su poput sna. Upravo u tom trenutku pojavlju je se Lori Quiad (Sharon Stone) i doktor koji ga ubeduju da je u velikoj opasnosti ako nastavi dalje sa zapocetom avanturom u kojoj je, i da to nije stvarno. Treba samo da proguta pilulu i sve ce biti u redu. Scena je perfektna : umiljata zenica stoji i klima glavom trepce okicama, doca je profesionalan i argumentovan ko pravi, ali jedna kap znoja cini svoje.
paul-verhoeven2
Ono sto me je posebno odusevilo u ovom filmu su zenske uloge Sharon Stone i Rachel Ticotin. Njihova glumacka razrada je izvanredna. Sirina i raspon misljenja i osecanja koje pruzaju su ogromne. Kasnije gledajuci “Basic Instict” i “Show Girls” sam ukapirao da je za to kriv i Verhoeven. On prosto zna i oseca zensku psihu, princip funkcionisanja zenske seksualnosti. Kada od glumice nesto trazi zna sta je to .

Treci po redu film je “Starship Troopers” novijeg je datuma u Beogradu je prikazivan proleca ’98. Snimljen je po klasicnom delu autora SF-a Roberta Hajnlhajna Film nije imao nista bitnijeg uspeha i kod nas i u svetu. Potpuno neopravdano
paul-verhoeven9

ali ja mislim da pazljivijim gledaocima (i citaocima) SF-a moze da ostane znatno trajnije u memoriji od nebuloznih kataklizmi poput “Armagedon”-a ili “Deep Impact”-a, svakako je majstorija i efekata i samog zanra za razliku filmova novije produkcije koji funkcionisu na principu video spota. Da pomenem i s-hit od pre neku godinu “Independence Day” kao potpuno skrnavljenje SF i pravljenje filma za sto sire narodne mase bez ikakvog udubljivanja u sam zanr.

Verhoeven u ovom filmu prati trendove devedestitih sveze kao retko ko u ovom trenutku (pomenuo bih ovde Wes Craven-a koji je slican poduhvat u radio u svojim “Scream” i “Scream 2”). On je covek koji neprestano prati medije i nijhova dostignuca u obliku serija poput “Beverly Hills” i stotine slicnih klonova, stoga me ne cudi kada prvih sat vremena njegovog filma zauzima jedna limunada po principu takvih beskonacnih serijala u kojem je radnja bazirana na nekoliko glavnih likova, potpuno obicnih mladica i devojaka sa skroz obicnim tinejderskim problemima : ljubav, ocene, zabave, problemi sa roditeljima itd. Tu su i one klasicne scene po hodnicima, dvoristima skole i slicno gde svako nosi svoje udzbenike ili skripte u ruci, i krecu se medu guzvom drugih isto tako obicnim studentima i mi prosto osecamo da je njihova prica jedna od mnogih.

Da li je to slucajno sto nas Verhoeven uvodi u svoj SF film putem takvih bljuvotina ? Nije. Film govori o ratu izmedu ljudi i insekata, mi pratimo brucose jednog univerziteta u Rio de Janeriu (koji nimalo ne lici na Brazil, svi su amerikanizovani, studenti i junaci filma izgledju onako lepi i svezi bas kao Brendon, Brenda, Dilon ili bilo koji lik iz bilo koje serije slicnog tipa). Taj sukob pratimo za sad putem nekog cudnog medija (hibrid izmedu TV i Internet-a). Oni stoje pred odlukom. Glavni junaci su PAR i to ljubavni momak i devojka, njihov drugar genije i ljubomorna devojka koja bi rado bila u vezi sa vec zauzetim momkom. Razred se rastaje jer njegova devojka odlazi u avijaciju, genije u vojnu inteligenciju, a momak u pesadiju (jer je slab dak), za njim dolazi zaljubljena a odbacena (iako nije los dak sama trazi premestaj u njegovu jedinicu).
paul-verhoeven5

Oni su na obuci (ovaj segment film je “Full Metal Jacket”), on je u kontaktu sa starom ribom, izbegava nabacivanja zaljubljene, ona (njegova devojka) jos uvek ga voli ali tu je jedan naocit kapetan u vazduhoplovstvu itd.

Prava sapunica se odrzava, ali film polako gazi ljigavosti serija koje pomenuh i mi smo usred rata prsa u prsa (doduse oni i nemaju prsa) sa groznim insektima. Ovaj deo filma je “Platoon” nonstop ima mrtvih,borba sve sakati na nekom nivou, insekti su brojni i brzi, ima ih malih i velikih, potpuni uzas. Nacin na koji ratuju insekti prikazan je tako poznato i jednostavno. Oni su sa nase tacke gledista bezumna sila koja sakati i ubija (na pocetku). U toku filma pojavljuje se vrsta koja sisa ljudima mozak i proucava nas, dolaze leteci insekti, krupni koji bljuju ektoplazmaticnu tecnost na nasu avijaciju itd.I nasi junaci nisu vise zutokljunci, postali su dzombe

Verhoeven je pametno postupio kada prikazuje vecinom pesadijske bitke sa rucnim naoruzanjem. Mislim da smo suvise navikli na aliene sa razvijenim tehnologijama, laserima, letelicam na neke pogone i sta ti ga znam. Smatram da je bilo potrebno pojednostavljenje.

U filmu se ne pojavljuju poznate mlade glumacke zvezde, u epizodnim ulogama tu su SF veterani : Michael Ironside i Clancy Brown, jer je Paul odlucio da snimi film bez raznih Brad Pitt ili Tom Cruise imena. Vrlo pohvalno kada se masa reditelja bukvalno vadi na poznata i popularna glumacka imena u svojim projektima. Paul je isao na pricu i fabulu, a ne na marketing sto je redak primer danas u americkom filmu.

Ovu recenziju sam obavio tokom 1999 godine na http://www.e-zine.co.yu gde sam bio urednik rublike I-racia koja se bavila SF i Horrorom na filmu i knjizevnosti
www.e-zine.co.yu - CROP

„Konj u nama“ – islandski film Of Horses and Men | Hross í oss (2013)

Image

Moj izbor da pogledam ovo ostvarenje je došao spontano – tako malo znam o Islandu, o tamošnjem životu i ljudima, a nažalost retko imam prilike da to nadoknadim i proširim Tako sam se sreo sa ovim prostorom podeljenim ravnopravno među Konjima i Ljudima

Ovaj film nas vodi u Prirodu u daleku planinsko-primorsku dolinu (nažalost nisam joj upamtio ime) gde se nalazi ruralno selo u kome žive junaci priče. U ovom kraju Lepota se prilično oštro graniči sa Surovošću i tamo zatičemo malobrojne stanovnike u raznim fazama – dok je nekima Život (bar naizgled) po kontrolom, drugima se uveliko nagnulo tle pod nogama.

Radnju je teško ukratko sumirati jer sastoji se iz niza od nekoliko epizoda sa pripadujućih likova. Svi oni su uhvaćeni u osovinu zajedničkog pokušaja Preživljavanja, a svaku posebnu čine čovek i njegov konj (ili više konja i ljudi). Raspon tema pod-priča po dramskom naboju kreće se od laganog crnog humora do prilično teškog egzistencijalnog horora. Ovo je posebno naglašeno kada je reč o sudbinama ljudi dok Konji svaki put prolaze neukaljani! Prikazani su maltene kao svete islandske životinje (negde usput sam pročitao da ih tamo odgajaju autohtono bez mešanja sa ostalim rasa ili podvrstama van njihove teritorije, što svakako utiče na njihov ponos a i posebnost ovih životinja).

Pokušaću sa delimičnim prepričavanjem:

Horse1_2716379b

Priča koja otvara prikazuje srednjovečnog Kolbeinna je izveo svoje dostignuće : mladu gizdavu kobilu na istrenirani paradni kas i galop. On je jedan od najcenjenijih članova ove zajednice, dugo godina je među najboljim ugajivačima i u širem okrugu. I ove godine postigao je veliki uspeh njegov rad na disciplini i brzini daje fantastičan rezultat – on i mlada kobila su perfektan tim, bukvalno sve pršti oko njih! Mala pauza u povećem krugu je idilično druženje kod prvih komšija na čaju, gde on kratko svraća da se okrepi ali i pohvali postignutim. Ispod ove lagane posete ključa veća strast koja se još nije iskazala jer domaćica udovica Solveig odavno gaji simpatije prema njemu što mu diskretno stavlja do znanja. Nažalost sličnog mišljenja je i njen najbolji pastuv koji je iznenada bacio oko na njegovu mladu kobilu i silovito provaljuje ogradu da bi je što pre zaskočio. Ova životinjska strast ne trpi odlaganje i utoljenjese desi usred nastavka paradnog kruga koji (daljinski) posmatra celo selo. Veliku sramotu za ponosnog vlasnika vide svi (što je ujedno glavni plakat za ovaj film)

of_horses_and_men

On biva ponižen a svečanost dobija najgorim mogući ishod i potpuno iznenada on ima samo ukaljanu kobilu koja nikako nije bila pripremana za parenje – stoga je on teškom mukom lišava daljeg (besmislenog) života. I za pastuva malo kasnije sledi velika kazna, gazdarica (ubrzo potom ) zove veterinara i uradi njegovu sterilizaciju što je njen svojevrstan pokušaj iskupljenja i (javnog) izvinjenja Kolbeinnu. Ali ništa nije tako jednostavno, nema lakog povratka unazad. Da bi se stvari povratile narušenu ravnotežu desiće se mnoge uzročno-posledične situacije koje gledamo u sledećih 5 epizoda…

Ovo mesto nije ušoreno, naprotiv – sve su kuće međusobno razbacane – svaka na svom velikom placu. Medjutim kad im zatreba „susedi“ se snalaze za klasične prekoplotaške varijante naprosto se koriste stari dobri dvogledi kojima se detaljno prati šta to komšija radi. Ovaj običaj je svima poznat i kad se nešto „pokazuje selu“ onda se potražio odsjaj Sunca na komšijskom imanju i zna se da je viđeno – kao da je održana sednica…

1404423948233_0560x0254_1404428190130 of-horses-and-men-2

Neki motivi i porivi koji ovde pokreću događaje su potpuno univerzalne pojave – možemo ih sresti i kod nas na brdovitom Balkanu u Patagoniji ili Turkmestanu – bukvalno bilo gde. Poput svađe „traktorizovanog“ komšije koji postavlja bodljikavu ogradu da omeđi svoje posede i to delovanje utiče na svog „tranzitnog“ komšiju koji tuda mora da prođe i da provede svoje životinje dalje pa zato seče on žicu, Postepeno njihov bes raste i kuliminira a cena nerazumevanja i slabe tolerancije to jest razlike u pristupu odnosa prema Zemlji Teritoriji ili Tehnologiji koju obojica plate velika, bolje rečeno ogromna…

Takvu visoku cenu je spreman da plati i najveći lokalni pijanac koji je od sopstvene poludele alkoholne želje spreman na sve. Bukvalno. Daje sve za bolji i jači alkohol kakvog nema u njegovoj sredini ( specifična poruka se krije u ovoj nabavci tako žestokog pića iz dalekog i znatno više otrovnog Spoljnog Sveta) Kad se pijancu ostareli Land Rover pokvari i stane on je i dalje nastavi misiju jer željan je toliko da se baca sa konjem u talase i ledeno more . Samo da bi nekako zaustavio (ruski) brod koji tuda prolazi. Posle dosta muka i peripetija on dobija željeni napitak i epilog kojem se nije nadao. Ova epizoda iako jedna od kraćih spada u najiracionalnije tokom celog filma, vizuelno me je naročito dojmila scena ovog čoveka i konja u dubokoj vodi kako teže toj tom ludilu koje njega goni, konj sluša svoj bezumnog gazdu…

Of-Horses-and-Men-35865_002

Tokom njegove sulude misije na kratko srećemo Stranca – cikloputnika, koji je nosilac jedne od sledećih epizoda. Iako mala i udaljena ova sredina je spremna i na namernike koji žele da se zadrže i uklope u ovdašnji život. To nije nimalo lako a mladom Špancu koji stiže na svom biciklom a prelazak na drevnije „sredstvo prevoza“ iz ovih krajeva biće maltene obred prelaska na tankoj granici „ponovnog rađanja“ i Smrti, Mlad i snažan uspeće da opstane i ovde se nastani iako će ga košta maltene zdravog razuma…

Slede dalje epizode pune velike isprepletnosti ali skratiću malo i vraćam na početak da bih pričao o krešendu i samom kraju:

Junaci prve priče se pojavljuju epizodno u ostalim vinjetema – na sahranama i javnim skupovima – tu srećemo njihovu nerazrešenu tenziju koja tinja između poniženog Kolbeinn i zaljubljene Solveig, i dok je on sve više ignoriše do mere koja nju užasava a njena ljubav tako onemogućena raste. Ipak jedno vreme strpljivo čeka (ili možda okleva) Pojavljuje se ženska suparnica (nešto mlađa i očuvanija) sa kojom on počinje da pomalo koketira. To udovicu stavlja pred zid ali je i spremi da preduzme korake. Bez prethodnog poziva ona se priključuje zajedničkom jahanju radi obilaženju stada koja su pasu u katunima u dublje u Planini (pored ostalih jašu i dragi komšija ali i koketna suparnica). Tu u zabitom klancu napokon oslobađa svu svoju nagomilanu požudu i jasno pokazuje da joj je stalo do njega i da želi da oni budu zajedno. On je ne odbija…

of_horses_and_men_03

Za sam kraj ovog Ciklusa ostaje nam veliki kupo-prodajni Pijac gde se sreću (svi preživeli i očišćeni od starih iskušenja) zatičmo ih u naponu svojih uzgajivačih moći. To je egzaltacija pomešane ljudske i konjske Plodnosti i tada se sabiraju stvari koje su urađene. To je vrhunac celog tog regiona koji privlači mušterije sa svih strana gde ima razloga da puste ostali svet u njihovu blizinu…

U filmu nema puno tehnike tehnologije nema mobilnih telefona, kompjuter Interneta i jedva da se pojavi par džipova, automobila i crveni traktor (doduše u jednoj epizodu u blizini prolazi teretni brod ali kao da je ispao iz nekog drugog sveta – naiđe, kratko zastane i nestane). Ovo stvara utisak bezvremenosti i izmeštenosti iz naših tokova tzv. savremene Civilizacije. Kao da bi se sve bi jako slično odigralo u 1800 nekoj godini ili vekovima ranije – od kako Konji i Ljudi zajedno hodaju Zemljom. Ova odvojenost nije laka ali je izabrana i to je u Islandu nešto što oni smatraju da je jedini pravi put . Tradicija i njeno čuvanje su jako važne neophodne – TO ono što vredi kao Večna Lepota ovog (naizled) jednostavnog življenja.

Pročitao sam usput da je bukvalno značenje imena ovog filma (Hross i oss) glasi „Konj u nama“ što mi je ukazalo na to je ovde očuvano drevno verovanje slično drugim pra-religijama (koja donekle dele sa Indijancima i sličnim narodima ne monoteistčnim ili politeističnim narodima) – Duša je deljiva i može da ulazi u različita tela i simbolizuje tu neraskidivu vezu između Konja i Ljudi na jednom malo dubljem nivou od puke uslužne ili paradne životinje, do nivoa jednog suštinskog partnera u Životu

105673_large
Vrlo zanimljivu strukturu i donekle kružnu putanju ovog filma odlično vodi režiser Benedikt Erlingsson kome je ovo prvi igrani film, ali poseduje veliko isustvo u pozorištu i kao glumac. Način na koji je snimljen krajolik Islanda oduzima dah i maltene osetite te prikazane stvari, time postaje jos jedan od glumaca koji učestvuju u ovom filmu sa posebnom ulogom i namenom