Kako mi se (postepeno) Industrial Muzika uselila u ushi…

Standard

sam termin “Industrial” izaziva zabune i preshiroka tumachenja (podescaju me na razna akademska mrsomudjenja) a svakako bi se odma odvezao od Throbbing Gristle i celog tog perioda – jer to nije moj rad. To shto cu ustvari da prikazem staje u poduzu kovanicu tipa “Post-Industrial Music”  a poshto ovo nije seminar ili neki tako nauchni rad ja cu se drzati svoje slobodne tj. polupismene žvake…

Jos jedno razjashnjenje (ili chinjenica) odma tu pri pochetku:
Jezivo smara da se Industrial muzika tumachi najceshce pominjanim autorima poput – Nine Inch Nails/Trent Reznor te odma sledece zgodnim za primer Marilyn Manson ili nemachkim Rammstein-om OK to je neka prednja najprodavanija ekipa ali daleko od toga da je to neka esencija, al i o tome vise kasnije

Prva dva CD iz ovog shirokog spektra muzike da su mi dopala ruku su diskovi koje sam iznajmio iz CD-kluba (institucija poput video kluba, koja je davno postojala i ishao sam u dva CD kluba kod Politike/Radio Beograda prekoputa u pasazu zaboravih mu ime i Atrium u Siminoj kod Nede Arneric) tu sam pozajmio prve ozbiljnije industrial radove

laibach-sympathy-for-the-devil

 Devdeseta godina u kratko vreme sam vrteo u playeru  Laibach – “Sympathy for the Devil” i “Let it be” i ostao sam dosta i kompletno shokiran Poklopilo se neko moje politoxikomansko ludilo i ova dva audio dostignuca su dali veoma chudne rezultate od egzaltacije sve do crnih rupa…

Da me zajebesh sa RollingStonse i njihovo (davno) chitanje Bulgakova ali ova electro techno sympho satanic devijant zenski vokal pesmica mi je bash uvrnula mozak a ima ih jos dosta Pa onda ovde preradjevine nada Bitlsima ufff i to je zajebana al druga droga totalno

laibach-let-it-be

Drugi dvojni rad – odma potom tih dana sam nabavio razne radove od Ministry i od Revolting Cocks 🙂  – veoma slichna ekipa muzichara ali ipak dva razlichita identita

revolting-cocks

Patrijarh obe ekipe (i mnogo toga pored) je Al Jourgensen jedna od najvitalnijih figura u savremenoj americkoj muzici Od Ministry mi je uleteo “The Land of Rape and Honey” koji ima solidne primese EBM (Electro Body Music) 

song Hizbollah me je komplet izbacio iz ove orbite ukrstivshi sa nekim hardcore islamom elektro matricu i dugo sam se chudio ovom hybridu, tada novoj pojavi na mom nebu… Sledece mi je uklizao malo chvrshci i metalniji Ministry album “The Mind Is a Terrible Thing to Taste” ali ovom prilikom bih se vishe bavio manje poznatim a paznje vrednim Revolting Cocks radovima jedna od najvecih razlika je veci osvrt na sex i koketiranje sa red-neck seljachizmom tako npr na “Beers, Steers, and Queers” iz 1990 LP postoji obrada pop hitica “(Let’s Get) Physical” pretvorena u extremnu gay sex sprdachinu, ali za ovu priliku biram moj omiljeni song sa jednom od duzih solaza ikada 🙂

The track “Get Down” contains a voice sample of the word “groovy”, spoken by actor Bruce Campbell, taken from the movie Evil Dead II 


A jedan od najboljih je  video klipova je njihov “Stainless Steel Providers” u kome se pomom vidjenju ismejava razna macho estetika poput zivotnog stila americhkog bikera, vokal na ovom songu peva Chris Connelly engleski umetnik koji je dosao u USA a nekako podeca pevanjem na PiL-ovog  Mr Rotten-a

Tacno se secam da sam ovu plocu pozajmio od pokojnog Vanje Stamatovica na slusanje uz njegovu preporuku: Hothothot… Revoltingzi su izdavali na maloj nezavisnoj etiketi WaxTrax (u Evropi su ih distribuirali P.I.A.S i vice versa) dok su Ministry radili za Sire podrgupu Warner Bros-a.  Sledeci rad im je bio ogroman uspeh sa albuma “Psalm 69” iz 1991 god i hit singl “Jesus Built My Hotrod” je i na njemu gostuje Gibby Haynes iz Butthole Surfers-a 🙂 🙂 🙂

Sad su i shupci koji su pre ovoga znali samo za npr Faith No More i Panteru poceli da uzivaju u Jourgensen-ovskim bravurama Ni Revoltinzi par godina kasnije nisu nimalo razocarali svojim radom ” Linger Ficken’ Good” iz 1993 god koji je jedan totalno opichen gilipterski podsmeshljiv album prepun ludila poput obrade Rod Stewarta u jednoj od ljigavijih pesama ikada i puno toga jos sa sachuvano dozom ezoterichnosti koju je Ministry pomalo izgubio Nazalost ovim se LPom ova ekipa i rastaje…

revolting-cocks-cover-linger-ficken-good

Na Godflesh sam naishao na kompilaciji Earache records oprobana firma na kojoj sam vec godinama slusao grindere Napalm Death i veoma brze i zajebane metalce Carcass, Entombed – ali su me ovaj put bukvalno izuli iz gaća

Nece mi biti lako da opishem osecaj prvog slushanja Godflesh stila te nachina svirke, ovaj tenk sa covera pomalo najavljuje ali  zavarava jer tu su pored gazeceg basa + ritam maschine umesto bubnja i potpuno sonichna gitara Justin Broadrick-a sa puno noise-a i shkripanja a onda stize i njegov pakleni glas, ukrchkao od darka i par efekata ZAZVUCHALO JE KAO PRAVI SOUNDTRACK ZA NAILAZECE 90ESTE !!!

Tako ludo i tako zajebano sviranje nije mogao bash bilo ko da prihvati, pruzila mi se prilika da otkupim (po trzishnoj ceni of course po 20 kerma za CD) prvi i drugi album od Godflesh od Bobana Smrde malo matorijeg metalera koji je pojurio kupijo a ochekivao je neshto kao svoj omiljeni Bolth Thrower, kad ono medjutim – kidanje mozga ritam mashina, totalno drugchija akcija 🙂 Inache je Dzasmin (kako smo ga od miloshte prozvali) uchestvovao u pochetcima Napalm Death-a (radio gitare za prvu stranu Scum-a)  Takodje je bio pionir/istrazivach u ranom Head of David-u jednom od prvih britanskih gitarskih-electro industrialaca

Prvi istoimeni CD je reizdat za Earache i bash je bio opak pochetak legende, malo prljavije produkcije, starije i jeftinije ritam mashine ali to je davalo potpuno poseban shmek:

Mnoge himne su tu na ova dva CD pomenucu poneke meni draze i vaznije: Avalanche Master Song, Ice Nerveshatter ili Like Rats, Christbait Rising, Pulp sa StreetCleaner-a prichno brzo iza ova dva rada se pojavio EP “SlaveState” leta 1991 god pa smo se sjeseni odushevljeno chudili kako je Dzasmin Brodrik umeshao Techno uz sve predhodne sastojke!

A vec sledece godine 1992 izlazi pun LP malo vece ambijentalnosti i dosta vishe metalskijih rifova “Pure

pure-godflesh

I da odjavim  Justin Broadricka koji i dalje radi mnoge projekte i saradjuje sa raznim ljudima Nabavio sam tih dana (1991 god) u katalogu Earache-a na njegov side-projekat Sweet Tooth sa starim ortakom iz Head of David-a

Tih dana je kojekakav Industrial krenuo da mi iskache i iz grmlja 🙂 – Gvido Obradovic u svojoj emisiji Trasher na Omladinskom radiju u Domu Omladine pustio singl Landfill meni pre toga nepoznate UK grupe Pitch Shifter momci ne samo da su pokidali nego su komplet odrali jarca “Hate, I hate, you mother f*cker, Drown, bleed, I wish you would” :

Cimnem Gvida na telefon u emisiju i rezervishem CD (izdat za Peaceville Records) koji je on dobio u povecem paketu da promovishe raznu alternativnu muziku na radiju Nadjemo se to veche kod  Doma Omladine sve brzo i lako,kako je tih dana tekla razmena muzike – ako su ljudi bili normalni, naravno bilo je i raznih kretena… elem ekipa iz UK  sa ovim prvencem su uz Godflesh posle smatrani pijonirima industrial metala – moje mishljenje da je prvi rad bio zanimljivo sirov i brutalan, posle nisu toliko iskakali iz formata samo solidno nishta revolucionarno – mada gotivim i sledeci Submit koji su izdali Earache 🙂

pitch-shifter-industrial-2

Dalje sam chuo Young Gods na MTV u emisiji “120 minuters” a na Treci Kanal tj (3K) u Garazni Geto preneo Braca Karaklajic . U pitanju je video singl SkinFlowers neverovatno zanimljiva trojka i kombinacija u kojoj izvode glazbu – Vokal, Zivi Bubanj i Sempler !!! Znaci inovacija i za Electro, Industrial ali i za Rock n Roll – naishao sam na neshto Revolucinarno i Veliko

Cim sam pre mogao nabavim CD “T.V. Sky(moje prvo digi-pack izdanje) dok sam ranije radove iznajmljivao iz CD kluba Atrijum (Nede Arneric) i mislim da sam prvi istoimeni album zadrzao par meseci, primio sam se ko magarac

Iako su ogromne a nepoznate Legende silazim sa Young Gods da bih pomenuo jos jedne gigante Evropskog Industrial zvuka – bukvalno insitucija Einstürzende Neubauten !
Veliki inovativci i experimentatori su me u prvom krugu slushanja ranijih radova donekle odbili prevelikom lupnjavom i kakofonijom ali se 1992 zadesilo da cujem singl Die Interimsliebenden sa nadolazeceg albuma Tabula Rasa, gde je nekakva struktura opkolila neobuzdanu igrajucu energiju ovih Titana i dala nam jednu od najboljih pesama u zadnjim decenijama:

E ovu plochuje imala Debela Milja (kasnije osnovala Otpor, narodni pokret) ali je pozajmila nekom  valjda”slikaru” Mironu (svirao u bendu Stomak sa Markom (Koskom) Kosticem posle reziserom) e taj shupak me je ispalio da mi preda tu plochu bilo je sve dogovoreno nalazenje ispod Brankovog mosta Trebalo je da nalupam tog smrada ali ga nikad posle nisam ni chuo ni video… Muziku sam neshto kasnije nashao i nabavio ali ne u naletu najvece inspiracije

Idemo dalje s neke kozna koje strane su mi upali Skandinavci – Peace, Love And Pitbulls predvodjeni legenom shvedskom Sven Joachim Eriksson Thåström Vrlo dobar pochetni album bukvalno u rangu sa bilo kojim sveCkim autorima ovakve muzike a najpre poredjenje sa Ministry

Thåström  je legenda na Severu Evrope gde i dalje stvara i radi u mnogim autorskim projektima i mozda bih ovde uporedi sa jednim napuvanim industrial muzicharom Ipak prvo omot prvenca a i sledeca dva su dobar gitarski industrial sa vrednim hitovima poput Kemikal, Animals itd

peace-love-and-pittbulls

Da se vratim na “smrada Industrial muzike” jednog od mnogih ali po svemu sudeci najveceg – to je Trent Reznor iz Nine Inch Nails (NIN) Tip je uradio odlichan prvenac  Pretty Hate Machine sa elementima popa vrlo neobichna kombinacija, bash sam ga dosta preslushavao… Par godina kasnije 1994 god dobar sledeci album The Downward Spiral ali je nekako usput postao i kao neki Bono Vox na industrial nebu, velika zvezda ma chuj chitavo sazvezdje Jedan od sinonima sa termin Industrial nazalost – ali zato velika radost je kako to ljudi pravilno vide ko je i pomazu mu da postane Star Predivan mashup singla kog sam nekad voleo sa prvog aluma:

Prijatelju ti si Velika Zvezda bash kao Bijonse ili Rijana…
Uzivaj !

Ipak necemo da zavrshim sa budalom Mozda ste primetili par puta pomenuti Head of David e da svirao Dzasmin Brodirck posle Napalm Deatha a tik pre nego shto je osnova Godflesh Da Oni Praoci ovog neobichnog zvuka…

head-of-david-sa-justin-brodrickom

Nabavio sam ih tek dosta godina kasnije ali stvarno vrede – album Dustbowl

BLAM! na Beogradskom Festivalu Igre (2016)

Standard

Najava za ovu hmmm predstavu me je odmah zaintrigirala :

13-bdf-tras-blam_0

“Kompanija Kristijana Ingimarsona iz Kopenhagena izvešće predstavu “Tras!” (Blam!) koja spaja fizički teatar i komediju, pretvarajuci svakodnevnicu radnog mesta u svet nastanjen vanzemaljcima, super-herojima i klasičnim negativcima iz filmskih blokbastera…”

Iz kratkog trailer se pokazalo da je predstava surovo cak imbecilno duhovita u najavi!
…dešava se u jednoj tipičnoj kancelariji u kojoj su ljudi zarobljeni od 9 do 5 i, poput robota, ponavljaju iste radnje. Da bi razbili dosadu, započinju igru – parafraze scena iz akcionih i S/F filmova, naravno, krišom od šefa. Šef ih ipak otkrije, ali mu se igra svidi, pa se i sam uključuje, a ispostavi se da je odličan u likovima najvećih negativaca.

Nije mi ostalo puno izbora osim da namaknem pare za karte (povukao sam i moju zenu znajuci za njenu ljubav prema crnom humoru, a poucno je i da vidi humor vezan za kancelarije jer u njima je provela (i provodi) znatno vise vremena nego ja…) Karte nabavljen par nedelja pre event ali mi ostalo da mi se vrzmaju ideje i pitanja poput :

Shta je to BLAM! ?

blam-820-x-390-1

Medjutim ovako sulud fenomen od show-a koji se sprda sa najsvetijim tekovinama raznih “izama” (svih vidova/faza kapitalizama, te proizvodno-robno orijentisanih socijalizama) vredi posvetiti i dodatnu paznju! Jedno detaljno uputstvo za proizvodnju BLAM!-a dato pred nastup u Londonskom teatru:

Onda su me zaskocile druge ideje ljudi dogadjaji i obaveze pa sam malo smanjio elan i bavljenje ovim neobicnim hibridom akcionog fizickog teatra umiksovanog sa grotesknim humorom preterivanja u gestikulaciji i mimici kako je to radjeno u slapsticku Priblizio se BFI i usred uobicajen jurnjave i obavljanju akcija po gradu jednog prelepog suncanog dana zateknem sledecu ekipu kako kulira van ofisa u Skadarliji i to u restoranu “Putujuci glumac” !!! Prosto nisam mogao da im ne pridjem i da slikam i kazem da mi je zao shto nemam olovku da ih gadjam 🙂

blam-u-skadarliji

Sutradan sam ih gledao (na drugom danu) nastupa u Pozorishtu na Terazijama, znaci kod mene u kraju vrhunsko ludilo krshenje svih pravila od lepog ponashanja do prkoshenja klasichnom savijanju kichme i ponishtavanje Gravitacije! To veche sam snimio ovaj kratki klip:

Hmmm meni deluje da shef (koji se kasnije ukljuchio u BLAM!) nije bash najbolje shvatio pravila igre i promenio je nivo akcije ali sva sreca inache ne bi usledio kreshendo u kome sve polome i skrshe i okrenu na glavachke TOTALNO SUROVI BESKOMRPOMISNI BLAM NAD BLAMOVIMA!!!  Nindza kornjache !!! Slikao sam par slika ovog pokolja 🙂

i to nije kraj – iako se uz zvuke AC/DC i njihove “Highway to Hell” kao zakljuchka polako oprashtamo od BLAM!a i zadnjih tekovina  skromne (kancelarijske) Civilizacije koja nije dogurala dalje od uspeha poput Korporativnog kanibalizma (veci jede manje) Usput cisto sumnjam da ce nas spasiti Digitalni Nomadi i sav taj Freelance…

Momci http://BlamtheShow.com su zadali Nove Standarde i pustili Poruku a onda se nashlo i par drugih ludjaka spremnih na BLAM! u svojoj kancelariji sa svim pratecim traumama i sindromima koji takav chin nosi 🙂
Stvar ide dalje !

Balkanski World Music za kraj sezone 2016

Standard

Pogledao sam nastup ženskog hora Bugarskog nacionalnog folklornog ansambla “Filip Kutev” u sredu 21 decembar na Kolarcu

filip-kutev-promo

Sta reci letenje kroz mnoge predele glasovne akrobacije na svetskom nivou, po pre pletenosti i slozenosti aranzmana predstavljaju vrh akapela muzike. Osnova je sva na Balkanu sem ako nije izvedena s namerom ka necemo modernijem u pojedinim trenutcima sam cuo i soul (u nekom svom pra-pocetnom obliku, kao i nesto poput gospela na momente…) Evo jedna zvucna ilustracija (hvala Natasa Todorovic) te atmosfere

Jos jedan snimak sa galerije (hvala Dubravka Subara) u kome do izrazaja dolazi glavna solistkinja hora  Neli Andreeva, znatno laganija pesma

Bugarske horove i muziku sam poceo da slusam 1993 kada sam pukim slucajem u PGP u Makedonskoj naleto na smesno jeftine ploce Tri Bulgarka i jos par albuma po regionima
kako je je bila kriza i hiperinflacija kostale su me samo par milijardi dinara, budzashto 🙂 Трио „Българка – Eva Georgieva, Stoyanka Boneva, Yanka Rupkina – nije im trebalo puno da me osvoje lako su upale u moj Muzicki Svemir koji se tih dana stalno proshirivao u svim pravcima…


Kod njih mi se svidelo sto su bile sklone experimentu pored tradicinalnih pesama i aranzmana radile su i neke malo lucidnije stvari, poput prvog songa na B strani koji je u radjen u smeshnom funky tradicional fazonu

Pored ovakvih ludila legendarna je i njihova saradnja sa Kate Bush
Ovakve tendencije kod bugarskih horova nisu retkost, vrlo je zanimljiva i neobicna saradnja izmedju mongolskih muzicara i hora Angelite 

Moja omiljena kolaboracija je izmedju crnog beatbox umetnika Bobby Mcferin i takodje hora Angelite koji bi jako voleo sledeceg da pogledam negde u mom gradu, nadam se uskoro

Mozda ce biti cudno ali pored ovolike ljubavi za Bugarske horove ima razne Balkanske muzike koje ne slusam i nisam neki ljubitelj. Npr u velikoj su expanziji bosanski sevdah umetnici: Divhanna, Amira Medunjanin i jos neki – vrlo malo sam proba da slusam i nisam ukapirao i idem dalje…

Za mene postoji i velika pasija kroz Makedonsku muziku to je “world” muzika na samoj  ivici folka ali mene “radi” pa se nimalo ne stidim da to pustam i slusam u trenucima takvih raspolozenja! Davnih dana (90ih) sa Bit pazara iz Skoplja je donosio kasete ortak Aleksa koji je putova kod rodbine s vremena na vreme u te krajeve… Neki od bisera su bili Valandovski Svadbari i album “Ora za dusata” – Folk koji je zamalo Jazz

Jos jedan makedonski hit za Bit Pazara je King Ferus (Ferus Mustafov) romski muzicar koji je uveo saxofon u folk muziku, odmah pored klarineta Krajnje trash kvalitet ovih izdanja ali sama muzika je neverovatno zarazni folk sa raznim dodatnim elementima. Pogledao sam ga uzivo u Domu Omladine 2002 godine, karte je nabavio Alexa. Dosta lud provod, vecinski romska pubilika i dobra uvrnuta zabava (detalji i galerija slilka http://www.b92.net/galerija/doc/ferus/index.php )

82969085

Jedno novije makedonsko otkrice za mene su Šutka Roma Rap, ekipa koja hip-hopuje na folk nacin sa sve svojim hoodom/krajem koji je najvece divlje naselje na Balkanu o kome postoji odlican dokumentarac Sampionite od Sutka Njih Sh. R. R sam pogledao uzivo u KC Gradu pre neku sezonu (2014 a mozda i 2013 god stao mi mozak trenutno) Odlican ložački video sa belachkom ekipom Puka Kozmetika iz geta koje se zove Skopje 🙂

Jos jednom da premotam na ovu tekucu 2016 godinu kad sam na 5 Festivalu Todo Mundo (jedini iskljucivo okrenut world muzici u mom gradu) pogledao pored ostalih i odlican madjarski tamburaski sastav Söndörgő

todo-mundo-cover-2016-15

Vrlo zanimljiva druzina tri rodjena brata suludi muli-instrumentalisti i njihov rodjak i na bassu prijatelj Odavno sam hteo da slusam lude tamburashe i da odmaknem tu vrstu muzike od Janike Balasha

i za kraj par mojih slika sa njihovog nastupa proletos u Domu Omladine, bili su jako uzbudjeni putuju celim svetom a prvi put su u Srbiji, sviraju na tamburama koje ima izradjuje majstor iz ovih krajeva zaboravih detalje 🙂

Over and out 2016 !

 

 

 

 

Shta se zbivalo krajem 80ih u gradu? (o starim vremenima, ljudima i formatima…)

Standard

Informacije su plovile znatno sporije – bilo ih je manje ali su bile vrednije, nekako trajnije i ochuvanije od ovog sada hiper “speed-a i flow-a” koji pichi… Muziku smo slushali prvo na kassetama do njih se stizalo kojekako i nije bilo one click-download ubrzanja. Morao si da se iscimash – uglavnom preko pola grada ili iz sasvim drugog dela (tadasnje) zemlje. Ali ipak se sasvim solidno delilo jer nas je bilo manje ali smo bili zagrejani do ludila za tu “Nashu Stvar” – kvalitenu muziku i dobro zezanje!

fv-zalozba
U Srecnoj Galeriji SKC-a su pocela da se prodaju kas(s)etna izdanja slovenachke etikete FV Založba (Aldo Ivancic iz electro acta Borghesia je bio producent ovog labela a Neven Korda je radio video produkciju) Bilo je i dosta live snimaka koncerata koje je organizovao promoter ŠKUC Ropot. Moj tadasnji drugar iz kraja i benda Spale je bio vredan i kopao je po toj kolekciji pa smo razne live bisere poput Diamande Galas ili Amebixa sa zadovoljstvom (a i chudjenjem) preslusavali kod njega kuci…


Vecina muzike koju sam sa ove etikete pokupio i koja je na mene ostavila najdublji utisak jeste ona pravljen od ljudi sa teritorije SFRJ – tako da medju prvim kasetama koje slusamo do besvesti je rijechka grupa Grč i album pun mrachnih pesama i poema Sloboda Narodu

 


Kompilacije su onda bile chesta pojava i na njima se ujedinjavalo po nekoliko bandova koje imaju svez (neobjavljen) snimak a nisu imali kapacitet da izbace svoje puno LP izdanje. Na ovaj nachin kao slusalac se moglo preci preko neke nove scene i opipati puls za shire podruchje delovanja,  a onda izdvojiti omiljenog igracha  na FV Zalozbi je jedna od najlegendarnijih svakako plocha bila upravo kompilacija Hard-Core Ljubljana koju smo onih dana gledali kao vrhunac izdavashtva i muzike, izdati plochu (naspam nashtancovati kasetu ili fanzin) je zahtevalo nadljuske napore + novce ali i veze i poznanstva Batalimo se tehnichkih pitanja uglavnom tu su se pojavile mnoge hard-core generacijske himne – vredne i danas kao osvrt na vreme u kome su stvarane u odumirucem kasno-komunizumu gde su se vec i nogama i rukama mladi guraju da izlete napolje. Kad se malo bolje osvrnem ova plocha je za mene i moju ekipu znacila neshto poput Paket Aranzmana za Novotalasovce…

hc-lj-i

Bendove koje sam ovde prvi put cuo nastavio sam dalje da pratim na singlicama i albumima koje su kasnije odradili Srecna okolnost je da su pored audio pravljeni i video zapisi koji su dodali vrednost ovom poduhvatu! Mnogi od ovih mladih ljudi pishu i sviraju neke prave lichne gotovo dnevnichke unose i daju uvid u odrastanje u ogranichenim socijalistichkim vremenima gde nema mesta za sveze, nadobudne buntovne ljude, koji moraju da se onda sklanjaju u neki sumrak, ilegalu da bi sachuvali svoju nachin zivota Devojke Tožibabe koje sviraju shkripavi neurotichni hardcore (ala Finska) pa sramota :

Kompilacija prepuna bisera a jedan od najglasnijih i najvaznijih slovenachkih bendova – U.B.R. (Uporniki Brez Razloga) koji su odlichno prashili sa jakim politichkim angazovanim tekstovima muzichki negde izmedju Skandinavske HC scene i Discharge

Najmetalnija ekipa na HC/LJ kompliaciji je svakako III. Kategorija (originalno ime im je bilo “Meso Tretje Kategorije”) Ovde postavljam jednu vrlo direktnu – pravo u centar politichku stvar, gde vidimo sve te oltare i glamure komunizma: Sletove, Parade kao i tadasnje bitne igrache Milku Planinc, Staneta Dolanca…

Jos jedna odlichna kompilacija Čudeža Ne Bo na kojoj se pojavljuju bendovi iz cele SFRJ: Vrisak Generacije iz Novog Sada, Patareni iz Zagreba, Ženevski Dekret iz Mostara  – Znachi full Bratstvo i Jedinstvo u Muzici i na Sceni se spajalo i uzduz ali i popreko…

cudeza-ne-bo

Dok su ostali bendovi iz Slovenije gde je ipak i punk a i hard-core uzeo najvishe maha, ali zapravo su bili najorganizovaniji oko cele stvari na svim nivoima od DIY (poput ovog fantasticnog omota iznad) do potpuno profi zakazivanja koncerata i velikih manifestacija poput Novi Rock festivala sa koga je snimak odlicnog nastupa G.U.Z.(Grdi Umazani Zli) jedan poptpuno “Amebixovski” song

Da se vratim malo u nazad u svoje dvorishte, tj grad iz kog potichem – u Beograd. Nesto manji obim izdanja zbog slabog preuzimanja odgovornosti a puno lozenja (bez akcije) je standard koji je i tada bio na snazi. Redak zapis koji je uradjen je Bg Revenge snimak uzivo velike HC feshte iz III Mesne Zajednice (cesto mesto za sviranje onih dana su bile razne MZ josh jedna od komunistichkih old school varijanti) koji je uradjen kao kaseta i prateci fanzin, ovo su izgurali pokojni Vanja Stamatovic i Gricko nazalost kratkog daha Nastupili su Tutto Colori , D.L.H. , Ortodox Christians , Codex Of Death i Thrash Again…

bg-revenge
Nisam nikad slusao ili imao ovu kasetu – nije se nigde prodavala i generalno je ostala samo u uskim krugovima prijatelja i poznanika bendova jer ni imala nikakvu reshenu distribuciju… Snimak za ilustraciju iz neke TV emisije je redak proboj ove ekipe u shiri medijski prostor teve etra gde u minut i po prime tajma nastupe dva benda i bude i malo razgovora izmedju 🙂 Ha Ce do daske!!!

Uglavnom od tzv. demo bendova (postoji kaseta koja se shiri naokolo ali nije nikakvo “zvanicno izdanje” nego pirat kopija koja se deli i kruzi sa snimana sa deka na dek) legendarno mesto u mojoj tadashnjoj ekipi zauzimao je Thrashagain aura je kruzila oko vodje sastava Igora Aleksića Djubreta – bas/vokala koji je zbog tekstova pesama bio hapsen i privodjen u miliciju

djubre-thrashagain

Iako kao klinci od 14,15 godina sigurno nismo bash kapirali drzavnu pollitiku, sistem i sl sranja ovu represiju smo nekako razumeli i duboko respektovali Djubreta koji se na neki nacin nasao u slicnom koshu kao i ljudi iz ranijih generacija npr “Crnog Talasa” na filmu koji su bili shikanirani, kaznjavani/zatvarani, nisu imali pravo da se izrazavaju i umetnicki deluju… Njegove tekstove i songove Thrashagain-a smo dozivljavali kao nashe himne bunta i vrlo chesto smo ih zajedno vrtel, pevali i skakali po gajbi uz njih…

Sistem je laziran Zakoni su lazni Mi smo samo shraf maschinerije! To je LAZ koja traje dugo!!!  Mora da je neki stariji inspektor bio zabezeknut pesmom koju sastavlja o tadasnji mladi – ej Titova Omladina, Drugovi i Drugarice !!!

Posle par godina zezanja i proba (uglavnom kod Save Svinjara kod nas u kraju) nekako smo skupili malo vishe energije i snage da tokom 1989 god uspevamo da oformimo malo ozbiljniji bend Tractor Driver i da krenemo da pravimo repertor autorskih pesama. U jednom trenutku smo otishli da snimimo i studiju Cacadu kod Maronija, (lik je radio neku uzasnu pop muziku) snimao je prilicno nezainteresovan i nabudzio je neke smeshne efekte poput maximalnog dileja na vokal + shumove u uvodu pesme, potpuno bezveze i chisto da nas odradi Demo je ispao smeshan kao cirkus, naravno nikakav zivi bubanj –  nego gadna ritam maschina… stoga umesto snimka stavljam par fotografija benda

tractor-driver-itractor-driver-ii

Ubrzo dolazimo u kontakt sa Dejanom Šunjkom urednikom koji skuplja demo bendove (tj snimke) da izadju na kaseti No More Heroes etikete zajedno sa nekoliko drugih skupina. Zanrovski zbrda zdola, bez nekog reda pojavljuje se kompilacija U Snovima do grla prorockog imena i omota gde neki demon guta SFRJ Prihvatamo ovaj aranzman i ubrzo se pojavljuje tejp:

u-snovima-do-grla

Vredno paznje + dobri drugari sa ove kompilacije su nam Marshall’s Kids (momci Fica, Korki, Bokan i Sarke) najzreliji bend iz tzv moje generacije, malo strariji od nas – prashili su pod enormnim uticajem Cro mags !

Dejan Shunjka pravi odlican presek SFRJ kroz knjigu Punk u YU tokom dekada osamedesetih do pocetka devedestih gde nas pred sam kraj knjige pominje (moj bend Tractor Driver) u opisu novih pojava Beogradske Scene…
punk-u-yu-1980-90-i

Kasnije se pojavljuju kompliacije BG Hronika u nekoliko delova 1,2,3 koje nasledjuju ovaj posao pregleda demo zbivanja u Beogradu. Malo su bolje struktuirane pa se na jednoj strani tejpa nalaza zanrovski slicna ostvarenja tipa HC dok je na drugoj B strani Punk Ali to su vec devedesete potpuno novo poglavlje koje se ispostavlja kao uvod u potpuno drugachije agregatno stanje

O tome neki drugi put…

kako sam se ludo zagrejao za filmove i festivale tokom 90ih…

Standard

kinoteka-kosovska
u Kinoteku sam poceo da idem redovno tokom 1993 godine. Pogledao sam sa prijateljima The Exorcist (1973) u krcatoj sali (u Kosovskoj) odlicna kopija vrlo malo iskrzana. Na izlazu sam pokupio mesecni program (cena kao jedna karta, na dva lista kartonski) i odusevljeno ukapirao da u 3×3 projekcije dnevno ima mogucnost da struktuirano pogledam neke klasike kako novije, tako i sa samog pocetka Kinematografije…

the-exorcist-cover

Poceo sam studiozno da idem par puta nedeljno – gledao sam majstore: Bunjuela, Bergmana, tih dana je umro Felini (oktobar 1993god) pa je njegov ciklus bio narocito obiman Dopunjavao sam ranog De Nira kog sam vec besomucno gledao na VHSu iz video klubova i cak smo nas nekoliko organizovano snimali sa TV neke redje filmove pa studioznije to gledali (eh mladosti…) Bilo je stvarno solidnog izbora Herzog ceo dan tri filma – pa za par nedelja tako naidje Wendersov dan sa nekim starim radovima iz 70ih tipa “Die Angst des Tormanns beim Elfmeter” Gledao sam istocno-evrposke majstore Formana i nevidjene rane redove u domovini “Horí, má panenko” pa onda sam dalje gledao istochnjake Wajdu, Krzysztof Kieslowskog. Polanskog rane radove sam totalno otkinuo bas na prvi dugometrazni poljski rad “Nóż w wodzie” (nisu me toliko uradili neki kratki studenski radovi snimani pre njega) ali zato Cul-de-sac (1966) pa uskoro za njim pogledah i The Tenant (1976) teturajuci sam se izvukao iz podzemlja kinotechke sale i isparanojisan zapalio bez ikakvog zastajkivanja, pozdravljanja i druzenja sa ekipom poznatih likova (vec ih je bila citava galerija likova, neki su u medjuvremenu postali filmadzije) U to neko vreme sam razvio i gledalacki mazohizam – naime ostajao sam na projekcijama filmova do kraja kakvi god da su bili, poceo sam da idem na duze projekcije tipa “Novecento”  Bernarda Bertoluccija u trajanju od 317 minuta…

man_bites_dog_-_censored_poster
Retka premijera novog filma u Kinoteci  tokom 1993 god je bila projekcija belgijske crne komedije “C’est arrivé près de chez vous” Film se nekako provukao (kroz nicim izazvane i nepravedne sankcije) i na kasno vecernjoj projekciji (od 22h) izazvao salve smeha i blage nelagodnost od brutalnosti i zezanja ali sa svime mogucim i postojecim stvarima (to je prvi pseudo-dokumentarac koji sam video) Tek sad kapiram koliko je ta ekipa iskocila unapred zezanjem i mockumentiranjem buducih emisija na TV i reality show-a

Onih dana odlazim da gledam i poneki film i u SKCu (u ledenoj sali gore na spratu uz glasne zvuke tramvaja koji kloparaju General Zdanovom). Takodje idem u Sava Centar na besplatne projekcije u znak secanja na FEST koji se ne odrzava 1993 i 1994 godine i onda se naizgled nitkuda pojavljuje Festival Autorskog Filma (FAF)

faf-1994-god

Zamisljen da nekako (uprkos nestanku FESTa) omoguci zahtevnijem gledaocu da pogleda neki presek svetske umetnicke produkcije, krece i super praksom pustanja jacih (tezih/explicitnijih) filmova u kasnim vecernjim projekcijama 22-23h. I vec na prvom izdanju nasao sam svog favorita novozelandski film Once Were Warriors (1994)

Solidan ali ne toliko otkacen i radikalan kao Lee Tamahorijev maori film bio i kanadski Exotica u reziji Atom Egoyana, drama neobicnog ritma…

exotica

u svakom slucaju jedno veliko osvezenje novijim taze filmovima sa vrlo raznih meridijana i popunjavanje zjapece celuloidne “rupe” Dok su se tek stidljivo vracali filmovi “velikih” USA studija imali smo najnovije svetske art ludake. Mozda malo zameram preveliku napaljenost FAFa (u sledecim godinama) na Wong Kar-waia, mada je i mene sharmirao svojim jarumushevsko hong-kongshkim prichama/junacima

fest-1995

U to vreme 1995 se vraca i FEST na scenu i ima svoju staru snagu, prilicno izbora i tu pocinjem da jurim nova dela starih majstora poput Wendersove Lisbon Story Nisam do kraja siguran (morao bih da se dograbim festivalskog programa) ali za mislim naredno izdanje FESTa 1996 god kupujem karte za 12 filmova i dolazim danima na projekcije,do iznurenosti i dalje Projekcija koja zahteva sendvice je TV serijal “Riget” Lars von Triera
koji je za ovakva prikazivanja skracen u petosatni film Inace to je bio uvod (LvT je imao citavu sekciju u programu te godine) u premijerni mu “Breaking the Waves” kojeg je te godine rezirao Dosta mracan i lud film Tu mi ga pomalo postaje pomalo dosta i pitam se dali zelim dalje da pratim njegov crnilo… Poceo da ga gledam sa posleratnim radom “Europa/Zentropa” iz 1991 godine (bilo je na VHS da se iznajmi iz video kluba regularno tih dana) i zanimljiva stvar sa njim je neki radovi me oduseve poput “Idioterne” iz 1998 god tipican lucidni predstavnik”Dogme 95″

I kad sam vec poceo sa ovim jako modernim pa postmodernim  i sada vec izfuranim hipsterskim reduteljem dugujem i da prichu zavrshim: Finalno me je smorio sa Bjork i njihovim mjuzikl kenjanjem iz 2000 god Dancer in The Dark” tako da njegove novije radove nisam jos gledao odmaram se i cekam da se oporavi

Vremena imam a i pun lager/kofer ovaj nekoliko hard-diskova…

 

 

O mojim odlascima u pozorishta tokom 1995/6 godine…

Standard

Cudan sam ljubitelj “dasaka koje zivot znace” – ponekad navalim pa idem izguram sezonu, a onda me iznenada (bez nekog veceg razloga) nema ni u jednom teatru  par godina…

Nedavno sam se (inspirisan sa vise raznih strana) prisetio nekih davnih dana i okolnosti koje su me podsetile na period u kome sam za relativno kratko vreme video neke znacajne predstave nastale sredinom 90ih u vreme jakog a nepoljuljanog “slobizma” – vreme koje naizgled nije bilo naklonjeno za Kulturu, malo posle groznih Sankcija i u kratkoj pauzi izmedju Ratova…

jdp_02
I tako sam (pre 20+ godina) bio cest posetilac JDP-a  koji je  izgoreo 1997 god

Predstava koja je na mene ostavila dzinovski utisak, otprilike kao da me je zgazio slon je saradnja Dukovski/Unkovski na predstavi “Bure Baruta” sastavljena od vise prica koje se odvijaju u nizu, ali iz svake (zavrshene) epizode na sceni ostaje jedan glumac koji nastavlja da se razvija i deluje i sledecem fragmentu.  Genijalno!  Tako od klasicne crnjak + balkan-mentalitet teshke dramske price dobijamo jednu razigranu dinamicnu i vrlo razgranatu strukturu koja pleni i ispunjava dalju svrhu od klasicnog narativnog toka!!! Naravno uz odlican veliki glumacki ansambl!  Stvarno me zivo zanima koje usranom Goranu Paskaljevicu (koji je po ovom tekstu snimio film) dozvolio da napravi razblazenu filmsku splacinu koja se posle zvala “Kabare Balkan” i slicna sranja…

bure-baruta-stari-plakat-krop
Ovu pricu (u pozoristu) je popularnom napravila upravo ta dinamika! Upecatljiva scena mi je tada mladjahni Dragan Micanovic koji (sa jos nekim glumcem) igra tenis u parove je u vedrom finom dzempercicu – ali kad krene svadja oko poena – lakim elegantnim potezom poteze pistolj, znaci pravi Balkan samo u par gestova i poteza, pa onda sledi pomiranje ljubljenje i kao fer plej, citavih par poteza…

Za ovu predstavu kao i za ostale “stare” predstave JDP-a jako tesko je naci bilo kakav prateci materijal na Internetu ! OK – Mreza donekle ima kratko pamcenje (sem za “trenutne novosti i novotarije” koje uskoro nestaju) ali svakako je i do ekipe koja radi u samom JD-u da znam zgrada je gorele i sigurno su neki materijali izgubljeni ali majkumustaru zar ne moze da svaka licnost i predstava da ima koji bar malu sitnu krzljavu slikicu za neku arhivu !!!

Odusevljen “Buretom…” odma potom sam pogledao i sledece dostupnu predstavu na repertoaru u JPD-u tj. komad “Pozorisne Iluzije” rezisera Slobodana Unkovskog, radjen prema klasiku Pjer Korneju. Dosta drugacije zanimljivo ali nije to bilo ono cemu sam se nadao… Moje secanje na vrlo raskosene paperjaste i nestvarne kostime iz ove predstave ali nikakva slika nije mi dostupna…

Sledeca predstava koju sam gledao (nakon procitane knjige, nagradjene NIN-ovom nagradom) je “U Potpalublju” po Arsenijevicevom prvencu komad je rezirao (za mene prilicno nebitni) Nikita Milivojevic Roman i njegov tematika o teskom zivotu mladih tokom 90-ih je opstepoznat te ga samo dajem u crticama (rat, vojska, mobilizacija, bezanje iz zemlje sankcije, droga, povratnici, opsti raspad…) Zanimljivost je da je energicna uloge Vanje kog je igrao Rastko Lupulovic (na slici je drugi s leva) koji je za ovu ulogu primio nekoliko nagrada, medjutim uprkos uspehu ubrzo se povukao iz grada, zamonasio i postao monah Ilarion…

Ovo je prva predstava Anite Mancic koja je prosto oduvala pored nje je Nebojsa Glogovac delova kao polu-invalid, naturshchik skupljen sa buvlje pijace ili aftobuske stanice…
u-potpalublju-1996

Malo je sramota da isti taj Glogovac danas bude nosilac vodecih uloga ovog pozorista (da ne kazem prvak) sto bi bilo OK u nekom Cicevcu ili Lazarevcu u grad(ic)u otprilike Nebojsinih glumachkih proporcija i predispozicija (setimo se promasaja Hadersfild) Jako je tuzno je da se JDP sveo na njega te Susljika, Djuricka i par jos osrednjih glumatala, a uz umetnickog diretora Gorcina Stojanovica – lika koji nikad nista nije bas kreativno uradio sem televizijske serije.

JDP je obnovljen ali samo zgrada i tehnicki kapaciteti ostalo je pomalo shit, glumljenje u taxiju i slicna dostignuca!?

Nakon toga okolnosti su se poklopile pa se vise selim na predstave u Zvezdara teataru gde besplatno gledam na predpremijeri komad “Lari Tompson – Tragedija jedne mladosti

lari-tompson-plakat
malo sporije se navikavam na minimalisticki enterijer samog teatra i predstava je solidna, dosta klasicnija od JDP postavki – mozda nije do kraja nastimovana jer je tek zavrsena elem Bora Todorovic igra nekog zbunjenog glumaca Belog koji stalno nesto najavljuje i objasnjava publici, veliki majstor ali cini mi se samo osrednja rola za njega – dok je briljirao Bata Stojkovic, prosto svojom pojavoma a Milena Dravic mi je dosta ispala iz secanja – sem nekog dernjanja i kukanja.


Sve u svemu jedan solidan crnjak Dusana Kovacevica, sa par zanimljivih izleta u strukturu samog teatra…

Ubrzo potom u Zvezdari gledam jos i prilicno novu predstavu (postavljenu malo ranije iste te sezone 1996 god) – “Poljubac zene pauka” u pitanju je neobicna zatvorska drama potpuno svedena na dva glumca – ovom prilikom igraju dva velika majstora – Bogdan Diklic i Dragan Nikolic, uz poneko sporadicno pojavljivanje Cige Jeremica…

poljubac-zene-pauka

Igrom slucaja sam vec pogledao film “Kiss of the Spider Woman” (sa William Hurtom i Raul Juliom) pa sam znao kakva ce tematika da se igra – blago gej aluzije u odnosu dva zatvorenika koji su iz potpuno razlicitih razloga dospeli u taj (isti) zatvor – jedan je politicki zatvoreni, drugi je tu zbog skarednog seksualnog ponasanja. Ali izvesna baba (starija zena) par redova iza mene, nije ni slutila takav scenario – te se na svaku takvu (muskarac voli muskarca) situaciju glasno + vrisakavo smejala i mislim da nije iritirala samo mene, tj. sasvim sam siguran u to…


Za kraj da pomenem predstavu na kojoj sam se nasao slucajno – prosto sam dobio dzabe karte obnovljeni komad “Radovan III” – u izvedi Voje Brajovica odigran u Teatru Kultu (takodje na Zvezdari, kod Vuka). Predstava je bila energicna i cini mi se dobra ali sam je i prilicno zaboravio – secam se detalja da u nekoj sceni vojnici imaju prave savremene pushke i zapucaju automatskom paljbom i da je to bas bilo dosta glasno, neki pored mene su negodovali meni se svidelo delovalo mi opominjuce na ratove koji su goreli i tinjali u nasoj neposrednoj blizini tih dana…

Iako je Brajovic dobio silne neke nagrade za ovu ulogu (dobio nagradu Grada teatara Budve, „Ćurana“, Nagradu grada Vršca i – „Zoranov brk“) od ove predstave nema ni traga ni glasa na Mrezi. Takodje o samom Teatru Kult moze jedva da se napabirci adresa i cao…

Bedno zar ne?
Ali ko se jos seca sta je bilo pre 20+ godina

O izdavackim kucama knjiga koje volim…

Standard

Nisam siguran kad sam tacno poceo da ozbiljnije citam, ali krajem osnovne i pocetkom srednje su (sem lektire) krenuli da kruze u drustvu razni naslovi, uglavnom popularni u to vreme iz nekog banalnog razloga…

originalslika_POST-OFFICE-CARLS-BUKOVSKI-96155537

Jedna od prvih knjiga koja je na mene ostavila jak utisak je “Post Office” od Bukovskog koju mi je dobacio stariji brat, toliko sam se smejao uz ovo delo da sam se utisavao da uvece ne probudim matorce. Bilo je to legendarno narandzasto izdanje “Rec i Misao” prepuno crnog humora i lucidnih opazanja pijanog majstora. Nisam kasnije postao prevelik ljubitelj – povremeno bih citao jos poneko delo, ali ova knjiga me je odusevila…

Sistematicnije pocinjem da citam SF i Fantastiku (sa sve Horrorom) krajem srednje skole i kasnije  (okvirno 1991-1995 god) Upravo tad se poklapaju karte okupilo se tri dobra izavaca koji su redovno izbacivali nove naslove i taj period mi je obelezen  izdanjima “Znaka Sagite” Bobana Knezevica, “Polarisom” Zorana Zivkovica i “Kosmarom” Goran Skrobonje. Svaka od ovih kuca je imala svoj specifican spektar tema i autora i davali su mogucnost jednog shireg dijapazona za nas ljubitelje Trebalo je samo namaknuti koji dinar i trk u knjizaru Bata u JDP-u ili direktno od izdavaca na sastancima grupe Lazar Komarcic…

Medju prvim naslovima sam procitao dve knjige Filip K Dika: “Tri Stigmate Palmera Eldrica” i “Tecite suze moje rece policajac” ! Malo je reci da su me ove knjige odushevile, prvo one su me shokirale i odradile kao retko sta do tada sto sam citao u zivotu. Realno pre su mogle da se porede sa nekim toxichnim iskustvima sa supstancama, imale su i naknadni tezak mamurluk i laganu prikradajucu paranoju

Jos jedan od autora prevedenih i izdatih u Znaku Sagite cije su me knjige pukle u glavu je Robert Silverberg, autor koji nikad nije dobio zasluzeno mesto u svetskom SF panteonu ali jos ima nade – jer jos uvek je ziv i stvara. Elem dva dela, dva bisera su “Knjiga Lobanja” epska pseudo-kastanedanska avantura cetiri mlada drugara, vrlo razlicitih po svemu i jedna od zajebanijih prica ikada “Umiranje iznutra” o telepati koji gubi svoju sposobnost…

Veliki poduhvata mi je bio da procitam mnogobrojne knjige serijala “Hronike Ambera” Rodzera Zelaznija – bilo je tu cak 9 knjiga (od kojih je jedna bila dvotomna), ali sam se vrlo brzo uziveo u ovaj epski svet Korvina + ekipe i progutao sve to u roku od par meseci. Zanimljiv autor koji je toliko slabo pominjan da je mene prosto sramota a neki drugi su opet toliko prenaglaseni i dosadni u medijima, npr Dzord R Rv martin ali sta da se radi Znak Sagite i dalje objavljuje nove (za srpsko trziste) romane ovog autora

Boban je hrabro iskoracio u izdavanje horor prica Klajva Barkera i njegovih suludih “Knjiga Krvi” delo koje je stvarno teshko prepricati… Mozda reci da nakon ovih prica nema toga sto se lako moze nazvati odvratnim i ligavim U svakom slucaju prosirio je opseg svog izdavastva ovim zaokretom ! Pomenuo bih od izdanja koje sam dosta cenio i citao casopis “Alef” koji je Boban uredjivao i legendarni alamanah “Monolit” koji je izborom ali i velicinom bio vrlo zanimljiva pojava i domacim knjizarama…

272-thickbox_default

Polaris Zorana Zivkovica je izdao jako mnogo naslova (za nase uslove i jednog privatnog izdavaca) Meni je paznju privukao izdanjima Vilijema Gibsona, sa kime sam vec bio upoznat, poceo sam sa kratkim pricam u Sirusu, a Neuromansera sam iscitao u izdanju Zoroaster, jako tezak i los hrvatski prevod koji ovo komplexno delo cini jos zeznutijim za razumevanje Oodmah sam procitao i drugi put da bi bolje razumeo i uz mnogo truda sam bio odusevljen! Svakako cenim ovo izdanje zbog ludog omota Igora Kordeja

5509973_neuromanser

Medjutim za potpuno zadovoljstvo se postarao Polaris koji je u kratkom roku objavio celu “Spawl” triologiju, evo kako idu redni brojevi ovih  izdanja 🙂
99. Vilijem Gibson, NEUROMANSER
100. Vilijem Gibson, GROF NULA
106. Vilijem Gibson, MONALIZIN NATPOGON

Kako kratko ispricati ovu triologiju – to je nemoguce Tolika voznja, toliki likovi toliko gradova mesta pa prostori koji su unutar cyber-svemira koji onih dana nije bio nista nego konstrukt upravo tih knjiga, nije bilo maila SMS nicega tako da je bilo neobicno zamisliti jedan takav svet koji je danas dokumentarna drama svakodnevice. Deo o Vestackim Intelgencijama lako moze da bude prorocki i da se desi u nekoj narednoj sezoni. Pisao sam neki mini esej na temu Gibsona… Polaris izdaje i sledecu Gibsonovu trologiju ali tek pre neku godinu uspevam da se dokopam zadnjeg segemnta tj trece knjige dok sam Virtuelnu Svetlost i Idoru citao onih dana 1994,5 godine

utkani-svet-klajv-barker-sf-dark-fantasy-slika-42765175

Knjiga Klajva Barkera “Utkani svet” otvara mi Polarsovu pod-ediciju Rune Ovo je mozda najbolja mrachna bajka za odrasle nekog savremenog autora koju sam procitao, nije moj omiljeni zanr nisam mozda previse istrazivao ali onih dana pre 20ak i nesto godina me je bas odradila…

Otkrivam Den Simonsa i njegov neverovatni “Hiperion” uz koji je odmah izdat i “Pad Hiperiona” prica koja svojom formom sa brdom raznih pripovedaca otvara mnoge dimenzije potpuno se odusevljavam autorom i jedno vreme sedim i pratim svako njegovo sledece delo koje je izaslo za Polaris


“Shuplji covek” direktna posveta Silverbergovom “Umiranju iznutra”, “Ljubav i Smrt” je odlicna kolekcija od 5 prica vrlo raznolike po pitanju zanra
Medjutim potpuno me unakazava relatvno kratki roman “Pesme boginje Kali” o zapadnjacima koji odlaze u ruralnu Indiju – duboku, blatnjavu, kaljavu…

PESMA-BOGINJE-KALI-Den-Simons_slika_O_44603617

Ubrzo se pojavljuju i dalji segemnti serijala Hiperion – dvotomni nastavci Endemion i Uspon Endemiona, ali Simons ovde vec krece da malo presipa iz shupljeg u prazno pa se malo zasicujem njegovim radom…

Nesto drugacijim putem sam se sreo sa Goranom Skrobonjom izdavacem i prevodicem kuce “Koshmar” Prvo sam 1993 god naisao na njegov horor roman “Nakot” koji je izdat za Znak Sagite. Prilicno lucidna knjiga sa bizarnim desavanjim u Beogradu, secam se da mi je to bilo neobicno da citam pricu koja je u mom gradu i okruzenju

nakot

Za razliku od Bobana i Zoran on svoja izdanja i prevodi, takodje preveo je i Hiperion za Polaris pa je to zapravo sustinski prvi susret s njegovim radom. Dopunjava dela Klajva Barkera i prevodom Kabala, ciju ekranizaciju odmah potom gledam na VHS-u iz lokalnog video kluba

KLAJV-BARKER-KABAL_slika_O_47821229

Kapitalno je delo dvotomni prevod i izdanja Stivena Kinga “To” jedna knjiga ima oko 600 strana a druga preko 400 prilicno velikog formata i tada da sam se prvi put zatekao da hipnotisan citam danima a pa onda nedeljama knjizevno delo koje ne mogu da ostavim zbog uzbudjenja koje sam raste, price koja se stalno upetljava i komplikuje a kraj je neizvesan i ne budi previse nade. Majstorski prevod velikog americkog pisca !

knjigeobradovic_00021

U drugom kolu svojih izdanja Skrobonja krece da prevodi epsku avantur Stivena Kinga “Mrachna Kula” delo koje je autor onda rekao da ce pisati do kraja zivota – vrlo zanimljiva meshavina zanrova vasterna sa epskom fantastikom sa hororom i dramom jedna velika voznja po svetovima i dimenzijama Nazalost za nas Koshmar je stigao tada do trece dela tako da sam procitao Revolverasa, Tri Tarot Karte i Pustare posle toga doslo je do poteskoca i Kosmar se prigasio dok ga Goran Skrobonja nije reinkarnirao kroz svoj novi poduhvat Paladin, gde je postao jedna od edicija

Vanredno pominjemdve knjige izdavaca Dnevnik, Novi Sad koji je slucajnim slucajem izbacio dva vrhunska dela Orsona Skot Karda – “Enderova igra” i “Govornik za mrtve”


Zakljucak:
Polaris je potpuno redovno izbacivao nove naslove uprkos ratnim godinama, sankcijama i sve to ne utice na njihov kontinuite izdavastva Tako da su faktor normalnosti i ozdravljenja u tim burnim vremenima. Ostali izdavaci nisu tako dobro stajali sa kapitalom i reputacijom pa je bilo shtucanja – ali bila su toliko usrana vremena za knjigu i knjizevnost da su trebali divovski napori da se bilo sta uradi ! Prisecam se da se Znaku sagite desavalo da knjige kasne jer su u stampariji pustili samo 2 faze struje a noz za secenje radi na trecoj – cekali smo Knjigu Krvi 4, 5 i 6 Kosmar se pojavlju je na samom kraju ove price i sa manjim brojem probranih izdanja celu pricu cini dodatno raznovrsnijom i punijom, ali imali su odredjene probleme u radu i kontinuitetu izdavanja pa su jednom vreme bili ugasheni…