Vreme je da Njuz.net preraste svoj format…

Standard

Pre skoro 5 godina pisao sam na blogu Piratske Partije Srbije

Piratska Partija

Vreme je da Njuz.net preraste svoj format txt i slika – Zar NE?

Rade odlican ironican svakodnevni news – skoce i zakace i skoro svaku vanrednu vesti i informaciju, prate i region a i sire…
Znaci i brzi i hitri a u stvarno dosta slucajeva i britki, ALI

Meni tu fali jaceg medijskog “pokrivanja” i to vizuelno – audio dozivljaja koji bi ironiju digao na znatno visi nivo,  takodje bi se povecala i ukupna uvreljivost nekih od “granicnih” njuz vesti (ajkula i pijani Srbin u Sharm el-Sheikhu i sl) koji su na ivici sprdnje a sa dobrim kostimom i sminkom mogu da izgledaju hiper-realno

A ovime nisam rekao nista novo vec pricam o slicnim projektima koji postoje sirom Interneta – http://www.funnyordie.com , http://www.break.com  i meni omiljeni http://www.theonion.com  – po pitanju produkcije  i sirini tema mozda najblizi onome sto rade i nasi http://www.njuz.net

Stavljam tri klipa iz Onion produkcije svi…

View original post 148 more words

Radikalni muzichki experiment – rani Napalm Death !

Standard

Do Napalm Death-a sam stigao preko Heresy (tachnije split izdanje MOSH 002 – Concrete Sox / Heresy )  To je bio i moj prvi susret sa Earache recordsDedicated to extreme music, primarily but not exclusively extreme metal.
R-375247-1340385413-3658.jpeg
Heresy su mi vec uveliko bili velika hard-core ljubav i gulio sam Face Up To It! album  a kako nije bilo puno njihovih izdanja i radova jurio sam svaki moguci song i singl tako da sam posle 13 Rocking Anthems navatao i ovaj split LP.

Uglavnom preko njih sam nacuo da se valja jos nesto vece i ludje od brzine kojom oni piche a ona nije bila nimalo mala… Onda je vec neko ispostavio plocu vrlo suludog omota (prvi utisak dok jos nisam cuo sound unutra) koja pricha komplexnu i vrlo zajebanu prichu…
R-2305660-1384905892-9434.jpeg

Od prvih taktova i songa “Multinational Corporations” bilo mi je jasno da ovi momci hoce da rade neshto drugo, neshto tvrdje i jache od Metala, Punka i HardCore. Ubrzo je neko tome nadenuo ime Grind!

Iza naizgled surovog krshenja instrumenata i pukog urlanja krije se strahovita prorochka plocha koja sada 30 godina kasnije zvuchi mnogo jasnije i razloznije nego onih dana kad je tek izasla. Da – Korporacije su unishtile sve shto su mogle i sva ta ljutnja, agresija i nihilizam koju oni pominju i sviraju/pevaju o njoj Da tu je! Porasla. Povecala se. Trajno se nastanila! Zivimo TO !!! Sve je postalo SCUM svi ne samo Vuchic, ne samo Trump. Skoro sve je sjebano i to bas onako kako su oni ljutito i agresivno upozoravali onih dana. Inache pesma “You Suffer” traje 1.316 sekundi najkraca pesma na svetu

Kako mi je plocha stigla sa zakasnjenjem jos se nisu slegli utisci od tog prvog debi albuma 1987 god vec je usledio drugi u kome dalje odmotavaju klupko “From Enslavement To Obliteration” 1988 god
R-367357-1400667606-3947.jpeg

trebalo je vremena svariti jos i ovo – pocev od samog naslova ploche, dugog i visheznachnog. Ali momci i ovaj put pucaju u samo srce stvari ne okolishaju – nego jako pljuju, prozivaju i prorochki upozoravaju. Civilzacija je varka sve je puko Ropstvo a dali lanci ili TV sa stotinu kanala. Prva stvar “Evolved as One” dosta drugachije od Scum ploche – spora i bolna dugachka… Ustabiljuju postavu i sad imamo trajne chlanove koje i polako pochinjem da razaznajem  peva – Lee Dorrian, na bubnju suludi najbrzi na svetu – Mick Harris, gitaru cepa – Bill Steer i na bassu nishta manje vazni – Shane Embury
R-367357-1196990594.jpeg

ispred videa dosta jasno upozorenje o shtetnosti sadrzaja i poruka da se sklone deca od televizora

Poshto su uspeshno pomeshali i izbrkali sve tradicionalne veze izmedju Metala, Punka i HardCore-a taj njihov “nusproizvod” krece da ima svoj uticaj i da se shiri. Najpre ga zapazaju ljudi sa Death Metal i krecu da ga inkorporiraju u svoj zvuk. Paralelno sa Napalm Death gitarista Bill Steer vodi i svoj death (grind) band Carcass i prenosi elemente koje je patentirao u ND

Same teme su dosta drugacije – razne medicinske patologije, truljenje lesheva i razijvanje infekcija je dosta zastupljeno u Carcassu i jedno vreme je kruzila prica da su studenti medecine. Naravno u pitanju je mala glupa urbana legdenda. Dosta dobro mi je legao album “Symphonies Of Sickness” i prilichno se dugo zadrzao na mom gramofonu.

R-2113811-1292934513.jpeg

Pesme su duze, komplexnije imaju solaze ali sve zajedno nisu toliko inovativni. Delove ovakve muzike sam vec odavno cuo kod ranih thrash i death metal bendova  Sodom, Kreator ili Death. Sve zajedno su u prosto u paketu sa Morbid Angel da ne ne pominjem neke znatno shugavije bendove poput Bolth Thrower i slichna smeca a bilo ih na Earache nekolicina

Ako cemo iskreno najvishe tih dana mi je legao album Entombed ‎– Left Hand Path koji je iako samo chisitiji death metal ali nekako razigraniji i drugchije melodichniji sa par nekih simfonijskih momenata (sto tih dana nije nije bilo chesta pojava, pre inovacija)…

Sva sreca nije sve od uticaja N.D zavrshavalo na metalu – bilo je i ljudi i ekipa koji su usvajali od njih chist Grind momenat koji se poceo rasprostirati na raznim geografskim duzinama i shirinama – poput ekipe Terrorizer sa Floride

Mick Harris bubnjar Napalma je napravio svoj projekat Defecation sa Righteous Pigs gitaristom Mitchom Harrisom

Da se vratim na sam Napalm Death koji se polako blize kraju (u ovoj svojoj inkarnaciji) kao chetvorka Dorian/Embury/Steer/Harris Zelja za death-metaliziranjem je uradila svoje…

Napalm Death Back

tako da je Mentally Murdered Ep nekakav tezi meshanac ova dva – oslabljene teznje za grindom i prevage ka smrth-metalu, pa je to zapravo i logichan kraj za ovu ekipu…

Ali mesta za tugu nije bilo, em sam ja bio jako mlad a svako je od njih nastavio na svoju stranu a bilo je josh par splitova sa S.O.B i Peel Sessiona da se slusha u zalihi. Bill Steer cepa dalje sa Carcassom na slicnoj metalnoj liniji. Par ih je ostalo u Napalm Deathu i pozvali su Barny-a glupog lika iz Benediction da peva, jako slabo i osrednje probao sam naravno da saslusham Harmony Corruption (1990). Tu kapira i Mick Harris da je cela stvar pukla i odlazi…

Prvo veliko iznenadjenje je priredio Lee Dorrian sa novim bandom Cathedral i to ne malo zbunjenje Dosta sam ocekivao od njegovog nove ekipa a stiglo je nesto sasvim neocekivano Spori metal koji je pun elemenata hard rocka i psihodelije… Nije mi bas odmah legla ova njegova tranzicija – 1991 godina prvi singl

Sledece zanimljivo i chudno iznenadjenje pravi bivshi bubnjar Mick  1992 god svojim electro projektom Scorn iako sam tih dana vec uveliko gulio Godflesh nije mi bilo odmah jasno kakvim tendencijama i namerama se vodi, iako mu chak i gitarse svira Justin Broadrick

Sve u svemu Napalm Death me je odveo i dalje me vodi na razna zanimljiva a i chudna mesta. Tako da sada na 30 godina od izlaska prvog albuma Scum moze da se kaze da su oni slutili u kom pravcu ce se odvijati civilizacijski tokovi i da ce glavnica dogadjaja biti vrlo losha po obichne ljude.  Evo jednog dokumentarca koji razmatra ovu istorijsku pojavu i njene implikacije

Par dobrih nastupa tokom marta i aprila 2017 godine…

Standard

Najavu za Swanse sam pokupio josh tokom jeseni, te sam se radova pola godine unapred velikom spektaklu noise majstora…

20170322_144221

Ali moj pochetak sa njima nije bio bash gladak, njihov prvi song koji sam chuo i video bio New Mind (kasne 1990 ili 91 god), nije mi tada legao bio mi je spor i muchan Prikazivao je neko teshko psihotichno stanje koje kao klinac nisam razumeo pa sam ih zaobishao neko vreme

Medjutim sezonu, dve kasnije sam naishao na znatno prijemchiviji akustichniji album: Love Of Life koji mi je u tom trenutku super legao (uz Aion od Dead Can Dance) chinio mirnu, laganu muziku koju sam tih dana slushao…

R-1446222-1390119183-8084.jpeg

Ok nije to bash skroz lagano i ima dosta gustine i jachine kroz razne mocne slike simbole, ali mi je bio zgodniji uvod za jednu od najvecih grupa u savremenoj muziciTakodje sam se vratio i na pocetke benda uzimao sam Filth iz CD kluba itd

Tokom godina sam uzimao neke novije radove od njih, cuo za raspad 1997, preslusavao Girine solo radove i pratio solo karijeru Jarboe kad se odvojila… Ali sam se stvarno uzbudio kad je 2012 god krenula najava nove faze i izasao album The Seer bas je videlo sa se valja nesto veliko posle faza destukcije i autodestrukcije, folka i akustike i svega izmedju pocelo je da se promalja nesto krupno! Od tog albuma pokusavam da uvatim koncert i to je obicno Budapest ili Atina i nikako da svrate. Medjutim 2015 god gostuje Jarboe sa Helen Money u KC Gradu –  jedan samo solidan nastup. Sve dok Bad Music for Bad People nisu napokon odradili gig u Domu Omladine!

17424919_1616823341679710_6854231457542000068_n17553396_1616823335013044_2996526089388342190_n

Koncert je bio fenomenalan 2,5 sata chvrste solidne Buke, ali bukvalno fizicki konkretan zvuk koji pomera dzigericu, trese nogavice na pantalonama i sve to jako najace od svih bendova koji trenutno prashe sa bilo kakvim gitarama. par mojih slika iznad i fenomenalan video ispod veliko hvala walkonspirit-u za snimak!

Michael Gira bukvalno orkestrira svojim bendom on im diriguje vrshi kontrolu kvaliteta Noise-a koji zajedno proizvod kao i vremena trajanja ove kompozicije koja je odavno napustila okvire klasicnog strofa-refren par min obrazca koji se vecina drzi malo je raci kao pijan plota…

Jedna od zanimljivosti ovog koncerta je bila da se u publici pojavio Episkop slavonski Jovan Ćulibrk, pop roker i padobranac izmedju ostalog :
Tokom osamdesetih godina prošlog vijeka pratio je alternativne umjetničke pokrete na liniji Skoplje—Niš—Zagreb—Ljubljana i svakako je jedan od najzanimljivijih tumača srpske nacionalne i globalne pop kulture.

Veliko iznenadjenje se pojavilo na domacem terenu Te je uz promociju monografije Luna je Ogledalo Lune pridodat je unikatni koncert Luna ponovo, Luna zauvek (posle 12 godina od Exit nastupa) za ekipu oko Slobe Tishme (Artura) u BG i sutradan u NS

20170320_150546

U pocetku sam bio zabezeknut – nisam ocekivao takvu mogucnost uopste  da cujem Lunu! Godinama pratim Slobu Tishmu kao knjizevnika i kao davnog konceptualistu uz Grupu KOD na ranoj novosadsku sceni Bas krajem godine sam pogledao odlican kolazni dokumentarac “Druga linija” sa svim akterima cuvene Tribine Mladih koja je bila veliki proboj u celoj tadasnjoj drzavi SFRJ i shire –  posle koje sam pomislio sad moze da izadje samo nova knjiga nema dalje…

Pre ovog filma sam takodje isao i na mnoga predavanja i knjizevne veceri gde je gost bio Sloba Tishma razni povodi i razlozi – takodje sam na Kratkom Metru 2015-e video i ceo dokumentarac posvecen njegovom liku i delu Maske gde je  autorka Brankica Drashkovic odradila odlicachan presek njegove uslovno recheno karijere, pre neobicne i jedinstvene pojave – suptilnog anti-junaka koji menja svoje uloge ali istrajava u neobicnosti u samo sebi svojstvenom maniru

i onda iznenadjenje sa samom monografijom koja je prepuna odlicnih slika i koja pokazuje potrebu da se tako jedan kratkotrajan fenomen grupe koja je radila par godina i snimila jedan album a ima postovaoce i dalje Luna-event

Koncert je bio odlican doziveo sam prijatno iznenadjenje da se Tishma drzi i peva rokerski sa svojih punih 70 godina – pushta jak glas i ne drhti, nije hrapav a nije se ni zadihao! Takodje su mi zanimljivi i Bale gitarista koji je sa nepunih 18 odsvirao ovo sa duplo starijim Tishmom/Arturom koji je imao bukvalno duplih 36 na snimanju Bale je svirao i drugi album Pekinshke Patke – Strah od monotonije. Firchi je isto zanimljiv lik na svoj nachin posle Lune on je bio u EKV na prvom albumu Ekatarina Velika…

Publika peva sve pesme sa Lunom jedna topla atmosfera, svi su svesni da je ovo bukvalno unikat i nagrada, cak i ulaznice su besplatne podeljene pred koncert  Hvala Mikseru na ovome takodje, pri kraju rada u Karadjordjevoj i u agoniji preseljenja nalaze snage za ovako nesto Bravo!
IMG_9773 crop

Sledece lepo iznenadjenje preko Kolarac TakeOver sam dobio besplatan ulazak na koncert  5. aprila Dreaming awake – povodom 80. rođendana Filipa Glasa, originalno je trebalo da se odrzi u januaru ali je pomeren.  Sve u svemu jedno predivno vece uz zvuke novijih autora koji kreiraju u maniru tzv minimalizma, komponovanje sa dosta repeticija i monotonije

IMG-20170405-WA0006

Pored Branke Parlić, na koncertu su nastupili i pijanistkinje Nada Kolundžija i Nataša Penezić, a gosti na koncertu su bili i kvartet Ljubičice i Katarina Radovanović Jeremić.

IMG-20170405-WA0004

Jedan mali preview za ovaj nastup, a jednom cu detaljnije pisati o minimalizmu
Kuriozitet ovog nastupa pored ostalog je bio videti Slobu Tishmu u publici sa njegovim drugarom Chedom Drchom 🙂

Zadnja feshta u ovom ciklus (bukvalno do pre neki dan se deshavao) Resonate 2017 koji redovno pratim od 2012 godine i uglavnom u nocnom programu nadjem dobre razloge da se pojavim uzivo Od pocetka pratim najavu za Lee Ranalda iz Sonic Youth
20170408_221343 

Kako je matichni bend (zbog svadje i razvoda Kim Gordon i Thurstona Moore-a) na hiatusu tihi gitarista Sonic Youtha tj Ranaldo se bavi solo karijerom, experimentishe i krece se i akcija u raznim pravcima

Napravicu mali osvrt na Sonic Youth jer je ta skupina retko znacajna a odavno je izasla iz okvira samo noise muzike i postala opshti kulturni i pop fenomen u nekom trenutku Ja sam krenuo sa njima da experimentishe sa albumom Sister koji sam nabavio preko Srdjana koji je tih dana ranih 90ih veoma povoljno distribuirao maltene chitav SST Records katalogSonic Youth Sister

Bio je to neobichan i shkripav noise, pojedine pesme sa zenskim vokalom na koji sam se navikao a onda pomalo i navukao Dosta drugchija reshenja za songove su imali od mog trenutnog repertora koji sam vrteo tih dana Metal, Hard-Core, Grind, Industrial i druge Noise poduhvate…

Povoljno sam nabavio i sledeci dupli album Daydream Nation na nekoj chudnoj izdavachkoj kuci, tako su mi uchvrstili pozicije sa svojom shkripom… Smaralo me prilichno koliko ih gotive novinari i kritichari i domaci i strani ali to na stranu, oni uvek izdvoje neku pojavu, lichnost ili band i oko toga prave neku buku i modu…

Slushao sam i sledeci album Goo koji je postao opshte narodno veselje, jer su malo ispeglali svoju strukturu i postali za nijansu slushljiviji i nenaviklom uhu na noise i experimente a zgodno su upali u grunge ekipu da budu neka kao Alternative NationCak je i PGP RTS izdao ovaj album za domace trzishte i onda su se svi srecno klatarili na “Dirty Boots” ili na “Kool Thing” kad Joca DJ pusti u KSTu Imao sam na preslushavanju i sledeci CD 100%  koji mi je solidno lego na uvo

elem da se vratim na sam Resonate prvo jer sam od drage prijateljice Marine dobio kartu za prvi dan koji nisam imao toliko u vidu jer sreda radni dan a i finansije tu sam po cuvenju znao za gitaristi Sunn O ali nisam ga previse slusao u solo radovima…

20170419_191131

Medjutim pre njega su solidno smorili i Woo i Nemanja Acimovic, jer sam naivan dosao u rano pre 22h – tako da sam jedno vreme slusao Woo-a dok je drzao gitaru na stalku i radio po njoj slide i neke kerefeke sa udaraljkama – zvucalo je cak i solidno A onda kad je stavio gitaru na kaish tu me je smorio i izasho sam ispred Jednostavno lik masturbira kao neki improve ali dosta nekako ukrivo… Nemanja je rejvovao na bubnjevima i elektroncima i to kao experiment moz bude zanimljivo jedno 15 min, a on je kucao i kenjao bar sat preko toga…

I onda gospodin Stephen O’Malley uz male tehnicke probleme (koji su pratili svaki nastup) krece da rilja i przi

Nije nimalo sluchajno da je zvuk ovako gust i jak, on prosto je tako opor i rezak zahvaljujuci i opremi koju je chovek izneo na binu: 4x Sunn amps + 8x Marshall uz naravno znanje i veshtine umetnika.

18035724_1655182037843840_849735666_n

18073374_1655182034510507_1939361231_n

Dva dana kasnije u petak iskusno preskachem domaci pregrupu predgrupi Vvhile ili kako god i pojavljujem se na pochetak shewdskog benda ispred kojih stoji pevachica  Anna von Hausswolffe, zanimljiva eklektichna ekipa dve gitare, bassista chesto poteze gudalo u svojoj svirci, bubnjar dosta jako kuca u svoj set a tu je jos klavijaturista i sama Anna koja pored gromkog pevanja svira synth i u jednoj pesmi je zasvirala i akutichnu gitaru Da ne shirim previshe odlichna ekipa sve dotegnuto sem jedne male mikrofonije Odlichan light pa stoga kachim par mojih slika, i preporuka za slusanje albuma Ceremony i The Miraculous

Ubrzo za njima (nakon priprema bine), pojavljuje solo Lee Ranaldo tu je set akustichni gitara i josh poneki artikl zvonchici gudalo itd i tu je chovek koji pleni. Al ne lezu vraze gitare su kante kako i sam reche kablovi prekidaju zvuk se gubi i preti da smori a njega iznervira ali on izvlachi maximum iz ovih uslova, iza njega je vishedecenijsko iskustvo pa nekako nivelishe sve to i isporuchuje nam solidnu svirku…

Svira uglavnom stvari sa novog albuma, najavljuje nam da izlazi najesen i pominje ko-autora nekoliko textova pesama Jonathan Lethem autora Tvrdjave Samoce podseca me da bezim od te knjige iako sam je nabavio pre oko godinu dana na rasprodaji u Booki jednostavno mi je predebela za period u kome sam (skoro 600 strana) Ali cu nabaviti neku od tanjih (“Sva siročad Bruklina” ili “Ne voliš me još”)da zapochnem ovog hvaljenog autora… Sve u svemu opushten raspolozen pita shta da vidi u BG sem Teslinog muzeja, tu sam do nedelje vishe puta kaze vidimo se josh itd U jedan posle ponoci se rastajemo bez bisa

IMG_9864

IMG_9860

NE Kanonski Teatri, Performansi i Audio-Vizuelne Forme koje sam pogledao u zadnjih par godina…

Standard

Nakupilo se dosta toga u zadnjih par godina da pochnem sa jednim mojim snimkom od pre par godina:

IMG_5397

“Otpadnik – muzička stereodrama za čoveka i mašinu”
multimedijalni muzički performans Autor: Primož Oberžan
SKC Aprilski Susreti 2014

„Znate li što nam se desilo u poslednjih 20 godina? Desilo nam se smeće! Ljudi su prodali svoje živote za gomile bezvrednog smeća na kredit! I sve ovo smeće kamioni dan za danom voze na moj otpad. Proučavanje otpadaka je arheologija ljudske gluposti modernog doba…”
Priča „Otpadnika” formirala se kroz život Primoža Oberžana koji već dve decenije stupa neobičnim stvaralačkim putem kao muzičar, filozof, pedagog i vođa kolektiva The Stroj. Otpadnik je njegov prvi pozorišno-muzički projekt koga je, kako sam kaže, pisao, konstruisao i komponovao poslednje dve godine.

Protagonista „Otpadnika”, profesor Franz Spielmann, kao bezposlen filozof naseli se na otpadu, gde počne da traga za neobičnim predmetima i otpadnim mašinama iz kojih izrađuje metamašine, odnosno strojeve za proizvodnju smisla.
„Otpadnik” je originalna kritika i refleksija potrošačkog društva, nabijena energičnim muzičkim kompozicijama na specialno izrađenih instrumentih autora, koji kroz predstavu u ulozi prof. Spielmanna na duhovit i beskompromisan način izlaže vlastitu životnu filozofiju – metamehaniku.

Tekst, muzika, performance, instrumentarij i svetlo: Primož Oberžan
Inace je clan i industrial kolektiva The Stroj https://en.wikipedia.org/wiki/The_Stroj

Dodacu jos jedan video Primoza Obrezana jer se ovde bolje vidi ta otpadna komponenta od koje je sastavio astavio svoj uredjaj za smisao 🙂 Vrlo zanimljiv mix analognog i digitalnog, nekako krece od post-apokaliptichnog steampunka ka nekim predelim industrial performansa poput konstrukcija i dekontrukcija Einsturzende Neubauten npr

Iste godine 2014e samo najesen (u okviru Festivala Novog Filma i Videa @ DKSG http://www.alternativefilmvideo.org) pogledao sam hrvatsku ekipu koja izvodi audio vizuelni performans tom prilikom nazvan “343rd DAY OF THE YEAR” by ALEN SINKAUZ – bass, low freq. noises, objects, fx NENAD SINKAUZ – guitar, knives, piezo pick ups, objects, vocals, fx IVAN MARUŠIĆ KLIF – live video act MIROSLAV PIŠKULIĆ – sound design

5016364

Day of the Year audiovizualni je projekt glazbenika Alena i Nenada Sinkauza, multimedijalnog umjetnika Ivana Marušića Klifa i oblikovatelja zvuka Miroslava Piškulića u kojem kroz improvizaciju istražuju i predstavljaju proces instantnog stvaranja jednosatne audio-vizualne kompozicije. Audio i video materijali su u stalnoj korelaciji. Video slike se dijelom generiraju iz zvučnih signala glazbenika, dok procesirani video signali povremeno postaju dio zvučne slike. Kontinuirana gradnja i nadogradnja glazbenog i vizualnog materijala na licu mjesta daje performansu dramatske obrise, a audiovizualne strukture poprimaju s vremenom neočekivane, u svakoj novoj izvedbi drugačije oblike.

Arhitektura prostora svojim izgledom i akustičkim karakteristikama uvelike uvjetuje ishod svake pojedine izvedbe. Zbog kompleksnog procesiranja gitara, mikrofona i pickupa, kao osnovnih izvora zvuka, svojstva razglasa i rezonantnost prostora postaju bitan segment ukupne zvučne slike. Video se bazira isključivo na živom materijalu s video kamera i audio reaktivnih analognih uređaja, pa izgled scene i dvorane postaju sastavni element ukupnog ugođaja.

S obzirom na jedinstvenost svakog performansa i ime projekta varira: redni broj u nazivu ukazuje na dan u godini kada se desila izvedba pojedinog performansa http://www.dayoftheyear.org

Moj snimak starim BlackBerry telefonom je skroman pa cu ulinkovati bolji

Na istoj manifestaciji, na Festivalu Novog Filma i Videa pogledao sam premijerno Expanded Cinema performans domaceg, beogradskog umetnika Incredible Boba “Peoplemetar” uz dodatni light, lasere i muzichki improve uzivo…

Beogradski medijski umetnik Izvanredni Bob završio je dugoočekivani eksperimentalni film “Peoplemeter” kojim predstavlja unutrašnji svet signala, frekvencija i impulsa koji pokreću digitalne medije. Sniman je video mikroskopom, endoskopom i drugim tehnikama. Direktor fotografije je Mikša Anđelić, montažer Nemanja Babić, dramaturg Nemanja Nikolić, dizajner zvuka Danijel Milošević, a dizajner robota Stefan Bočvarski.

PEOPLEMETER (Official Trailer) from Incredible Bob on Vimeo.

Boba kao fenomen sam posle dodatno dopunjavao na manifestaciji „Soft Control – umetnost, nauka i tehnološki nesvesno“ gde sam ponovo gledao Peoplemetar i njegove ranije radove fascinaciju glitchom i sl.

Osvrnucu se jos LIMIT – Live art festival izvođačkih umetnosti, koji predstavlja inovativne umetničke izraze koji pomeraju granice…
LIMIT FESTIVAL bira najbolje, nove, neobične, ali ne samo radikalne predstave, već one koje predstavljaju jednu školu, stil, umetnički pogled i princip. U fokusu našeg interesovanja je kako da srpskoj omladini pokazemo i priblizimo način razmišljanja, rada i stvaranja najmladjih izvodjačkih trupa iz čitavog sveta, ono što njihovi vršnjaci rade i ono što mogu i sami da stvaraju.

Nazalost posle treceg izdanja se ugasio kao inicijativa iako bi Beogradu bas trebalo da ima ovakav zimiski hepening Ukacio sam LIMIT na drugom izdanju gledao sam “Lutku na naduvavanje” i deo koncerta brace Sinakuz ali sam tek 3. LIMITu dolazio planirano i birao dogadjaje:

3 LIMIT će 23. novembra ugostiti Teatar Maska iz ljubljane koji će izvesti predstavu “Idemo svi!” (Gremo Vsi!) – muzičko-pozorišni projekat, u kojem su muzičari zapravo glumci, a na samom početku reditelj suočava saradnike sa sledećim obrascem: država je muzička grupa, stanovnik te države je muzičar, a migracija iz jedne zemlje u drugu je kao prelazak člana jednog benda u drugi.

LIMIT-Gremo-vsi

Dosta solidna lucidna predstava muzicki nastup koja mozda malo previshe secka i cepka narativni tok kad se ponovo upale svetla i opet krenu kreaciju iz pocetka…
Iznnad predivna slika dve zenske koje su vokali u predstavi nastupu, jedna je teshka punkerica napuklog glasa, dok je druga shkolovana operska pevachica 🙂

„Idemo svi” je angažovana muzička predstava koja govori o dilemi otići ili ostati u zemlji. Ona reflektira sve što su promene donele i nudi izbor između pasivnog posmatranja ili akcije. Predstava obiluje muzikom i ima harizmu rok koncerta, namenjena je prvenstveno mladima koji su zagledani u budućnost, ali i svima ostalima.

Kratka istorija plakanja predstavlja istraživanje u fenomenologiju suza koje se dotiče tema sećanja, emigracije i smrti. Kroz istoriju plakanje je povezivano za kulturnim koncepcijama roda, starosnog doba i društvene klase, i doživljavano kao zajednički neverbalni jezik preko koga komuniciramo složene i često protivurečne emocije. U zapadnim kulturama plakanje se uglavnom smatra intimnim i privatnim činom. Pokazivanje emocija u javnosti poseduje anti-socijalni karakter i označava slabost i nedostatak samokontrole.

Tek relativno skoro, sa pojavom reality televizije i kulture ispovedanja, privatna patnja postaje javni spektakl. Deljenje emocija sa milionima drugih ljudi je danas ne samo dozvoljeno, već se i podstiče kao oblik terapije i unosna masovna zabava.
U njenoj predstavi Kratka istorija plakanja Sanja Mitrović preispituje društvene i kulturne mehanizme povezane sa ispoljavanjem emocija. Suprotstavljajući lične iskaze sa ikoničnim scenama plakanja iz savremene kulture, i predstavljajući material prikupljen tokom istrazivačkih putovanja koz Balkan i Holandiju, ova ‘stand-up’ tragedija istražuje kako se emocije manifestuju u različitim situacijama, i zašto ih javno ispoljavamo.

Ova zena Sanja je bukvalno konstruisala zanr i preradila uobicajene stand up komedisjashke nastupe u stand up tragedy sa osvrtom na lichno pa na opshte na geografsko na medijsko Jedno veliko i lichno i savremeno, situaciono istrazivanje je napravila http://sanjamitrovic.com/?cat=4

Kako sam sedeo u prvom redu ovog eventa u jednom trenutku Sanja me je ponudila chashicom kajsijevache koju tokom performansa pije, pa smo nazdravili Prilichno jaka zestina ali kad se tok dalje razvijao ukap;irao sam da je to sredstvo potpuno opravdano! Zimus sam gledao jos jednu predstavu performans iz kuhinje Sanje Mitrovic “Ja se moje komunistichke proshlosti ne stidim” o odrastanju u rodnom Zrenjaninu tokom SFRJ kao i kasnije raspadanje ovog gradica u tranziciji…

Par mojih foki sa Kratke Istorije Plakanja za kraj

Kako mi se (postepeno) Industrial Muzika uselila u ushi…

Standard

sam termin “Industrial” izaziva zabune i preshiroka tumachenja (podescaju me na razna akademska mrsomudjenja) a svakako bi se odma odvezao od Throbbing Gristle i celog tog perioda – jer to nije moj rad. To shto cu ustvari da prikazem staje u poduzu kovanicu tipa “Post-Industrial Music”  a poshto ovo nije seminar ili neki tako nauchni rad ja cu se drzati svoje slobodne tj. polupismene žvake…

Jos jedno razjashnjenje (ili chinjenica) odma tu pri pochetku:
Jezivo smara da se Industrial muzika tumachi najceshce pominjanim autorima poput – Nine Inch Nails/Trent Reznor te odma sledece zgodnim za primer Marilyn Manson ili nemachkim Rammstein-om OK to je neka prednja najprodavanija ekipa ali daleko od toga da je to neka esencija, al i o tome vise kasnije

Prva dva CD iz ovog shirokog spektra muzike da su mi dopala ruku su diskovi koje sam iznajmio iz CD-kluba (institucija poput video kluba, koja je davno postojala i ishao sam u dva CD kluba kod Politike/Radio Beograda prekoputa u pasazu zaboravih mu ime i Atrium u Siminoj kod Nede Arneric) tu sam pozajmio prve ozbiljnije industrial radove

laibach-sympathy-for-the-devil

 Devdeseta godina u kratko vreme sam vrteo u playeru  Laibach – “Sympathy for the Devil” i “Let it be” i ostao sam dosta i kompletno shokiran Poklopilo se neko moje politoxikomansko ludilo i ova dva audio dostignuca su dali veoma chudne rezultate od egzaltacije sve do crnih rupa…

Da me zajebesh sa RollingStonse i njihovo (davno) chitanje Bulgakova ali ova electro techno sympho satanic devijant zenski vokal pesmica mi je bash uvrnula mozak a ima ih jos dosta Pa onda ovde preradjevine nada Bitlsima ufff i to je zajebana al druga droga totalno

laibach-let-it-be

Drugi dvojni rad – odma potom tih dana sam nabavio razne radove od Ministry i od Revolting Cocks 🙂  – veoma slichna ekipa muzichara ali ipak dva razlichita identita

revolting-cocks

Patrijarh obe ekipe (i mnogo toga pored) je Al Jourgensen jedna od najvitalnijih figura u savremenoj americkoj muzici Od Ministry mi je uleteo “The Land of Rape and Honey” koji ima solidne primese EBM (Electro Body Music) 

song Hizbollah me je komplet izbacio iz ove orbite ukrstivshi sa nekim hardcore islamom elektro matricu i dugo sam se chudio ovom hybridu, tada novoj pojavi na mom nebu… Sledece mi je uklizao malo chvrshci i metalniji Ministry album “The Mind Is a Terrible Thing to Taste” ali ovom prilikom bih se vishe bavio manje poznatim a paznje vrednim Revolting Cocks radovima jedna od najvecih razlika je veci osvrt na sex i koketiranje sa red-neck seljachizmom tako npr na “Beers, Steers, and Queers” iz 1990 LP postoji obrada pop hitica “(Let’s Get) Physical” pretvorena u extremnu gay sex sprdachinu, ali za ovu priliku biram moj omiljeni song sa jednom od duzih solaza ikada 🙂

The track “Get Down” contains a voice sample of the word “groovy”, spoken by actor Bruce Campbell, taken from the movie Evil Dead II 


A jedan od najboljih je  video klipova je njihov “Stainless Steel Providers” u kome se pomom vidjenju ismejava razna macho estetika poput zivotnog stila americhkog bikera, vokal na ovom songu peva Chris Connelly engleski umetnik koji je dosao u USA a nekako podeca pevanjem na PiL-ovog  Mr Rotten-a

Tacno se secam da sam ovu plocu pozajmio od pokojnog Vanje Stamatovica na slusanje uz njegovu preporuku: Hothothot… Revoltingzi su izdavali na maloj nezavisnoj etiketi WaxTrax (u Evropi su ih distribuirali P.I.A.S i vice versa) dok su Ministry radili za Sire podrgupu Warner Bros-a.  Sledeci rad im je bio ogroman uspeh sa albuma “Psalm 69” iz 1991 god i hit singl “Jesus Built My Hotrod” je i na njemu gostuje Gibby Haynes iz Butthole Surfers-a 🙂 🙂 🙂

Sad su i shupci koji su pre ovoga znali samo za npr Faith No More i Panteru poceli da uzivaju u Jourgensen-ovskim bravurama Ni Revoltinzi par godina kasnije nisu nimalo razocarali svojim radom ” Linger Ficken’ Good” iz 1993 god koji je jedan totalno opichen gilipterski podsmeshljiv album prepun ludila poput obrade Rod Stewarta u jednoj od ljigavijih pesama ikada i puno toga jos sa sachuvano dozom ezoterichnosti koju je Ministry pomalo izgubio Nazalost ovim se LPom ova ekipa i rastaje…

revolting-cocks-cover-linger-ficken-good

Na Godflesh sam naishao na kompilaciji Earache records oprobana firma na kojoj sam vec godinama slusao grindere Napalm Death i veoma brze i zajebane metalce Carcass, Entombed – ali su me ovaj put bukvalno izuli iz gaća

Nece mi biti lako da opishem osecaj prvog slushanja Godflesh stila te nachina svirke, ovaj tenk sa covera pomalo najavljuje ali  zavarava jer tu su pored gazeceg basa + ritam maschine umesto bubnja i potpuno sonichna gitara Justin Broadrick-a sa puno noise-a i shkripanja a onda stize i njegov pakleni glas, ukrchkao od darka i par efekata ZAZVUCHALO JE KAO PRAVI SOUNDTRACK ZA NAILAZECE 90ESTE !!!

Tako ludo i tako zajebano sviranje nije mogao bash bilo ko da prihvati, pruzila mi se prilika da otkupim (po trzishnoj ceni of course po 20 kerma za CD) prvi i drugi album od Godflesh od Bobana Smrde malo matorijeg metalera koji je pojurio kupijo a ochekivao je neshto kao svoj omiljeni Bolth Thrower, kad ono medjutim – kidanje mozga ritam mashina, totalno drugchija akcija 🙂 Inache je Dzasmin (kako smo ga od miloshte prozvali) uchestvovao u pochetcima Napalm Death-a (radio gitare za prvu stranu Scum-a)  Takodje je bio pionir/istrazivach u ranom Head of David-u jednom od prvih britanskih gitarskih-electro industrialaca

Prvi istoimeni CD je reizdat za Earache i bash je bio opak pochetak legende, malo prljavije produkcije, starije i jeftinije ritam mashine ali to je davalo potpuno poseban shmek:

Mnoge himne su tu na ova dva CD pomenucu poneke meni draze i vaznije: Avalanche Master Song, Ice Nerveshatter ili Like Rats, Christbait Rising, Pulp sa StreetCleaner-a prichno brzo iza ova dva rada se pojavio EP “SlaveState” leta 1991 god pa smo se sjeseni odushevljeno chudili kako je Dzasmin Brodrik umeshao Techno uz sve predhodne sastojke!

A vec sledece godine 1992 izlazi pun LP malo vece ambijentalnosti i dosta vishe metalskijih rifova “Pure

pure-godflesh

I da odjavim  Justin Broadricka koji i dalje radi mnoge projekte i saradjuje sa raznim ljudima Nabavio sam tih dana (1991 god) u katalogu Earache-a na njegov side-projekat Sweet Tooth sa starim ortakom iz Head of David-a

Tih dana je kojekakav Industrial krenuo da mi iskache i iz grmlja 🙂 – Gvido Obradovic u svojoj emisiji Trasher na Omladinskom radiju u Domu Omladine pustio singl Landfill meni pre toga nepoznate UK grupe Pitch Shifter momci ne samo da su pokidali nego su komplet odrali jarca “Hate, I hate, you mother f*cker, Drown, bleed, I wish you would” :

Cimnem Gvida na telefon u emisiju i rezervishem CD (izdat za Peaceville Records) koji je on dobio u povecem paketu da promovishe raznu alternativnu muziku na radiju Nadjemo se to veche kod  Doma Omladine sve brzo i lako,kako je tih dana tekla razmena muzike – ako su ljudi bili normalni, naravno bilo je i raznih kretena… elem ekipa iz UK  sa ovim prvencem su uz Godflesh posle smatrani pijonirima industrial metala – moje mishljenje da je prvi rad bio zanimljivo sirov i brutalan, posle nisu toliko iskakali iz formata samo solidno nishta revolucionarno – mada gotivim i sledeci Submit koji su izdali Earache 🙂

pitch-shifter-industrial-2

Dalje sam chuo Young Gods na MTV u emisiji “120 minuters” a na Treci Kanal tj (3K) u Garazni Geto preneo Braca Karaklajic . U pitanju je video singl SkinFlowers neverovatno zanimljiva trojka i kombinacija u kojoj izvode glazbu – Vokal, Zivi Bubanj i Sempler !!! Znaci inovacija i za Electro, Industrial ali i za Rock n Roll – naishao sam na neshto Revolucinarno i Veliko

Cim sam pre mogao nabavim CD “T.V. Sky(moje prvo digi-pack izdanje) dok sam ranije radove iznajmljivao iz CD kluba Atrijum (Nede Arneric) i mislim da sam prvi istoimeni album zadrzao par meseci, primio sam se ko magarac

Iako su ogromne a nepoznate Legende silazim sa Young Gods da bih pomenuo jos jedne gigante Evropskog Industrial zvuka – bukvalno insitucija Einstürzende Neubauten !
Veliki inovativci i experimentatori su me u prvom krugu slushanja ranijih radova donekle odbili prevelikom lupnjavom i kakofonijom ali se 1992 zadesilo da cujem singl Die Interimsliebenden sa nadolazeceg albuma Tabula Rasa, gde je nekakva struktura opkolila neobuzdanu igrajucu energiju ovih Titana i dala nam jednu od najboljih pesama u zadnjim decenijama:

E ovu plochuje imala Debela Milja (kasnije osnovala Otpor, narodni pokret) ali je pozajmila nekom  valjda”slikaru” Mironu (svirao u bendu Stomak sa Markom (Koskom) Kosticem posle reziserom) e taj shupak me je ispalio da mi preda tu plochu bilo je sve dogovoreno nalazenje ispod Brankovog mosta Trebalo je da nalupam tog smrada ali ga nikad posle nisam ni chuo ni video… Muziku sam neshto kasnije nashao i nabavio ali ne u naletu najvece inspiracije

Idemo dalje s neke kozna koje strane su mi upali Skandinavci – Peace, Love And Pitbulls predvodjeni legenom shvedskom Sven Joachim Eriksson Thåström Vrlo dobar pochetni album bukvalno u rangu sa bilo kojim sveCkim autorima ovakve muzike a najpre poredjenje sa Ministry

Thåström  je legenda na Severu Evrope gde i dalje stvara i radi u mnogim autorskim projektima i mozda bih ovde uporedi sa jednim napuvanim industrial muzicharom Ipak prvo omot prvenca a i sledeca dva su dobar gitarski industrial sa vrednim hitovima poput Kemikal, Animals itd

peace-love-and-pittbulls

Da se vratim na “smrada Industrial muzike” jednog od mnogih ali po svemu sudeci najveceg – to je Trent Reznor iz Nine Inch Nails (NIN) Tip je uradio odlichan prvenac  Pretty Hate Machine sa elementima popa vrlo neobichna kombinacija, bash sam ga dosta preslushavao… Par godina kasnije 1994 god dobar sledeci album The Downward Spiral ali je nekako usput postao i kao neki Bono Vox na industrial nebu, velika zvezda ma chuj chitavo sazvezdje Jedan od sinonima sa termin Industrial nazalost – ali zato velika radost je kako to ljudi pravilno vide ko je i pomazu mu da postane Star Predivan mashup singla kog sam nekad voleo sa prvog aluma:

Prijatelju ti si Velika Zvezda bash kao Bijonse ili Rijana…
Uzivaj !

Ipak necemo da zavrshim sa budalom Mozda ste primetili par puta pomenuti Head of David e da svirao Dzasmin Brodirck posle Napalm Deatha a tik pre nego shto je osnova Godflesh Da Oni Praoci ovog neobichnog zvuka…

head-of-david-sa-justin-brodrickom

Nabavio sam ih tek dosta godina kasnije ali stvarno vrede – album Dustbowl

BLAM! na Beogradskom Festivalu Igre (2016)

Standard

Najava za ovu hmmm predstavu me je odmah zaintrigirala :

13-bdf-tras-blam_0

“Kompanija Kristijana Ingimarsona iz Kopenhagena izvešće predstavu “Tras!” (Blam!) koja spaja fizički teatar i komediju, pretvarajuci svakodnevnicu radnog mesta u svet nastanjen vanzemaljcima, super-herojima i klasičnim negativcima iz filmskih blokbastera…”

Iz kratkog trailer se pokazalo da je predstava surovo cak imbecilno duhovita u najavi!
…dešava se u jednoj tipičnoj kancelariji u kojoj su ljudi zarobljeni od 9 do 5 i, poput robota, ponavljaju iste radnje. Da bi razbili dosadu, započinju igru – parafraze scena iz akcionih i S/F filmova, naravno, krišom od šefa. Šef ih ipak otkrije, ali mu se igra svidi, pa se i sam uključuje, a ispostavi se da je odličan u likovima najvećih negativaca.

Nije mi ostalo puno izbora osim da namaknem pare za karte (povukao sam i moju zenu znajuci za njenu ljubav prema crnom humoru, a poucno je i da vidi humor vezan za kancelarije jer u njima je provela (i provodi) znatno vise vremena nego ja…) Karte nabavljen par nedelja pre event ali mi ostalo da mi se vrzmaju ideje i pitanja poput :

Shta je to BLAM! ?

blam-820-x-390-1

Medjutim ovako sulud fenomen od show-a koji se sprda sa najsvetijim tekovinama raznih “izama” (svih vidova/faza kapitalizama, te proizvodno-robno orijentisanih socijalizama) vredi posvetiti i dodatnu paznju! Jedno detaljno uputstvo za proizvodnju BLAM!-a dato pred nastup u Londonskom teatru:

Onda su me zaskocile druge ideje ljudi dogadjaji i obaveze pa sam malo smanjio elan i bavljenje ovim neobicnim hibridom akcionog fizickog teatra umiksovanog sa grotesknim humorom preterivanja u gestikulaciji i mimici kako je to radjeno u slapsticku Priblizio se BFI i usred uobicajen jurnjave i obavljanju akcija po gradu jednog prelepog suncanog dana zateknem sledecu ekipu kako kulira van ofisa u Skadarliji i to u restoranu “Putujuci glumac” !!! Prosto nisam mogao da im ne pridjem i da slikam i kazem da mi je zao shto nemam olovku da ih gadjam 🙂

blam-u-skadarliji

Sutradan sam ih gledao (na drugom danu) nastupa u Pozorishtu na Terazijama, znaci kod mene u kraju vrhunsko ludilo krshenje svih pravila od lepog ponashanja do prkoshenja klasichnom savijanju kichme i ponishtavanje Gravitacije! To veche sam snimio ovaj kratki klip:

Hmmm meni deluje da shef (koji se kasnije ukljuchio u BLAM!) nije bash najbolje shvatio pravila igre i promenio je nivo akcije ali sva sreca inache ne bi usledio kreshendo u kome sve polome i skrshe i okrenu na glavachke TOTALNO SUROVI BESKOMRPOMISNI BLAM NAD BLAMOVIMA!!!  Nindza kornjache !!! Slikao sam par slika ovog pokolja 🙂

i to nije kraj – iako se uz zvuke AC/DC i njihove “Highway to Hell” kao zakljuchka polako oprashtamo od BLAM!a i zadnjih tekovina  skromne (kancelarijske) Civilizacije koja nije dogurala dalje od uspeha poput Korporativnog kanibalizma (veci jede manje) Usput cisto sumnjam da ce nas spasiti Digitalni Nomadi i sav taj Freelance…

Momci http://BlamtheShow.com su zadali Nove Standarde i pustili Poruku a onda se nashlo i par drugih ludjaka spremnih na BLAM! u svojoj kancelariji sa svim pratecim traumama i sindromima koji takav chin nosi 🙂
Stvar ide dalje !

Balkanski World Music za kraj sezone 2016

Standard

Pogledao sam nastup ženskog hora Bugarskog nacionalnog folklornog ansambla “Filip Kutev” u sredu 21 decembar na Kolarcu

filip-kutev-promo

Sta reci letenje kroz mnoge predele glasovne akrobacije na svetskom nivou, po pre pletenosti i slozenosti aranzmana predstavljaju vrh akapela muzike. Osnova je sva na Balkanu sem ako nije izvedena s namerom ka necemo modernijem u pojedinim trenutcima sam cuo i soul (u nekom svom pra-pocetnom obliku, kao i nesto poput gospela na momente…) Evo jedna zvucna ilustracija (hvala Natasa Todorovic) te atmosfere

Jos jedan snimak sa galerije (hvala Dubravka Subara) u kome do izrazaja dolazi glavna solistkinja hora  Neli Andreeva, znatno laganija pesma

Bugarske horove i muziku sam poceo da slusam 1993 kada sam pukim slucajem u PGP u Makedonskoj naleto na smesno jeftine ploce Tri Bulgarka i jos par albuma po regionima
kako je je bila kriza i hiperinflacija kostale su me samo par milijardi dinara, budzashto 🙂 Трио „Българка – Eva Georgieva, Stoyanka Boneva, Yanka Rupkina – nije im trebalo puno da me osvoje lako su upale u moj Muzicki Svemir koji se tih dana stalno proshirivao u svim pravcima…


Kod njih mi se svidelo sto su bile sklone experimentu pored tradicinalnih pesama i aranzmana radile su i neke malo lucidnije stvari, poput prvog songa na B strani koji je u radjen u smeshnom funky tradicional fazonu

Pored ovakvih ludila legendarna je i njihova saradnja sa Kate Bush
Ovakve tendencije kod bugarskih horova nisu retkost, vrlo je zanimljiva i neobicna saradnja izmedju mongolskih muzicara i hora Angelite 

Moja omiljena kolaboracija je izmedju crnog beatbox umetnika Bobby Mcferin i takodje hora Angelite koji bi jako voleo sledeceg da pogledam negde u mom gradu, nadam se uskoro

Mozda ce biti cudno ali pored ovolike ljubavi za Bugarske horove ima razne Balkanske muzike koje ne slusam i nisam neki ljubitelj. Npr u velikoj su expanziji bosanski sevdah umetnici: Divhanna, Amira Medunjanin i jos neki – vrlo malo sam proba da slusam i nisam ukapirao i idem dalje…

Za mene postoji i velika pasija kroz Makedonsku muziku to je “world” muzika na samoj  ivici folka ali mene “radi” pa se nimalo ne stidim da to pustam i slusam u trenucima takvih raspolozenja! Davnih dana (90ih) sa Bit pazara iz Skoplja je donosio kasete ortak Aleksa koji je putova kod rodbine s vremena na vreme u te krajeve… Neki od bisera su bili Valandovski Svadbari i album “Ora za dusata” – Folk koji je zamalo Jazz

Jos jedan makedonski hit za Bit Pazara je King Ferus (Ferus Mustafov) romski muzicar koji je uveo saxofon u folk muziku, odmah pored klarineta Krajnje trash kvalitet ovih izdanja ali sama muzika je neverovatno zarazni folk sa raznim dodatnim elementima. Pogledao sam ga uzivo u Domu Omladine 2002 godine, karte je nabavio Alexa. Dosta lud provod, vecinski romska pubilika i dobra uvrnuta zabava (detalji i galerija slilka http://www.b92.net/galerija/doc/ferus/index.php )

82969085

Jedno novije makedonsko otkrice za mene su Šutka Roma Rap, ekipa koja hip-hopuje na folk nacin sa sve svojim hoodom/krajem koji je najvece divlje naselje na Balkanu o kome postoji odlican dokumentarac Sampionite od Sutka Njih Sh. R. R sam pogledao uzivo u KC Gradu pre neku sezonu (2014 a mozda i 2013 god stao mi mozak trenutno) Odlican ložački video sa belachkom ekipom Puka Kozmetika iz geta koje se zove Skopje 🙂

Jos jednom da premotam na ovu tekucu 2016 godinu kad sam na 5 Festivalu Todo Mundo (jedini iskljucivo okrenut world muzici u mom gradu) pogledao pored ostalih i odlican madjarski tamburaski sastav Söndörgő

todo-mundo-cover-2016-15

Vrlo zanimljiva druzina tri rodjena brata suludi muli-instrumentalisti i njihov rodjak i na bassu prijatelj Odavno sam hteo da slusam lude tamburashe i da odmaknem tu vrstu muzike od Janike Balasha

i za kraj par mojih slika sa njihovog nastupa proletos u Domu Omladine, bili su jako uzbudjeni putuju celim svetom a prvi put su u Srbiji, sviraju na tamburama koje ima izradjuje majstor iz ovih krajeva zaboravih detalje 🙂

Over and out 2016 !