Monthly Archives: March 2015

O citanju i vidjanju uzivo Svetislava Basare…

Standard
Ovo nije klasican post – vec komentar ostavljen kod Pandze na Abraxas blogu http://abraxas365dokumentarci.blogspot.com/2010/11/raspakivanje-svetislav-basara-2010.html

…Negde tokom 90ih srednjih recimo tamo negde oko 1996-98 god (zasigurno pre bombardovanja) sam dvaput isao uzivo da vidim S. Basaru, jer sam se tada podobrano naprzio i to najvise na dve knjige eseja izdate u to neko vreme – “Virutelna Kabala” i “Drvo Istorije” koje su mi extra zgodno utrchale jer sam se bash dosta przio na chitanje postmodernizma, ali od Bodrijara me bolela glava, Basara je tu bio dosta “jasniji” chak i od Pola Virilo-a kog je dosta poskidao u tim svojim esejima, al boze moj…

22712_sbasara-fonet_f

Citao sam i druge Basove radove – De Belo Civili, Famu o Bicilistima, Kinesko pismo… sve sam dosta povoljno kupovao u Dereti – meko-koricene knjige po vrlo narodskim cenama, tipa sad 200-300 dindzi…nabavio sam i neku (ime joj zaboravio)- koja se cita i odpocetka ali i sa kraja – svaka druga strane je stamapana tako – jako zabavna kratka, o nekim slucajevima ljudi koji su odredjeni da stradaju u npr saobracajnoj nesreci – tipa treba da zagine prosechno tog meseca 20 ljudi – rekao CeKa, a oni prezive, slucajno – pa su u nemilosti, jer kao da nisu poslusali CK predikciju/komandu…pa su neshto kao aveti, fantomi… Onda se dosta govori o cudesnosti zdanja SIV-a na NBGD-u koji je kao lavirnit konstrukt koji se siri, niko mu tacno ne zna sve prostorije i realnu velichinu… Evo sad dok pishem sam se izfleshirao za naslov “Fenomeni (Prepis spaljene knjige)”  mada sam ja citao iz neke tvrdokorichene varijante al verovatno je to isto ta bez ukrasnog omota (Izdanje Vesti Užice 1989. Tvrdi povez, format 25 x 16 cm,68 + 68 strana Knjige je s jedne strane štampana
latinicom a sa druge ćirilicom
)

23364143

Sadrzaj: Rozenkrajcova metafizička projekcija, OK KP, Jedna biografija, Pismo iz pakla, Ausgegenen von Sigmund Freud, Falseland…zemlja krivotvoritelja, Uspomene iz nedođije, Proces u vVtikanu, Post scriptum… Elem i tako to sve i onda isho ja – da vidim choveka uzivo, prva situacija je bila u Kulturnom centru Beograda, ona sala gde su sad stalno neke izlozbe, pored BeoIzloga ka Albaniji, bilo je neka godisnjica Edicije “Rec i Misao” pa medju pozvanima i Basara,…e on je ladno pricao manje od 10 min, rekao je da kao mlad nasao na ulici (il u kanti, ne secam se skroz) – knjigu “O Gnevu” Senekinu i da mu ja kako je bio mlad i gnevan, bila i potrebna i korisna i to je to… Zabezek, neki su tupili po pola sata. ma kakvi vise, ako je npr bio Vladeta Jerotic, taj je umeo da opali i po chuku vremena zvake, sa sve nekim babcima koje se loze na njega iz prvog reda, kriminal… Totalno me je zbunio, ali sam se opet uskoro iscimao, ovaj put na njegovu promociju u Rimsku Dvoranu – Biblioteke grada Beograda. Ko velim nije grupno, nego je njegova promocija, jes da ima i neki kriticar al morace da prozbori koju – UFF kako je ispalio, kriticar je ladno utupio i ovo i ono |(a tad jos nisam iscitao knjigu, samo je smarao sa detaljima) i Basara je ova i onaki i onda ovaj iako pisac i autor – ladno je opet sve smestio ma u manje od 15 min, sve onako shturo kratko i zapalio…kao kraj promocije…tapsh tapsh… e tad sam skapirao koji je to freak, pa sam prestao da se cimam da kao uzivo uvatim neku extra dodatnu sustinu – on sta ima da kaze stavi u knjige, ovo ostalo ga smara i to se cak i ove u emisiji vidi, slabo on tu pada u neki zanos od price, nema euforije i topljenja ko sto se vecina uneredi od srece kad im neko ukaze malo paznje…

overandout
December 4, 2010 at 4:18 AM

PS

mali dodatak – ipak sam prekrsio obecanje dato sam sebi ! Isao sam da vidim (tj slusam) Basaru prosle godine 15 aprila 2014 na “5 rodjendan KC Grada u Gradskoj Knjiznici razgovor sa Svetislavom Basarom i Davidom Albaharijem” Nisam hteo da propustim priliku da ova dva ludaka pogledam zajedno u jednoj od najboljih institucija alternativne kulture u BG u zadnjim decenijama http://www.gradbeograd.eu/clanak_program.php?id=930 Guzva ogromna, spika vrlo solidna – jedva sam uspeo da uvatim ovu krzljavu sliku da imam neku kao uspomenu na event 1554431_808724339156285_2734324969297075982_n

“U istom svemiru” – pripovedački postupak William Gibson-a

Standard

U istom svemiru” je pripovedacki postupak William Gibson-a koji se javlja u nekoliko navrata kroz njegov opus. Razmotricemo ga na primeru “Johnny Mnemonic”-a i uz malu pomoć romana Neuromancer. To je kratka zestoka prica u maniru ranog kiber-panka (nema puno veze sa istoimenim filmom koji je sniman po prepravljenom scenariju, stoga na njemu necemo da se zadrzavamo).
thumbs_3354-w-gibson

Nije mi namera da sve prepricavam, ali evo par reci o glavnim likovima : Johnny je kurir koji u glavi cuva podatke i prenosi ih klijentima. On je ljudski hard disk. Zaticemo ga u nevolji jer softver u njegovoj glavi jako “vruc”,  jure ga Jakuze a on pokusava da uzme lovu od narucioca posla mutnog tipa Ralphy-ja. Odlucuje se za primitivni prepad dvocevkom. Prepad zamalo da uspe, ali u kljucnom trenutku pojavljuje se Molly (žena – lutajuca ratnica koju iznajmljuju za teske operacije zastite, spijunaze, kradje) bez ikakvih objasnjenja na Johnny-jevoj je strani. Ona vadi situaciju. Ralphy biva ubiven od strane ninje koga su poslali Jakuze. Molly i Johnny, posto su uz pomoc starog veterana-kiborga razbili sifre i iskopirali podatke iz njegove glave, beze u najcrnji geto koji je formiran u kupolama koje nadvisuju Nocni grad. Ekipa koja zivi (i umire) gore u svodovima zovu se “Low Tech” oni su niskobudzetni i ugraduju sebi psece ocnjake – bave se svercom. Konacni obracun desava se na podu smrti (mestu gde inace razracunavaju svade izmedu zavadenih pripadnika bande) Moli pobeduje ninju. I to je happy end za sve. Johnny i Johnes (stari veteran koji je u filmu tako neprijatno zamenjen delfinom) i Molly postaju partneri i krecu dobro da zaraduju jer Jones moze da procitata pomocu SIPA sistema sve podatke koji su ikad bili u Johnny-ijevoj glavi.

ByZiniiIgAAJJJW.jpg large Eye

Citajuci osecao sam neizvesnost za junake price. Molly iako je zena ima dogradene nokte-seciva u klinikama Chiba city-a (znaci ne oruzje pri ruci – nego u ruci), ona je snalazljiva i izrdzljiva drzi se pod kontrolom kad dodje u opasne situacije. Nisam toliko strahovao za nju, jer mi nije davala povoda. Lik za koga sam se plasio je Johnny. On mi je odmah dao utisak nekog bliskog (mozda je to unutrasnja identifikacija sa gubitnicima), on ne obecava puno, hoce samo da prezivi. Medutim situacija u kojoj se nasao je veca od njegovih sposobnosti. Setimo se samo njegove epizode sa dvocevkom. Iako je kraj srecan (sto me je odusevilo!) ali ostao mi je neki osecaj za njega da je nepopravljivi loser…

Vratimo se sad na pocetnu premisu ovog priloga “u istom svemiru”. Citajuci roman “Neuromancer” bio sam pomalo iznenaden pojavljivanjem Molly i u ovom delu. Da, da to je ista stara Molly, (ajde ne toliko stara) i dalje se bavi istim vojnickim poslom. Glavni junak dela je mladic po imenu Case (zanimljiva igra recima “case” na engleskom znaci “propali slucaj”) i bas prilicno psiho-fizicki podseca na tamo nekog Johnny-ja. Onda sam prestao da se prisecam starih dela W.Gibson-a i navalio na knjigu prepunu ludih dogadaja i jos ludjih likova.
William Gibson
Bio sam potpuno zatecen kad u samom finalu dogadanja pred rasplet same fabule romana negde duboko u vili Starlight  Molly prica Case-u svoje kasnije epiziode koja su joj se desila onih davnih dana kada bila mlada i imala decka po imenu Johnny. Prica koju ona isprica daje potpuno drugaciju perspektivu jer u njoj nestaje srecan kraj te epizode. Jednog dana kada su vec potpuno zaboravili na Jakuze i osvetu oni su poslali novog placenika koji je uspeo da ubije Johnny-ja. Molly krivi sebe i Johnny-ja jer kako kaze: …vreme i lova su ih otupeli, a i Jak-ovi puste duznike da pozive jer tako imaju vise da izgube kad ih naposletku uhvate.
79760512-e987-4fd8-9c8b-774658f2372b
Ovakav nacin pripovedanja daje osecaj ogromne gradske sredine, koja iako je gigantske velicine ima nesto kao trac, put kojima se informacije sire. Ljudi se medusobno poznaju ali ih ne priblizava toplina i ljudskost vec kretanje na ista mesta ili potreba za istim stvarima. Kada neki pojedinac uradi nesto veliko postaje (urbana) legenda. Njegovo ime se pominje i obezbeduje mu kultni status. Ovde pomenute stvari ne vaze samo za Gibson-a i njegov “svemir”, podsecaju i na dogadanja u Beogradu (ili bilo kojem drugom velikom gradu). Po pitanju uverljivosti likova postignuta je vrlo zanimljiva stvar. Svako lice u Gibson-ovim delima ima svoju proslost (u kojoj ima druge poslove, akcije i kombinacije) koja se saopstava u nekoj drugoj epizodi (npr Molly u “Mnemonic”-u ima nadimak Molly Milioni koji se ne spominje u “Neuromancer”-u), na ovaj nacin oni, likovi, sazrevaju i dobijaju na tezini. Dobija se i utisak da u bilo kom trenutku (na bilo kojoj stranici) moze iskrsnuti neko od vec poznatih karaktera. Osecaj kao kad sretnete starog poznanika na nekom cosku. Tako njegovo pisanje koje je brzo dobija i jedan izvestan osecaj slucajnosti kao da junaci stvarno zive svoj zivot i mogu maltene sami da izaberu pojavljivanje u dogadanjima ili razjasnjavanje nekog minulog dogadaja. Bogatstvo ovakvog pisanja je mnogo vece od prostog nastavka gde pratimo dalja dogadanja u vezi jednog (ili vise) junaka. “U istom svemiru” je postupak savremen u SF-u, po rezultatima i efeknosti istog mozemo ga uporediti sa nacinima postmodernistickog pisanja. U kasnijim delima Gibson ne insistira na daljoj razradi ovakvog pripovedanja, mada povremeno susrecemo jos nekog lika u epizodi (lik po imenu Fin) koja nadopunjuje njegovu “licnost”.

prvo  web-mesto gde se ova hmmm analiza pojavila online je E-zine.co.yu tokom 1999 godine
www.e-zine.co.yu - CROP