Monthly Archives: August 2015

Stari mail drugaru – 24 april 1999 godina…

Standard

Brate Oskare !

0,,16781689_401,00
Javljam ti se iz ratom zahvacene Srbije. Odmah da ti kazem da nije onako kako se o tome bilo gde javlja. Situacija je potpuno iracionalna, ali nekako podseca na neki “Trumanov show” (zamolio bih te ako nisi da pogledas ovaj film). I jako je cudno ali meni nije strasno, zivim dosta uobicajenim tempom. Zahavljujuci stresovima licne prirode koje sam ziveo i prezivljavao u zadnjih neznam ni sam 1 ili dve godine (i znatno vise a, tu naravno spada i period koji ti je jako poznat), nekao sam i dalje uspravan.

Konkretno mislim (od stresova) na period oko Nove godine kad sam imao saobracajku, zakucali smo se sa nekim Golficem pri brzini od otprilike 160 u zid neke crkve, negde u okolini Subotice. Nije samo da sam proso neogreban, nego sam u toku iste noci bio hapsen, i proveo sam u pritvoru nekih dan. Tu nisam dobio ni samar. Tada (a u zadnje vreme non stop to potvrdujem) sam shvatio da sam izdrzljiv i prilicno snalazljiv. Bio je to kraj jednog banditskog perioda o tome nekom drugom prilikom to je prica za sebe, mada znas da sam ja u sustini pre boem nego probisvet. O.K idemo dalje.

Uglavnom ovo sto se sada desava ovde nije me nimalo iznenadilo, prosto sam od pocetka 90 imao osecak kao da je gotov jedan eksperiment, a da je tih dana zapoceo neki drugi, pa neki savim treci… Ovih dana nije preterano razlicito sam se potpuno insistira na detaljnosti ludila, promenio se vetar, i sve je onako ubrzano ko neki virus na koji je retko ko ostao imun npr kuga, kolera. Sva sreca te sam pun licnih i persinalnih halucinacija koje sve vreme ispoljavam, rat mi je od 10ak tacaka uglavno negde 4 ili 5 ponekad kada su u toku explozije probije se i do 1 mesta, ali ubrzo nakon zadnje detonacije opadne, nekad namerno biram da sam glup i da nisam u toku izbegavam ozracene (ljude koji su u toku- tj jednom od tokova posto onih dana kada mi se ucxini da treba nesto da saznam gledam RTS pa CNN skapiram da sam po zdravom razumu ja trebao i da izaberem stranu i ideologiju. Medutim meni se to nije desilo.

Toliko i o ratu koji je tu oko mene i uzima maha, ali i dalje (sto znaci veceras u 2 i 45 u  24 aprila), je sve (meni) dovoljno normalno. Proveo sam vece druzeci se sa prijateljima, duvanje, u nocnom busu sam sreo tu u kraju lika (iz kraja), mozda jednog od 2-3  lokalnih ljudi koje stvarno volim da sretnem i malo setnja tu po blokovima. Nacin zivljenja koji povremeno ostavljam i povremeno mu se vracam bruto-neto ali negde vec 10 godina, od srednoskolskih dana. No s druge gledano to je samo jedno od ispoljavanja. Trenutno zbog situacije stojim upauziran na nekim planovima novca i poslova. Zivi vecinom s matorcim, sto znaci parazitiram na njihov racun. Ali sam se okrenu nekom ucenju i radenju stvari koje JA volim. Citam, pisem, prevodim, da pomenem stvari koje znas da volim muzika, film nikad nisam prestao da konzumiram.  Ovo je nekako deo procesa koji sam zamrzao prestajuci da sviram tamo nekih dana krajem srednje skole muziku . To je tad moralo da stane, jer bi u protivnom degenerisalo. Muzici sam se vratio pre dve zime, na kratko ali kad tad planiram da sednem i ozbiljnije poradim na tome. Drago mi je da se tebi to polje otvorilo, lepu si i opremu nabavio. Ono sto si mi poslao onih dana preko starog i dopalo mi se i ne, delovalo mi je kao neke zapocete matrice, ali mislim da je deo odgovornosti i losa oprema, a i tvoja nedefinisanost. Smatrao sam da si mi dao neki tadasnji kostur ali, pretpostavljam da si u meduvremenu istrazio  jos mnoge pravce i pristupe. Ovim zelim i da ti pomenem moju generalnu preorijentaciju muzickog ukusa. Znas me kao velikog kolekcionara kojekakovog metala, hard kora, nojza, u kratko jednog svastojeda. To je u mene otislo dalje. U jednom trenutku sam potpuno premestio fokus slusanja muzike sa zapadnih izvodaca uopste pravaca (doduse nekim delom uha primao sam novonastale goe, transove, neke ambijentale, dejz dram i brejk en bit vec znatno manje, jedan period sam prilicno slusao tzv esid dzez. Vrlo malo zapadnih izvodaca Madonu, jedan period je bio obojen nekim crnackim pevacicama soul-a Maraja Keri, Dezre ali vrlo dozirano par stvari sa albuma itd) da bi se okrenu world music. Iza ove odrednice ne stoji nista odredeno u toku vremena i slusanja sam (a posrecilo mi se te sam manje vise preslusao sve i svasta do neznam ni sam dosta azijske africke, balkanske do eskimske, turkmestanske, gruziske jedan period bugarske, makedonske, stare srpske) definisao sam dva osnovna pravca 1. folklorni iza koga stoji narodsko veselje svadba fiesta zovi kako hoces i neki drugi put ka ritualnoj muzici autenticnih ljudi sveta, ritualno je glupa rec pre je to duhovna muzika. Tu sam zatekao Real World records izdavacku kucu Pitera Gebrijela na kojoj u zapadnim studijima sa sve kompjuterskom opremom ti tamo neki Nusrat Fateh Ali Kan dode iz Pakistana i snimi lepo kulturno sa sve efektima i post produkcijom album njegove muzike koja ima i osnovu i podlogu i svrhu. Odusevilo me je otvorenost ti nekih Dzibutanaca, indijaca da uzmu pa da urade i neku zajednicku muziku sa kvalitetnim zapadnim muzicarim otvorenih ideja i pogleda. Prisecam se kasete koji sam ti onomad snimio, ona u sustini objasnjava tu neku sintezu jer s jedne strane je Ravi Sankar sa svojom Indijom i violinom i tim nacinom izrazavanja a s druge Dzon Meklafin sa gitarom i zapadnim stilom zivljenja i misljenja. Pa Ona Nusrat i par njegovi cobana iz Paskistana, i Majkl Bruk sa svojim ortacima u njegov studiju. Ludilo. Moras mi kad tad reci kako ti se dopala ta kaseta.

Elem u okviri muzike sada narocito sada slusam svasta, CD sa pravoslavnim pojanjem smeni mi CD sa nekim modernim hip-hop MC i DJ-om, pa pusti neke sitare iz duboke Indije, planirao sam da nabavim pozajmim ukradem Fat Boy Slim-a. Do dalneg odlazem bavlenjem muzikom, treba da nabavim muzicku karticu. To je  vec  duze vreme u statusu cekica, on hold.

Nova stvar kojoj sam u zadnjih par meseci posvecen je astologija. Ona mi je negde dosla posle zapadanja u totalnu simboliku poezije. Treba mi je nesto kao sistem u kome mogu da na osnovu kodiranog izraza da razmatram sebe i egzistenciju. Put do poezije je dug i pocinje otprilike negde kada se ugasilo intersovanje za etnologiju (neznam da l sam ti pomenuo da sam napustio studiranje na Filozofskom fakultetu), tada sam otkrio mnogo vecu zdravost (i veliku povezanost filozofije, etnologije, antropologije, psiholgije  sa filologijom, lingvistikom sa generalno jezikom i pisanjem. Jedan kratki pogled ili ti size : na Filozof. Fak. U Beogradu mada sumnjam da je razlicito bilo gde u svetu bar zapadnom delu dobijavsi znanje tzv Etnologije bivas dozirano upucen i u socijologiju jer sta je  drugo Antropologija nego posmatranje pojedinca, mase i njihovih medu odnosa, filozofija po mom skromnom misljenju ne moze da se poducava, a ono sto na ovakvim mestima zovu takvim imenom je neka nagomilana istorija podataka, istorija umetnost je mozda najdebilnija disciplina na F. F. Neki odreden broj ljudi se obucava da bude enciklopedija, ljubazni katalog nekih starina koje recituju, prepoznaju klasifikuju. Arheolgija je mozda jedino konkretno a ne apstrakno tamo, mada i to su sve same pretpostavke cim izades i rusevine koju si pronasao.

Uglavnom kada sam shvatio da ne mogu da tolerisem da me uce da je covek nastao majmuna, okrenuo sam se i otisao. Naucio sam par korisnih stvari i razbio famu visokog obrazovanja nasao sam sebe kako napustam citanje prepamentih knjiga od raznih naucnika i okrenuo se mitologiji, religiji i kroz literaturu usput sam krenu da prevodim i nekako mi se osladila fonetika lingvistika a kao potpuno specificno polje mi se ukazala poezija, upoznavsi jednog pravog istinskog pesanika otkrio sam svoj novi izraz koga sam gladan od dana napustanja zadnje ljudske probe neznam kod Save Svinjara pre 6-7 god. U zadnji dve i nesto godine sam bas dosta vremena i snage utrosio na pisanje citanje. Smatram je najcudnim ljudskim dostignucem. Prava umetnost dimenzija, tako licna a opet opsta, svacija. Nema pravila, nema skola poezije ili neke dogme koju postuje. Jedna od retkih stvari koja valja u Srbiji je njena poezija, otkrio sam jednu kolicinu ljudi koje sam citajuci ih razumeo vise samog sebe i stanja koja zivim. Poezije drugih naroda slabije i citam zbog ne poznavanja jezika a najvrednije je citati je u originalu, polako i stidljivo radim na tome. Elem prilozi cu ti par radova na ovu temu negde u pismu. Napisao sam ih poprilicno za ovo vreme  bar stotinjak komada, ali sam ih dosta i odbacio. Nosim se mislju da je vreme za neku zbirku, neki presek. Pa ona opet iz pocetka, jos novlje i jos bolje.

U jednom trenutku sam pisuci i pisuci, a pisalo se i nekih dnevnika, prevoda, misli, itd resio da nadjem neku novu formu i izrazavanje odvedem u neku drugu stranu, tada sam postao neka vrsta novinara- kriticara. Za neki internet casopsis sam uredivao SF i horor rubliku nekih par meseci. Otkrio sam da je to pravi posao za mene, bez radnog vremena kancelarije, obaveznih kafenisanja (ili jos gorih varijanti lokanja piva) mada u sustini mogu da radim i fabrici. Doduse ne kao nasi stari 30 godina do penzije, jer jedna od stvari koje sam naucio da nepravim nikakvu sigurnost i osiguranje, neznam nekakvu tekovinu NOB-a jer ko zna sta ce se sutra postovati i traziti. A i put moze da te nanese u cudna mesta i ljude. Moze covek i svasta o sebi da otkrije u novim situacijama.

Ovde mi pada nesto napamet sto jos nisam pomenuo SPORT i rekreacija. To nikada nisam osetio kod sebe taj vid zabave, od detinjstva sedelo se po gajbama, speed metal, probe,  ljepak alkohol, pa duvanje, ribe i jos hiljadu fazona ali nikad me niko nije od 5 ili 4 razredao osnovne skole nije pozva da igram fudbal, jer jednostavno nisam imao takav tip coveka u okruzenju (bar u onom kojeg sam sam birao, naime igrao sam ja fudbal u srednoj skoli ali da me razredni ne upise neopravdani, i to sa sve neki kretenima koji treniraju fudbal ili vaterpolo; secas se vec profila ljudi iz srednje skole)

Tek u 22, 23 sam skapirao igrajuci s normalnim ekipama uceci polako  koje je to zezanje, posle sam naucio i da igram odbojku, nabavio sam neki mont bajk, trebao bih ovi dana da uzmem neke rolere. To je meni sve bilo ranije daleko. Bazen i sauna su mi bili otkrice ali dok neko nije uvatio za rukav i odveo sam se nebi toga setio nikad. A ne da mi godi nego ne mogu da ti opisem. Postoji jedan deo mene koji bas tako u nekoj disciplini na otvorenom prazni sebe mnogo uspesnije nego ranije kada sam ga kanalisao kroz gudru ili neku filozofiju, cak i kroz medije ili umetnost. Ni najprijatnije resenje sex nije mi ponudilo toliko pravo resenje za tu nagomilanu fizicku energiju.