Monthly Archives: June 2015

Clive Barker – umetnik uzasa…

Standard

clivebarker-620x400

Roden je u Liverpoolu 1952 godine. Pocetci njegovog stvaralastva su u pozoristu, u Londonu gde osniva pozorisnu trupu. Pise, rezira (pa cak i glumi, ali ubrzo se povlaci sa ovog zadatka jer samokriticno uvida da nema dara). Izvodi nekoliko svojih predstava : “Frankenstein in Love”, “History of the Devil”. Barkerovo pozoriste je minimalisticno i moderno ali je kroz njega protkana klasicna dramska radnja, iako zanimljivo i kvalitetno sve u svemu tih dana njegova umetnost nije isplativa. No njegov duh ne pada , on pocinje da pise kratke horor price, za uzak krug prijatelja. Kasnije (1984) ih objavlju pod imenom “ The Books of Blood” u nastavcima i postaje svetski poznat autor horora.
barker knjiga krvi 1-3

Sta je toliko bombasticno u Knjigama Krvi ?

Price koje se deavaju na stranicama te knjige su na prvi pogled nasilne, jos bolja rec je brutalne, krvi ima preko kolena, Smrt nije epizodna uloga, naprotiv. U pocetku mi se cinilo da ovaj momak preteruje, a onda sam se navikao na njegov stil. Osecaj koji Barker pruza realan na taj nacin kao kad se zadesite u velikoj saobracajnoj buci. U pocetku se cini da je buka neizdrziva, gluvi ste, no vremenom se naviknete. Ohladen i zadubljen u dalje citanje, osetio sam da je njegov uzas razlozan. Ustuknu sam pred tolikom otvorenoscu, ako treba nesto (dobro ili lose) da se desi u Barker-ovoj prici videce se sve. Do gole koze, cak i ispod nje.

Nije samo to veliko u Knjigama Krvi, ima tu neke srcanosti i vere u to sto se pise. Ni na jednom mestu Barkeru ne drhti ruka.Iz svake licnosti progovaraju definisani stavovi, predrasude, ideali. Tu je susret sa mnogo razlicitih obrazaca zivljenja. Ima tu ljudi (i zena) iz potpunih vukojebina, te iz velegrada, uspesnih, propalih, plementih (doduse retko), crnaca, belaca. Iz toga se vidi koliko je autor, iako mlad po godinama, veoma prozivljena (i izivljena) licnost, oseca se analiticnost za osecanje a, i za ljude. Takode se vide uticaji obrazovanja, putovanja, informisanost. No, to se sto se mene tice i ocekuje od modernog umetnika – multimedijalnost i miltikulturalnost.
tumblr_m4kak86dAo1qfkt5qo1_500
Ono sto je stvarno fascinantno u Knjigama Krvi je ta slozenost i razum, nacin funkcionisanja i ustrojstva Zla, Demona ili ponekad Pakla, kod Barkera. Zapis je kodiran moderno i drevno u isto vreme. Nekada kao da ne pise fikciju vec samo javlja stanje stvari sa mesta koje mnogi zaobilaze u sebi. Barker ide duboko u podrum (podsvest) svoga bica, odakle izlazi puno toga. U razgolicenosti na svetlu dana oblici koji opstaju u mraku, izgledaju ponekad groteskno. Tada na pozornicu stupa iluzija kao meda izmedu svetova. Ona svedoci o ogranicenju, laznosti naseg i drugog sveta, nesavrsenost zivljenja. Uvek nekom nesto fali. Nekad su to cudovista koja traze, otimaju, zahtevaju nazad. Ponekad ljudi. U igri su moci, vlast, srce. Za Barkera se ne moze reci na cijoj strani, on samo pripoveda, a ishod ponekad bude u korist cudovista, a nekad ljudi. A nekad su monstrumi ljudi, i obrnuto.

445x247xnightbreed-david-cronenberg-445x247.jpg.pagespeed.ic.Ullc7hOFyy

U “Cabal”-u (1988) cudovista su ta koja su ugrozena od coveka. Prikazan je Midian, mesto gde postoji poslednje utociste za progonjene. Nocni soj u svom rezervatu, ceo spektar deformisanosti (ili formiranosti po drugim obrascima) u punom koloru. Tada Barker dopusta relativnosti (izmedu dobra i zla) da se poigra na najneocekivanijim mestima, glavni junak Aron Bun prolazi pun krug ljubavi i mrznje i pred ljudima, kao i pred Nocnim sojem. Posle svog ludila, usput biva ubijen (od strane vecih krvozdernika), prolazi kroz ispit svoje ljubavi sa devojkom Bobby, dovrsava odnos sa najvecim cudovistem u filmu svojim psihijatrom, i postaje voda soja.

Format ove price je roman, gde Clive briljira, svaki lik je svrhovit, razrada junaka je jaka, likovi su visestrani i duboki, iznenadenja su prisutna, prica je puna obrta i kraj ima pravi kresendo. 1990 Barker po knjizi snima film imenom “Nightbreed”. Ukupna atmosfera celuloidne verzije u potpunosti prenosi knjigu. Kao retko koji reziser Barker u svi svojim filmovima potpuno vlada dramaturgijom i u prostoru kadra nema lutanja. Scenografija, lokacije, kostimi, efekti sve obogacuje njegov izraz. Dramaturgija se povezuje sa Clive-ovim vizulnim delom, on svoje junake crta a, onda ih zgusnjava za filmsko platno. Iz spektra filmskih Barkerovih junaka izdvojio bih Pinhead-a, glavnog emisara Pakla u “Hellraiser”-u (1987) Njegova patnja prikazana je u obliku bodypiercing-a kakav jos niste videli. Od novijh filmskih dela 1995 izvanredno rezira “Lord of Illusion”, po prici iz “Books of Blood”.

Kao i obicno rezije drugih autora po njegovim predlozcima su tanke, pomenucu “Candymena” i njegov nastavak ”Farewell to the Flesh” deluju neuhranjeno i slabo, ima tu dosta propust i popustanja od tezine originalne ideje. “Hellbound: Hellraiser II” i nije toliko crn, koliko “Hell on Eatrh” gde se cela tema, etika i estetika dovodi do klonirane blutavosti serijskog proizvoda.
UTKANI-SVET-Klajv-Barker_slika_XL_5603345

Pored punokrvnog horora, Barker pise i jednu malo drugaciju zanrovsku formu, koji bih otprilike mogli smestiti u bajkovite predele fantastike sa ponekim vrednostima horora. Takvo je delo “Weaveworld” gde je ostatak jednog sveta utkan u cilim, nebi li bio skriven od ljudi, i sacuvan od progonitelja. Glavni junaci su stanovnici Fuge, kukavice (ljudi), otpadnik iz Fuge Imakolata, i Bic ili zaboravljeni Uriel; svi oni dolaze iz svojih dimenzija. Doticanje drugog sveta ih izmenjuje, njihov put traje u neprestanom uzbudljivom temu kroz 500 stranica ovog romana. Od slicne velicine i forme je “ The Great and Secret Show”koji je samo segment vece celine. Kroz oba romana prolaze desetine likova u stotinama situacija u paralelnim vremenima, sve je tako Barker- ovski sveze i originalno. Cak i kad se ponavlja, ili kad citira klasike on to pakuje svojim osobenim stilom, spaja nemoguce savove koji tvore njegov narativni milje. U njegovim vecim delim postoji specifican sloj nebitnih likova, na usputnim postajama, koji su ponekad i opis atmosfere nekog mesta, nelogicnost nekog dogadaja.Oni koji ostaju tu gde su jer nisu kljucni za ishodiste romana. Njegov pristup je “on the road”, sa mnogo malih scena unutar dogadaja.Velike celine sa masom detalja, price unutar price, Clive-ov svemir.
images

Pomenuo bih jos jednu stranu stvaralacke licnost Clive Barker-a.On crta stripove i ilustracije (opremio je svoju bajku za decu “The Thief of Always” sa 27 ilustracija, po njoj je snimljen i animirani film).

ovaj portret je radjen 1999 godine i prvobitno je objavljen na http://www.e-zine.co.yu stranicama
www-e-zine-co-yu-crop

Pisana Umetnost (ili umetnost pisanja) Dorothea Brande – “Becoming a writer”

Standard

Ovaj prevod (tj deo prevoda prirucnika Dorote Brande) sam odradio 2000 a objavio na Skroz-u 2001 god
Glavni krivac za je Maki (aka Skunk Burner fala matori!) koji se tih dana vratio iz Cikaga i doneo knjigu i to ovu ediciju…
inv_mak29780874771640

Knjiga je zapravo prirucnik prvi put objavljen 1934 godine, na temu pisanje kao kreativni proces. Autorka je drzala casove dugi niz godina. Ova knjiga je plod njenog kombinovanog iskustva i kao spisateljice i uciteljice-predavaca.

Postoje cetiri osnovne teskoce prilikom pisanja:

    1. je uopste samo pisanje – ova prepreka nalazi se ispred samog pisanja, de{ava se unapred. Uspesno pisanje je mit, ceka se munja s neba, neko bozije prividjenje pa onda navodno pisac seda i pise stotine stranica a ne ulaze tezak i mukotrpan rad. Prilikom prevazilazenja ove prepreke problemi (jos uvek) nisu tehnika i struktura pisanja.
    1. Autor jedne (te iste) knjige – desi se da se pisac isprazni u kratkom roku i nema vise silu kojom je pisao. Sva fikcija je (bar delom) autobiografska ima srecnih autora koji nastavljaju da daju oblik, ponovo kombinuju i pospoljavaju predmet svog iskustva i vidjenja.
    1. Pisac s vremena na vreme – oni koji pate od ovih perioda tisine kada im se ne javlja ni jedna ideja ni recenica nemaju problem tehnickih gresaka, pa se njenim ucenjem ne mogu ni popraviti. Treba se zavuci u koren problema i sagledati kocnicu. Ona je cesto proizvod ideala perfekcije, ponekad je dodir tastine koja ne moze da rizikuje mogucnost da bude odbijen. Medjutim takodje nedozvoljava preduzimanje bilo kakvog koraka ako nije siguran u to prihvatanje i odobravanje.
  1. Neujednaceni stvaralac – ova nevolja ima u sebi tehnicku stranu. Predstavlja nemogucnost brige nad odvijanjem price. Oni kojima se ovo desi mogu se pomoci ucenjem razlicitih formi po kojima se price prave, tj. trikove zanata. Mada i ovaj problem (poput 1.) moze da dodje u pitanje pre nego sto je forma price u pitanju. Autor moze da ima manjak poverenja u sebe da bi se dobro izrazio, da bude neiskusan da predstavi kako bi se ponasali njegovi likovi u stvarnosti ili stidljiv da pise puno i emotivno. Svako mora da nauci svoj filing za pisanje da se pusti u pricanju price jer, problemi nisu toliko u tehnickom znanju ono se stice radom.

Kakvi su pisci ?

Kultivisanje temperamenta znaci smiriti strasti stati s ekcesima i boemski biti zavistan od raspolozenja. Za umetnike se veruje da su oni slobodniji od pravila zivota od drugih ljudi, mogu da ignorisu svaki moralni zakon koji im se ne svidja.

Pravi i lazni umetnici slika koja prikazuje umetnika vidjenog kao mutantni spoj s jedne strane sujetnog derista, a s druge kao namucenog pacenika; te kao vdj|enu licnost s medija i ulice mit su u nasem nasledju.

Ranija i znatno zdravija ideja govori da je to covek sa mnogo strana, prilagodljiv, osetljive prirode, saosecajan. Po pitanju rada studiozan. Slobodan i univerzalan u svom ukusu manje u milosti ideja guzve.Spontan, nevinog oka – neobojen predrasudama, u mogucnosti da odgovori brzo i sveze novim scenama a. takodje da bude i starim ispocetka inspirisan. On vidi necije karakterne crte onakvim kakve su toj osobi date bez rasporedjivanja u prasnjave kategorije po pretincima. Pravi pisac oseca situacije istog casa, reci poput – isprazno ne znace mu nista. Uvek vidi korespodenciju (uzrocno-posledicnu vezu) svega u zivotu.

Dve strane pisca – pored umetnika (artiste) u samom bicu postoji i majstor, zanatlija koji je pre kriticar nego stvaralac. On mora da radi kroz emocionalnu stranu inace to nije umetnost. Oba elementa treba da su prisutna. Prvi zadatak jednog pisca je dovodjenje u ravnotezu ove dvojakosti i to kombinovanjem i udruzivanjem aspekata u jedan integrisan karakter. Korak prema ovom rezultatu jeste podela ili rascep i odvojeno razmatranje (primecivanje) i trening. Strana zanatlije je zrela-odrasla, ona je ta koja razlikuje i zapaza, umerena u misljenju, pravicna i prikladna.

Podvojena licnost, ali ne psihopata za obicnog coveka strasno je da bude udvojen. A za pisca tu je svakodnevni “on” koji hoda ulicom i “genije” (pod-licnost ili sposobnost) koja leti medju oblacima. Alter ego , drugi visi JA iskrsava postankom svesnosti nad celim procesom stvaranja.

Svakodnevnica dualne licnosti svako je imao iskustvo poigravanja sa odlukom u nekoj opasnosti. Kasnije mu je izgledala cudesno to iskustvo kada posle dugog napora koji mrvi, kada zamor cini da pada pojavljuje novi karakter, nova snaga. Poput feniksa iz iscrpljenog tela/uma posao koji bio kolebljiv pocinje da buja. Ovo je iskustvo drugog vetra (poleta). Postoji nesto nejasno ali srodno koje spoznaje, iskustvo donosenja odluka i resenja problema dok smo (uobicajeni mi) spavali. Nalazimo da je odluka dobra – ispravna solucija. Svakodnevna cuda formiraju relaciju sa genijem (unutar sebe) . U ovakvim momentima svesni i nesvesni deo uma rade zajedno i doprinose maksimumu efekata rada. Podrzavaju se, ojacavaju i nadopunjuju i za rezultat imamo akciju koja dolazi iz pune integrisane osobe koja ima punomocje nepodeljenog uma. Genije je covek koji cesto i uspesno ucestvuje u dogadjaju, ali jos i kreira dodatno ostavljajuci zapis o tom momentu na papiru. Ovo stanje on sam pravi (kao nuzdu) te u njemu ucestvuje, voljan je da ovo podstakne i izvede za razliku od inertnijih i manje hrabrih ljudi.

Mnogo me je obradovalo kad sam par godina zapazio da je izdavac Babun odradio pun prevod na srpski ove fantasticne autorke i prirucnika
http://www.babun.net/prakticne-knjige/kreativno-pisanje-dorotea-brend.html

logo-babun

86e8e67edae9219d12d438efd5f5a939_XL

  • Prevodilac: Goran Bojić
  • Godina izdanja: 2007
  • Format: 14 x 20 cm
  • Povez: Broširani
  • Broj strana: 128
  • ISBN broj: 86-83737-38-1

Zapanjujuće je što je knjiga Doroteje Brend „Kreativno pisanje“ uopšte nestala iz prodaje, a sreća je što se danas vratila u središte pažnje koje zaslužuje. Osnovni problemi pisca, bilo da je mlad ili star, bilo da tek počinje ili da je već mnogo objavio, nisu danas drugačiji nego što su bili 1934, kada je delo „Kreativno pisanje“ prvi put objavljeno.

Ono se ne suočava sa problemom „tehnike pisanja književnih dela“ – osnovnom temom svih kurseva kreativnog pisanja – a pošto se na njima osnovni problemi nikad ne spominju, gotovo svi kursevi kreativnog pisanja su za većinu ljudi u većini slučajeva promašaj. Osnovni problemi pisca su problemi ličnosti: ne mogu da počnu da pišu, ili dobro započnu priču, a onda se obeshrabre, ili povremeno dobro pišu, a ostatak vremena loše, ili pišu briljantno, ali posle jedne izvrsne priče ili romana ne mogu više da pišu, ili sjajno pišu dok traje kurs kreativnog pisanja, ali kad se okonča, ne mogu da nastave. Osnovni problemi su, drugim rečima, problemi pouzdanja, poštovanja prema sebi, slobode – to jest piščevog duha-genija često drže u zatočeništvu razne sablasti nesvesnog. (Iz predgovora)

Prenecu i stranicu na kojoj ima detalja o samoj autorki
http://www.babun.net/o-autorima/dorotea-brend.html
c79015a227b446e15f181d145a9ed4a7_XL
Dorotea Brend (1893-1948), rođena  kao najmlađe od petoro dece u porodici, bila je ugledna spisateljica i urednica u Nju Jorku. Rođena je u Čikagu a pohađala je Čikaški univerzitet, zatim Luisov univerzitet u Čikagu i najposle Mičigenski univerzitet. Radila je prvo kao novinski izveštač u Čikagu, a potom kao menadžer u magazinu “Ameriken Merkjuri”. Tih godina Brendova je takođe vodila dopisnu školu za neafirmisane pisce i držala predavanja širom Amerike. 1916. godine udala se za čikaškog reportera Herberta Brenda koji se kasnije afirmisao kao urednik. Razvela se od njega 1930. godine.

Njena knjiga “Kreativno pisanje”, objavljena 1934. godine, još uvek se izdaje. Knjiga je neprevaziđeni priručnik za otpočinjanje i održavanje spisateljske karijere. Međutim, njena najuspešnija knjiga je “Probudi se i živi”, objavljena 1936. godine, koja je prodata u preko dva i po miliona primeraka. Na osnovu te knjige produkcijska kuća “Tventit senčeri foks” je napravila 1937. godine veoma popularan mjuzikl. Dok je radila kao urednik “Američke revije” 1936. godine, udala se za vlasnika i urednika tog žurnala Sjuarda Kolinsa (Seward Collins). Kolins je bio poznata literarna figura u Njujorku i glasnogovornik američke verzije fašizma, o kojoj je pisao u svojoj Američkoj reviji. Dorotea Brend umrla je u Nju Hempširu 1948. godine.