Paul Verhoeven i njegov SF opus

Standard

Paul Verhoeven je stvaralac koji se ne bavi samo SF filmovima, u njegovom opusu nalazi se za sada samo tri takva ostvarenja, ali svako od njih je ostvarilo poprilicno talasanje u samom zanru.
paul-verhoeven

“Robocap” je snimljen 1987 godine to je u osnovi policijski film koji u koji se desava u bliskoj buducnosti u Detroitu. Poginuli policajac biva prikacen na mehanicko telo, i od njega se uz pomoc nauke i tehnologije pravi kiborg cija je svrha zavodenje reda. Poput nekog frankenstajnovskog cudovista i Robocap (igra ga Piter Weller) ima svoje kosmare. Progone ga secanja (i osecanja) na porodicu koju je imao, kao i na ubicu (njegovog tela). Ziv je i funkcionalan i njegov policijski instikt i vestina. Njegova partnerka (pre smrti) prepoznaje nesto poznato unutar celicnog odela, ali ovo je jedini odnos u filmu koji mi je nejasan i cinim se da plitak. “Robocap” se ne da prepricati jer funkcionise na nekoliko nivoa, ali relacije pojedinac-drustvo, ili jednostavna, a efikasna podela vecine junaka filma na pozitivne i negativne su ono sto je izvuceno iz prasine starih SF klise ali kod Verhoevena je to sve obogaceno jednim zdravim nasiljem koje je i strasno, ali i groteskno, potpuno prezrivim stavom prema medijima (sto me necudi znajuci da je Paul koji je poreklom iz Holandije u Americi otkriva potpunu izlaziranost slika (mediji, TV) i prilika (dnevni zivot) pa o tome i prica alegoricno kroz svoje filmove).U ovom filmu covek je stavljen u poziciju da zavisi od velikih korporacija koje su vece od zivota, izdizu se iznad dobra i zla, vazan im je samo novac.

paul-verhoeven5

Nesto u ovom filmu ima svoju magicnost, jer pored Supermana i Batmana (iz A lige americkog pseudo-mitolskog panteona) roden je jos jedan super-heroj – Robokap. Da bi zaziveo snimljeno je nekoliko nastavaka, svaki sve losiji. Uradena je i animirana serija.

“Total Recall” snimljen je 1990 godine. Prica je smestena na Mars u 21. Vek. Uradena je po kratkoj prici Philip K. Dick-a. Ovoj jedini film koji po mom misljenju prenosi pravu dikovsku atmosferu (Blade Runner je nekako mnogo omeksan za tu nesigurnost tako tipicnu u njegovim romanima, ali nije uopste los film, mozda je malo previse lirski nastrojen). Glavni junak je Doug Quaid (izvanredno ga tumaci Schwarcenegger)koji sve vreme nije bas siguran sta se desava. Sta je istinito a sta nije. On je heroj ali nema stvari pod kontrolom, tokom filma on gresi nekoliko puta, naseda na zamku odvodi neprijatelja (ili bivse prijatelje zavisno od percepcije) tacno do neuhvatljivog vode pobune na Marsu. U ovom filmu moze se reci da postoji stvarno i stvarnije. Bas kao i u najboljim Dick-ovim delima – realnost unutar halucinacija, ili obrnuto halucinacije unutar stvarnosti. Gledajuci film osecate se kao da se otvaraju babuske. Nabolji od takvih momenata meni je kada Quiad-u vec u debelo odmaklom filmu, u sobu ulaze zena sa doktorom i obovestavaju da je on jos uvek na Zemlji. I to zarobljen unutar masine u agenciji koja nudi uslugu virtualnog putovanja sa izabranom patrnerkom (crnka, plavusa, smedokosa izbor je vas!), od kog se osecate kao da ste stvarno bili na izabranoj destinacij i radili ono sto se nalazi u scenariju (masine koja vam pere mozak po vasem izboru). Quiad ima snove o Marsu, tako da kada stvarno odlazi u pomenutu agenciju (sam pocetak filma), nastaje mali problem prilikom sudar stvarnog sa virtualnim u njegovim secanjima, od tog trenutka sve se menja on postaje samom sebi nepoznat, dolazi kuci rodena zena pokusava da ga ubije, progone ga neciji placenici, nailazi na poruku koju je ostavio sam sebi sa priborom koji ce ga prosvercovati na Mars, pozivnicu za bar u kome ga svi poznaju i imaju neko secanje na njega, a on je jako izgubljen u svim tim dogadajima koji su poput sna. Upravo u tom trenutku pojavlju je se Lori Quiad (Sharon Stone) i doktor koji ga ubeduju da je u velikoj opasnosti ako nastavi dalje sa zapocetom avanturom u kojoj je, i da to nije stvarno. Treba samo da proguta pilulu i sve ce biti u redu. Scena je perfektna : umiljata zenica stoji i klima glavom trepce okicama, doca je profesionalan i argumentovan ko pravi, ali jedna kap znoja cini svoje.
paul-verhoeven2
Ono sto me je posebno odusevilo u ovom filmu su zenske uloge Sharon Stone i Rachel Ticotin. Njihova glumacka razrada je izvanredna. Sirina i raspon misljenja i osecanja koje pruzaju su ogromne. Kasnije gledajuci “Basic Instict” i “Show Girls” sam ukapirao da je za to kriv i Verhoeven. On prosto zna i oseca zensku psihu, princip funkcionisanja zenske seksualnosti. Kada od glumice nesto trazi zna sta je to .

Treci po redu film je “Starship Troopers” novijeg je datuma u Beogradu je prikazivan proleca ’98. Snimljen je po klasicnom delu autora SF-a Roberta Hajnlhajna Film nije imao nista bitnijeg uspeha i kod nas i u svetu. Potpuno neopravdano
paul-verhoeven9

ali ja mislim da pazljivijim gledaocima (i citaocima) SF-a moze da ostane znatno trajnije u memoriji od nebuloznih kataklizmi poput “Armagedon”-a ili “Deep Impact”-a, svakako je majstorija i efekata i samog zanra za razliku filmova novije produkcije koji funkcionisu na principu video spota. Da pomenem i s-hit od pre neku godinu “Independence Day” kao potpuno skrnavljenje SF i pravljenje filma za sto sire narodne mase bez ikakvog udubljivanja u sam zanr.

Verhoeven u ovom filmu prati trendove devedestitih sveze kao retko ko u ovom trenutku (pomenuo bih ovde Wes Craven-a koji je slican poduhvat u radio u svojim “Scream” i “Scream 2”). On je covek koji neprestano prati medije i nijhova dostignuca u obliku serija poput “Beverly Hills” i stotine slicnih klonova, stoga me ne cudi kada prvih sat vremena njegovog filma zauzima jedna limunada po principu takvih beskonacnih serijala u kojem je radnja bazirana na nekoliko glavnih likova, potpuno obicnih mladica i devojaka sa skroz obicnim tinejderskim problemima : ljubav, ocene, zabave, problemi sa roditeljima itd. Tu su i one klasicne scene po hodnicima, dvoristima skole i slicno gde svako nosi svoje udzbenike ili skripte u ruci, i krecu se medu guzvom drugih isto tako obicnim studentima i mi prosto osecamo da je njihova prica jedna od mnogih.

Da li je to slucajno sto nas Verhoeven uvodi u svoj SF film putem takvih bljuvotina ? Nije. Film govori o ratu izmedu ljudi i insekata, mi pratimo brucose jednog univerziteta u Rio de Janeriu (koji nimalo ne lici na Brazil, svi su amerikanizovani, studenti i junaci filma izgledju onako lepi i svezi bas kao Brendon, Brenda, Dilon ili bilo koji lik iz bilo koje serije slicnog tipa). Taj sukob pratimo za sad putem nekog cudnog medija (hibrid izmedu TV i Internet-a). Oni stoje pred odlukom. Glavni junaci su PAR i to ljubavni momak i devojka, njihov drugar genije i ljubomorna devojka koja bi rado bila u vezi sa vec zauzetim momkom. Razred se rastaje jer njegova devojka odlazi u avijaciju, genije u vojnu inteligenciju, a momak u pesadiju (jer je slab dak), za njim dolazi zaljubljena a odbacena (iako nije los dak sama trazi premestaj u njegovu jedinicu).
paul-verhoeven5

Oni su na obuci (ovaj segment film je “Full Metal Jacket”), on je u kontaktu sa starom ribom, izbegava nabacivanja zaljubljene, ona (njegova devojka) jos uvek ga voli ali tu je jedan naocit kapetan u vazduhoplovstvu itd.

Prava sapunica se odrzava, ali film polako gazi ljigavosti serija koje pomenuh i mi smo usred rata prsa u prsa (doduse oni i nemaju prsa) sa groznim insektima. Ovaj deo filma je “Platoon” nonstop ima mrtvih,borba sve sakati na nekom nivou, insekti su brojni i brzi, ima ih malih i velikih, potpuni uzas. Nacin na koji ratuju insekti prikazan je tako poznato i jednostavno. Oni su sa nase tacke gledista bezumna sila koja sakati i ubija (na pocetku). U toku filma pojavljuje se vrsta koja sisa ljudima mozak i proucava nas, dolaze leteci insekti, krupni koji bljuju ektoplazmaticnu tecnost na nasu avijaciju itd.I nasi junaci nisu vise zutokljunci, postali su dzombe

Verhoeven je pametno postupio kada prikazuje vecinom pesadijske bitke sa rucnim naoruzanjem. Mislim da smo suvise navikli na aliene sa razvijenim tehnologijama, laserima, letelicam na neke pogone i sta ti ga znam. Smatram da je bilo potrebno pojednostavljenje.

U filmu se ne pojavljuju poznate mlade glumacke zvezde, u epizodnim ulogama tu su SF veterani : Michael Ironside i Clancy Brown, jer je Paul odlucio da snimi film bez raznih Brad Pitt ili Tom Cruise imena. Vrlo pohvalno kada se masa reditelja bukvalno vadi na poznata i popularna glumacka imena u svojim projektima. Paul je isao na pricu i fabulu, a ne na marketing sto je redak primer danas u americkom filmu.

Ovu recenziju sam obavio tokom 1999 godine na http://www.e-zine.co.yu gde sam bio urednik rublike I-racia koja se bavila SF i Horrorom na filmu i knjizevnosti
www.e-zine.co.yu - CROP

About ivanmilke

Multimedia/Transmedia Fungi, Nature, Mountaineering, Traveling... Few Good Movies: Zivot i Smrt Porno Bande, The Truman Show, Cidade de Deus, El día de la Bestia, Le locataire, All That Jazz, Amarcord, Carlston za Ognjenku, Angst, Dodesukaden, Eyes Wide Shut, The Idiots, Beogradski Fantom, Paranoia 1.0, Outsider, L'Appartement, Eraserhead, Cat People, Brazil, Zivi i Mrtvi,Waydowntown, Once Were Warriors, They Live, Sejtanov Ratnik, Being John Malkovich Die Blechtrommel, Eternal Sunshine of the Spotless Mind, El Laberinto del Fauno, Naked Lunch, Streets of Fire, Vals Im Bashir,Akira Kurosawa's Dreams, Renaissance, Davitelj protiv davitelja, Gattaca, Hundstage, Пред дождот (Before the Rain), C'est arrivé près de chez vous, Fight Club, La science des rêves, Crash, Decko koji obecava, S1m0ne, A Clockwork Orange, La haine, Children of Men, City of Lost Children, Delicatessen, Hurlyburly...many more Nice Music: Zakir Hussain, Future Sound of London, Nusrat Fateh Ali Khan, Balkan Beat Box, Miladojka Youneed, MIA, Voivod, DJ Krush, The Midival Punditz, Celtic Frost, Nils Petter Molvaer, Meat Beat Manifesto, Bugge Wesseltoft, EKV, Anoushka Shankar, Swans, Fugazi, Aphex Twin, Godflesh, The Residents, Faze Action, Jane's Addiction, Fudge Tunnel, Omar Faruk Tekbilek,Royksopp, Laibach, Bebi Dol, Erykah Badu, Prti BeeGee, Róisín Murphy, Cold Cut,Borghesia, dZihan & Kamien...many more Great Books: Neuromancer, The Hidden Persuader, Simulacra and Simulation, Yoga Sutras of Patanjali, I AM THAT, Meetings with Remarkable Men, Philokalia, Nevidljiva Borba, The Posthuman Condition...many more

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out /  Change )

Google photo

You are commenting using your Google account. Log Out /  Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out /  Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out /  Change )

Connecting to %s