„Konj u nama“ – islandski film Of Horses and Men | Hross í oss (2013)

Image

Moj izbor da pogledam ovo ostvarenje je došao spontano – tako malo znam o Islandu, o tamošnjem životu i ljudima, a nažalost retko imam prilike da to nadoknadim i proširim Tako sam se sreo sa ovim prostorom podeljenim ravnopravno među Konjima i Ljudima

Ovaj film nas vodi u Prirodu u daleku planinsko-primorsku dolinu (nažalost nisam joj upamtio ime) gde se nalazi ruralno selo u kome žive junaci priče. U ovom kraju Lepota se prilično oštro graniči sa Surovošću i tamo zatičemo malobrojne stanovnike u raznim fazama – dok je nekima Život (bar naizgled) po kontrolom, drugima se uveliko nagnulo tle pod nogama.

Radnju je teško ukratko sumirati jer sastoji se iz niza od nekoliko epizoda sa pripadujućih likova. Svi oni su uhvaćeni u osovinu zajedničkog pokušaja Preživljavanja, a svaku posebnu čine čovek i njegov konj (ili više konja i ljudi). Raspon tema pod-priča po dramskom naboju kreće se od laganog crnog humora do prilično teškog egzistencijalnog horora. Ovo je posebno naglašeno kada je reč o sudbinama ljudi dok Konji svaki put prolaze neukaljani! Prikazani su maltene kao svete islandske životinje (negde usput sam pročitao da ih tamo odgajaju autohtono bez mešanja sa ostalim rasa ili podvrstama van njihove teritorije, što svakako utiče na njihov ponos a i posebnost ovih životinja).

Pokušaću sa delimičnim prepričavanjem:

Horse1_2716379b

Priča koja otvara prikazuje srednjovečnog Kolbeinna je izveo svoje dostignuće : mladu gizdavu kobilu na istrenirani paradni kas i galop. On je jedan od najcenjenijih članova ove zajednice, dugo godina je među najboljim ugajivačima i u širem okrugu. I ove godine postigao je veliki uspeh njegov rad na disciplini i brzini daje fantastičan rezultat – on i mlada kobila su perfektan tim, bukvalno sve pršti oko njih! Mala pauza u povećem krugu je idilično druženje kod prvih komšija na čaju, gde on kratko svraća da se okrepi ali i pohvali postignutim. Ispod ove lagane posete ključa veća strast koja se još nije iskazala jer domaćica udovica Solveig odavno gaji simpatije prema njemu što mu diskretno stavlja do znanja. Nažalost sličnog mišljenja je i njen najbolji pastuv koji je iznenada bacio oko na njegovu mladu kobilu i silovito provaljuje ogradu da bi je što pre zaskočio. Ova životinjska strast ne trpi odlaganje i utoljenjese desi usred nastavka paradnog kruga koji (daljinski) posmatra celo selo. Veliku sramotu za ponosnog vlasnika vide svi (što je ujedno glavni plakat za ovaj film)

of_horses_and_men

On biva ponižen a svečanost dobija najgorim mogući ishod i potpuno iznenada on ima samo ukaljanu kobilu koja nikako nije bila pripremana za parenje – stoga je on teškom mukom lišava daljeg (besmislenog) života. I za pastuva malo kasnije sledi velika kazna, gazdarica (ubrzo potom ) zove veterinara i uradi njegovu sterilizaciju što je njen svojevrstan pokušaj iskupljenja i (javnog) izvinjenja Kolbeinnu. Ali ništa nije tako jednostavno, nema lakog povratka unazad. Da bi se stvari povratile narušenu ravnotežu desiće se mnoge uzročno-posledične situacije koje gledamo u sledećih 5 epizoda…

Ovo mesto nije ušoreno, naprotiv – sve su kuće međusobno razbacane – svaka na svom velikom placu. Medjutim kad im zatreba „susedi“ se snalaze za klasične prekoplotaške varijante naprosto se koriste stari dobri dvogledi kojima se detaljno prati šta to komšija radi. Ovaj običaj je svima poznat i kad se nešto „pokazuje selu“ onda se potražio odsjaj Sunca na komšijskom imanju i zna se da je viđeno – kao da je održana sednica…

1404423948233_0560x0254_1404428190130 of-horses-and-men-2

Neki motivi i porivi koji ovde pokreću događaje su potpuno univerzalne pojave – možemo ih sresti i kod nas na brdovitom Balkanu u Patagoniji ili Turkmestanu – bukvalno bilo gde. Poput svađe „traktorizovanog“ komšije koji postavlja bodljikavu ogradu da omeđi svoje posede i to delovanje utiče na svog „tranzitnog“ komšiju koji tuda mora da prođe i da provede svoje životinje dalje pa zato seče on žicu, Postepeno njihov bes raste i kuliminira a cena nerazumevanja i slabe tolerancije to jest razlike u pristupu odnosa prema Zemlji Teritoriji ili Tehnologiji koju obojica plate velika, bolje rečeno ogromna…

Takvu visoku cenu je spreman da plati i najveći lokalni pijanac koji je od sopstvene poludele alkoholne želje spreman na sve. Bukvalno. Daje sve za bolji i jači alkohol kakvog nema u njegovoj sredini ( specifična poruka se krije u ovoj nabavci tako žestokog pića iz dalekog i znatno više otrovnog Spoljnog Sveta) Kad se pijancu ostareli Land Rover pokvari i stane on je i dalje nastavi misiju jer željan je toliko da se baca sa konjem u talase i ledeno more . Samo da bi nekako zaustavio (ruski) brod koji tuda prolazi. Posle dosta muka i peripetija on dobija željeni napitak i epilog kojem se nije nadao. Ova epizoda iako jedna od kraćih spada u najiracionalnije tokom celog filma, vizuelno me je naročito dojmila scena ovog čoveka i konja u dubokoj vodi kako teže toj tom ludilu koje njega goni, konj sluša svoj bezumnog gazdu…

Of-Horses-and-Men-35865_002

Tokom njegove sulude misije na kratko srećemo Stranca – cikloputnika, koji je nosilac jedne od sledećih epizoda. Iako mala i udaljena ova sredina je spremna i na namernike koji žele da se zadrže i uklope u ovdašnji život. To nije nimalo lako a mladom Špancu koji stiže na svom biciklom a prelazak na drevnije „sredstvo prevoza“ iz ovih krajeva biće maltene obred prelaska na tankoj granici „ponovnog rađanja“ i Smrti, Mlad i snažan uspeće da opstane i ovde se nastani iako će ga košta maltene zdravog razuma…

Slede dalje epizode pune velike isprepletnosti ali skratiću malo i vraćam na početak da bih pričao o krešendu i samom kraju:

Junaci prve priče se pojavljuju epizodno u ostalim vinjetema – na sahranama i javnim skupovima – tu srećemo njihovu nerazrešenu tenziju koja tinja između poniženog Kolbeinn i zaljubljene Solveig, i dok je on sve više ignoriše do mere koja nju užasava a njena ljubav tako onemogućena raste. Ipak jedno vreme strpljivo čeka (ili možda okleva) Pojavljuje se ženska suparnica (nešto mlađa i očuvanija) sa kojom on počinje da pomalo koketira. To udovicu stavlja pred zid ali je i spremi da preduzme korake. Bez prethodnog poziva ona se priključuje zajedničkom jahanju radi obilaženju stada koja su pasu u katunima u dublje u Planini (pored ostalih jašu i dragi komšija ali i koketna suparnica). Tu u zabitom klancu napokon oslobađa svu svoju nagomilanu požudu i jasno pokazuje da joj je stalo do njega i da želi da oni budu zajedno. On je ne odbija…

of_horses_and_men_03

Za sam kraj ovog Ciklusa ostaje nam veliki kupo-prodajni Pijac gde se sreću (svi preživeli i očišćeni od starih iskušenja) zatičmo ih u naponu svojih uzgajivačih moći. To je egzaltacija pomešane ljudske i konjske Plodnosti i tada se sabiraju stvari koje su urađene. To je vrhunac celog tog regiona koji privlači mušterije sa svih strana gde ima razloga da puste ostali svet u njihovu blizinu…

U filmu nema puno tehnike tehnologije nema mobilnih telefona, kompjuter Interneta i jedva da se pojavi par džipova, automobila i crveni traktor (doduše u jednoj epizodu u blizini prolazi teretni brod ali kao da je ispao iz nekog drugog sveta – naiđe, kratko zastane i nestane). Ovo stvara utisak bezvremenosti i izmeštenosti iz naših tokova tzv. savremene Civilizacije. Kao da bi se sve bi jako slično odigralo u 1800 nekoj godini ili vekovima ranije – od kako Konji i Ljudi zajedno hodaju Zemljom. Ova odvojenost nije laka ali je izabrana i to je u Islandu nešto što oni smatraju da je jedini pravi put . Tradicija i njeno čuvanje su jako važne neophodne – TO ono što vredi kao Večna Lepota ovog (naizled) jednostavnog življenja.

Pročitao sam usput da je bukvalno značenje imena ovog filma (Hross i oss) glasi „Konj u nama“ što mi je ukazalo na to je ovde očuvano drevno verovanje slično drugim pra-religijama (koja donekle dele sa Indijancima i sličnim narodima ne monoteistčnim ili politeističnim narodima) – Duša je deljiva i može da ulazi u različita tela i simbolizuje tu neraskidivu vezu između Konja i Ljudi na jednom malo dubljem nivou od puke uslužne ili paradne životinje, do nivoa jednog suštinskog partnera u Životu

105673_large
Vrlo zanimljivu strukturu i donekle kružnu putanju ovog filma odlično vodi režiser Benedikt Erlingsson kome je ovo prvi igrani film, ali poseduje veliko isustvo u pozorištu i kao glumac. Način na koji je snimljen krajolik Islanda oduzima dah i maltene osetite te prikazane stvari, time postaje jos jedan od glumaca koji učestvuju u ovom filmu sa posebnom ulogom i namenom

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out /  Change )

Google photo

You are commenting using your Google account. Log Out /  Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out /  Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out /  Change )

Connecting to %s